Саша Илић: Стварност више нико не препознаје
Данас 05.05.2024 | Раде Радовановић
Рано детињство је као лебдење у неком вакууму * Тим сликама се враћамо целог живота * Мајка воли књижевност и ради у градској болници * Живим на периферији где се углавном настањују избеглице са Косова * Прву причу, под утицајем Џорџа Лукаса, пишем у петом разреду * Из војске, заправо из рата, враћам се у јесен 1992.
Док је мали, човек има другачију представу о времену: са годинама оно се убрзава, за разлику од светлости која се успорава. Рано детињство је као лебдење у неком вакууму: испред је бескрајно време, ноге су лаке, док се светлост ломи у огромним белим собама. Али ту су сенке одраслих, затим ствари и догађаја које повремено затамне слободан рад светлости. Места на које оне падну у детињству подсећају на оне ране фотографије. Сваки је отисак оригинал. Тим сликама се
