Zašto u Srbiji nema pasa vodiča

Za razliku od Hrvatske i Slovenije, Srbija nema uslove za odgajanje i obuku pasa vodiča koji bi pomagali slepim ljudima.

BBC News pre 9 dana | Kristina Kljajić - BBC

„Astor je bio moj najbolji prijatelj i želela bih da nastavim da odgajam pse koji će pomagati slepim ljudima", plačnim glasom izgovara njegova vlasnica, Vesna Nestorović Coka.

Tamnodlaki labrador Astor, jedini profesionalni pas vodič za slepe na prostoru Srbije, uspavan je zbog problema sa srcem.

Vesna i Astor su se upoznali 2015. godine u slovenačkom udruženju Slo Kanis, gde je pas obučavan za rad sa ljudima sa invaliditetom, pošto u Srbiji nema terena i instruktora za obuku.

Iako je iste godine Skupština Srbije donela zakon o pravu na kretanje uz pomoć pasa vodiča u javnom prevozu, objektima na javnim površinama, Astor je do sada bio jedini u zemlji.

„Potrebno je mnogo rada, ali i snažna materijalna podrška da bi se psi odgajali na ovaj način", kaže Darinka Lečnik Urbancl, predsednica Udruženja Slo Kanis, za BBC na srpskom.

Kako psi vodiči pomažu slepim ljudima?

Vesna je oslepela sa 36 godina.

„Prihvatanje života u mraku je bio užasno naporan i težak zadatak, ali kada je došao Astor, on je postao moje oči", kaže ona.

Psi vodiči pomažu slepim ljudima u kretanju i obavljanju svakodnevnih obaveza.

„Nije u pitanju taksi da mu kažeš gde želiš da ideš, već prijatelj sa kojim upoznaješ prostor.

„Vozači su nekad zaustavljali automobile na pešačkom prelazu i govorili mi da pređem ulicu na crveno, misleći da mi tako pomažu, a zapravo se tako zbunjuje pas", objašnjava Nestorović.

Pre nego što psi upoznaju vlasnike, potrebno je preći dug put - od odabira iz legla, do višegodišnjih treninga.

„Ovi psi su jako skupi, ali njihov odgoj ne sme biti koncentrisan na zaradu, već na pomoć krajnjim korisnicima, slepim ljudima", kaže Nestorović.

Raniji BBC video o psu Astoru:

Šta je sve potrebno da bi Srbija dobila nove pse vodiče?

Dva mekana štenca labradora veselo trčkaraju po stanu Vesne Nestorović.

„Kao što smo i Astora dobili uz pomoć građana, tako nam je za nabavku novih štenaca pomogao Kinološki savez Srbije", kaže ona.

Iako je centar za obuku pasa za osobe sa invaliditetom „Beli štap" registrovala pre više od decenije, i dalje je nema dovoljno uslova da bi se psi odgajali.

„Ne postoje poligoni na kojima bi psi vežbali, nema prostora za radionice sa socijalizatorskim porodicama, niti mesta za rad sa ljudima sa invaliditetom, a potrebni su i stručnjaci za obuku", kaže.

Baš zato je pokrenula kampanju Budimo zajedno, pas vodič najbolji prijatelj.

Slepi ljudi često ne koriste beli štap koji pomaže prilikom kretanja kroz grad, objašnjava Zoran Stefanović iz „Udruženja slepih" Kikinda.

„Štap je preduslov za hod uz pomoć psa.

„Osim toga, potrebno je pripremiti na zajednički život i ljude i životinje, a bilo bi najbolje ako bi država brinula o tome", dodaje on.

Mali labradori će uskoro iz Vesninog doma preći u takozvane socijalizatorske porodice sa kojima će živeti 14 meseci, učeći da provode vreme sa ljudima dok se proveravaju njihove sposobnosti da budu obučeni za pse vodiče.

Pogledajte video: Poslednja šetnja Semija, psa vodiča za slepe

Kako izgleda školovanje pasa u regionu

Obuka je dug i komplikovan proces, objašnjavaju iz Slo Kanisa, društva koje je do sada obučilo više od 40 „pomoćnika" slepima, ali i onima koji se otežano kreću ili boluju od epilepsije.

„Školovanje traje više od dve godine, a odvija se po fazama.

„Prvo se životinje testiraju na zvuke i svakodnevne situacije, zatim na red dolaze osnovne vežbe poslušnosti i socijalizacije u gradu", objašnjava Darinka Lečnik Urbancl, predsednica ovog društva.

Tada se već može uočiti „kome će pas biti podrška", pa slede intenzivniji treninzi.

„Kada se obuka završi, slepa osoba dolazi kod nas u centar na detaljnije pripreme i tromesečno upoznavanje sa novim ljubimcem.

„Potrebno je da bude psihički spremna i da zna da hoda uz pomoć belog štapa", kaže Lečnik Urbancl.

Trening se završava u delu grada u kojem novi vlasnik živi.

„Instruktori mapiraju rutu kretanja, da bi se i psi i ljudi privikli na novi način života", kaže instruktorka.

Osim u Sloveniji, i u Hrvatskoj postoji centar za školovanje pasa „Silver", koji uvozi pse iz Amerike, Izraela, Francuske, Ujedinjenog Kraljevstva i drugih zemalja.

„Probali smo da radimo sa nemačkim ovčarima, velikim pudlama i zlatnim retriverima, ali labradori su se pokazali kao najprilagodljiviji.

„Labradori su stabilni psi. Osim toga, oni lako uče i, za razliku od drugih velikih pasa, žive dugo", rekao je direktor Marijan Alfonso Sesar u ranijem razgovoru za BBC na srpskom.

'Meseci brige i ljubavi'

Marija Kukec iz Zagreba je socijalizatorka pasa pomagača.

Pre nekoliko meseci je da iz centra Silver uzela labradorku Ambu, jer je posle uginuća njenog psa „želela da učini dobro delo".

„Otišla sam u centar i posle psiholoških testova, kao i provere u kakvim uslovima živim, dobila sam ovu preslatku kucu na čuvanje", kaže Kukec za BBC na srpskom.

Pored obaveze na kojoj bi joj mnogi pozavideli, da Ambu što više mazi da bi se privikla da ne reaguje na ljudski dodir, treba i da je dovodi na treninge u centar.

Pas sve to doživljava kao igru, a ne kao „naporne zadatke", a ukoliko se pokaže da nije odgovarajući za ulogu pomagača, biće ponuđen za udomljavanje porodicama, objašnjava Marija Kukec.

„Bilo je bitno i da pas može sa mnom svuda, od posla do putovanja.

„Osim toga, u Hrvatskoj je zakonski uređeno da im je dostupan ulazak u javne ustanove, a odeveni su u prslučić kojim je jasno naznačena njihova svrha", dodaje ona.

U pitanju nije jednonedeljno volontiranje, već, kako kaže, „14 meseci brige i ljubavi".

„Ljudi me često pitaju kako mi nije bolno da se odvojim od psa, ali ja osećam, kao i većina socijalizatora, da on nastavlja da pomaže onima kojima je pomoć potrebnija.

„Ovo je divan i naporan proces kroz koji sam naučila kako da budem nesebična", deli utiske Marija Kukec.

Pogledajte video: Konji koji pomažu deci u lečenju