Грузија: За и против - демонстранти на улицама због предлога „закона о страним агентима"

Предлог контроверзног владиног закона, назван „закон о страним агентима&qуот;, последњих дана узбуркао је страсти у Грузији.

Присталице опозиције данима протестују у главном граду Тбилисију због намере власти, али су на улице изашли и симпатизери владајуће странке Грузијски сан како би изразили подршку.

Опозиција тражи од владе да одустане од закона, за који тврди да је инспирисан ауторитарним законодавством који суседна Русија користи да угуши сваку побуну.

Скупштина је 17. априла усвојила предлог закона у првом читању, што је прва од три баријере које мора да пређе пре него што постане закон.

„Овде сам због моје европске будућности&qуот;, каже 23-годишња Гвантса „Пертсо&qуот; док седи са пријатељима поред зграде грузијског парламента, на месту састанка за протесте.

Она је припадница грузијске генерације З која маршира кроз Тбилиси са грузијским и заставама ЕУ око рамена, држећи транспаренте и скандирајући: „Не руском закону!&qуот;.

• Демонстрације у Грузији: Владајућа странка повукла предлог „закона о страним агентима&qуот;
• Шта се дешава у Грузији и да ли су немири повезани са ратом у Украјини
• Шта значи Путинов закон о новинарима као страним агентима

Према закону који је предложила владајућа странка Грузијски сан, која је на власти последњих 12 година, невладине организације и независни медији који примају више од 20 одсто средстава од страних донатора мораће да се региструју као организације „које заступају интересе стране силе&qуот;.

Њих ће такође надзирати Министарство правде и могли би да буду присиљени да поделе осетљиве информације или се суоче са позамашним новчаним казнама од и до 25.000 грузијских ларија (9.400 америчких долара).

Пошто невладине организације и организације грађанског друштва у Грузији учествују у надзору избора, демонстранти се такође брину да би предлог закона могао да се искористи за гушење критичких гласова пред парламентарне изборе заказане за октобар 2024. године.

Повлаче се паралеле са ауторитарним предлогом закона који је 2012. године ступио на снагу у Русији, а који тамошња влада од тада користи да маргинализује гласове који критикују Кремљ, међу њима истакнуте културне личности, медијске организације и групе грађанског друштва.

Многи се брину да би због таквог закона Грузија скренула са пута ка жељеном чланству у ЕУ, које према анкети америчког Националног демократског института, подржава скоро 80 одсто становника ове државе.

Грузији је одобрен статус кандидата за чланство у ЕУ у децембру 2023. године, али Брисел и Вашингтон сада тврде да би усвајање закона о страним агентима било штетно по грузијске европске амбиције.

Велики број европских лидера је упозорио да се предложени закон „не подудара&qуот; са европским нормама и вредностима.

Председник Европског савета Шарл Мишел сматра да ће закон „Грузију удаљити од ЕУ уместо да јој је приближи&qуот;.

Али грузијски премијер Иракли Кобахидзе не одустаје од те идеје.

Он је оптужио невладине организације да су покушале да организују револуције у Грузији двапут, за промовисање „геј пропаганде&qуот; и нападе на Грузијску православну цркву.

Он и његова влада инсистирају да је сврха предлога закона да осигура транспарентност и одбацује идеју да је он противан европским вредностима или да иза закона стоји Русија.

Штавише, Грузијски сан је покушао да се удаљи од Русије у вези са предлогом закона, категорички одбивши било какве доживљене сличности са руским законом, називајући их „дезинформацијама&qуот;.

Он је осудио руске поруке о протестима у Грузији као запаљиве.

Тамар Ониани, представница невладине организације Удружење младих правника Грузије, скептична је.

Она протестује због предлога закона, за који каже да жели да „угуши грађанско друштво&qуот; и да је „у интересу Русије&qуот;.

„Због тога смо овде.

„Ми мислимо да је за Грузију то питање спољне политике, зато што би нас удаљило од ЕУ у правцу Русије&qуот;, каже она за ББЦ са обода протеста.

Ана Долидзе, из опозиционе странке За народ, каже да је закон руски „тест верности&qуот; за партију Грузијски сан, чији је задатак да „усвоји овај закон и остане меко ауторитарна… преко индиректног ућуткивања критичара&qуот;.

Позвавши се на сличан закон усвојен у суседној Турској, Азербејџану и Киргистану, Долидзе каже да је „од земаља које су проруске у такозваном руском окружењу тражено да усвоје овај закон… као начин да се створи раскол између њих и Европе.&qуот;

У Киргистану, невладина организација Фондација отвореног друштва недавно је саопштила да ће окончати све активности после три деценије рада у земљи после увођења закона о страним агентима.

• „Зачарани круг”: Зашто утицај вођа криминалних кланова у грузинским затворима поново расте
• Грузија добила председницу
• Демонстранти јуришали на парламент у Грузији

Нови закон ризикује „прекомерно негативан утицај на грађанско друштво, браниоце људских права и медије у Киргистану&qуот;, каже ова невладина организација у саопштењу.

Русија је одбацила оптужбе за уплитање.

Портпарол Кремља Дмитриј Песков рекао је да су протесте због предлога закона грузијске владе изазвале стране силе које желе да у земљи побуде анти-руски сентимент, али је негирао да Русија има било какве везе са законом.

Аналитичари се не слажу.

Сопо Гелава, специјалисткиња за борбу против дезинформација при Истраживачкој лабораторији за дигиталну форензику Атлантског савета, каже да Фејсбук странице блиске Кремљу шире тврдње да Запад стоји иза протеста и гурају наратив да САД „планирају државни удар&qуот; у Грузији пред октобарске парламентарне изборе.

„Најмање пет страница које тренутно пратим имају спонзорисане објаве у којима се тврди да постоји тајни план за рушење владе&qуот;, каже Гелава.

Демонстранти у Тбилисију не сумњају да овај тренутак представља прекретницу и настављају да излазе на улице да би исказали бес према влади.

Протести су сада постали свакодневни призор у Тбилисију и не показују знаке посустајања.

„Деветоро од десеторо људи на улицама ће рећи да је наше одредиште Европа.

„Не знам зашто званичници владе ово раде&qуот;, каже студент Андрија Чилаидзе.

Грузијска председница Саломе Зурабичвили, која је у горкој свађи са владом, рекла је за ББЦ да остају питања ко стоји иза њеног обновљеног притиска да се усвоји овај закон.

„Да ли је то неко у Грузији или је неко преко граница, да ли је ова одлука донета у Москви?&qуот;, запитала се она.

„То је главно питање у вези са транспарентношћу које грузијско становништво поставља&qуот;, додала је.

Додатно извештавање: Сандро Гвиндадзе и Мака Дзнеладзе

Погледајте и ову причу из Грузије

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 04.30.2024)