Породица: „Нана је за мене најјачи лик и суперхерој", зашто су баке и деке важни за одрастање детета
Дечји психијатар Артур Корнхабер идентификовао је 11 улога које бабе и деде имају у породици: предак, другар, херој, историчар, ментор, одгајитељ, узор, духовни водич, ученик, наставник и чаробњак.
Чинија ољуштених јабука на столу.
Ово је прва слика коју 19-годишња Мина Васић види пред очима кад помисли на баку.
Има ту и мало симболике - раније јој је помагала да једе воће без коре, а данас јој је подршка за друге слојевите изазове, увек уз пуно љубави и загрљаја.
„Док сам била мала, моја нана је за мене била најјачи лик, а данас је суперхерој.
„Никада јој ништа није било тешко, увек је била ту за мене, и даље је&qуот;, говори она за ББЦ на српском.
- Четири типа емоционално незрелих родитеља, да ли су ваши међу њима
- Улога позоришта у васпитању деце
- Зашто је вртић важан за развој и образовање деце
Баке и деке нису само преци, хероји или одгајитељи, мада могу бити све то, већ су унуцима некад и другари, хероји, историчари, узори, духовни водичи, ученици, наставници и чаробњаци.
Ових 11 улога утврдио је дечји психијатар Артур Корнхабер који је годинама истраживао односе бака и дека са унуцима.
'Волети, а не изговорити волим те'
Иако више није мала, Мина се и даље се радује сваки пут када иде код нане.
Први испит ова студенткиња из Ниша спремала је управо у њеном стану.
„Имам огромно поверење у њу. Стално причамо и она ми је попут најбоље другарице, само мало старије&qуот;, каже Мина.
Памти њихове заједничке пикнике у парку или када је витка црвенокоса насмејана бака води у вожњу аутобусом који кружи по целом граду.
Ишле су заједно и у позориште, на концерте и утакмице.
Највреднија лекција коју ју је научила јесте безусловно волети, а не изговорити волим те.
„То су оне ситнице које неко ради за тебе како би ти улепшао дан, када се сети нечега што волиш - све то моја нана ради&qуот;, додаје Мина.
Није ретко да родитељи наших родитеља оставе вечни жиг на нашим срцима.
Бабе и деде подстичу развој деце на различите начине, али највише безбрижном љубављу и пажњом, каже Весна Јањевић Поповић, дугогодишња дечија психолошкиња.
„Они немају родитељску одговорност, нити панику која се јавља код младих родитеља и зато имају жељу да угађају и учине деци време што занимљивијим&qуот;, објашњава за ББЦ на српском.
ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.
'Деда, царе'
Баш такву улогу у животу Николе Стојановића имао је његов деда Јован.
Сви су живели у једном стану, те су бака и дека били саставни део његовог живота.
„Ако мама и тата кажу не, а он каже да, за мене је то било довољно и умео сам понекад то и да злоупотребљавам.
„Касније сам схватио да то и није било добро решење, јер се тиме у неку руку поништавао ауторитет мојих родитеља, али у том тренутку, када си клинац, једино о чему размишљаш јесте да имаш дозволу и помислиш: 'То, деда, царе'&qуот;, присећа се 31-годишњи Стојановић за ББЦ на српском.
Деда Јован је био човек војничког кова, пилот у пензији, што се одражавало у његовом говору и ходању.
Одрастао је на селу.
Када је отишао у пензију, сатима би био у винограду и малој башти око двоспратне куће.
Ту љубав пренео је и на унуке.
Никола је уз њега заволео Партизан.
„Прве утакмице гледао сам са њим, под његовим утицајем кренуо сам да се бавим спортом.
„Био је главна подршка, неко ко је увек био ту, хтео и желео да помогне&qуот;, прича.
Деда Јован није много говорио, али када јесте, знало се да се са њим не расправља.
Како је због посла често био одсутан, није остварио толико близак однос са Николиним оцем.
„Сад ми се чини да је желео да то надомести са мном и мојим млађим братом.
„Ми смо му били слаба тачка и све нам је било допуштено&qуот;, додаје.
Каже да је његов дека умео да чува тајне и могао си да му кажеш како стоје ствари, а да за узврат добијеш савет без осуђивања.
Никола је данас отац двогодишњег дечака, али нема дилему да су баке и деке - трећи родитељ.
„Све што мајка и отац не могу да стигну, ту су они&qуот;, каже овај инжењер.
- Сигуран простор у Србији за децу са проблемима у понашању под будним оком 'анђела чувара'
- Од Миленка Матернија до Гугла: „Педијатри не лече болест, већ децу&qуот;
- Породиљско одсуство очева: Шта може да се научи од Шведске
„Трећи&qуот; родитељ је пре 18 година постала и Душица Савковић, а сећа се како је и сама одрастала уз баку средином прошлог века.
„Мајкица, како смо је звали, била је особа коју сам највише волела. Имала је 14 унучића и трудила се да никог не запостави&qуот;, прича ова 70-годишњакиња за ББЦ на српском.
На помен бакиног имена благо јој задрхти глас.
Иако стидљива у младости, баки је могла да повери шта је тишти и знала је да ће је саслушати и разумети.
Упијала је њене речи које данас понавља сопственим унуцима.
„Никад немој да остављаш гардеробу наопачке, ништа у животу не треба буде изокренуто, па ни рукав.
„Остало ми је у сећању, иако нисам одмах разумела њене речи, али данас са оволико година знам да је мислила колико је важно исправити и изгладити ствари и проблеме&qуот;, додаје Савковић.
'Људска врста напредовала захваљујући бакама'
Може се рећи да је међугенерацијско повезивање у људској природи.
Весна Јањевић Поповић наводи да многе антрополошке студије указују на значајну улогу бака и дека још из периода када су људи живели у пећинама.
„Они су још тада били додатни извор подршке, који је значајно побољшавао здравље деце.
„Људска врста је напредовала захваљујући бакама&qуот;, цитира Поповић закључак једног антрополошког рада.
Деца која одрастају уз брижне баке и деке развијају веће самопоштовање, бољу емоционалну стабилност и јаче друштвене вештине (међу којима је способност да издрже притисак вршњака), закључак је Сузане Босак, ауторке књигеКако изградити везу са баком и деком.
Они више не раде и могу у потпуности да се посвете унучићима, објашњава даље Босак.
Многа истраживања показују да деца која проводе време са бабама и дедама нису склона депресији и анксиозности.
Уз њих више разумеју ко су и ко су им родитељи.
- „У тренуцима кризе за децу је најважније да су им родитељи добро&qуот;: Савети стручњака
- Да ли је западњачки начин одгоја деце наопак
- Детињство без родитеља: „Прерано одрастеш, али некако пребродиш тај губитак&qуот;
Овај однос је делотворан и у другом смеру.
Студија британске Националне службе за здравство показује да се код бака које су једном недељно бринуле о деци, смањио ризик од Алцхајмерове болести.
Ипак, савремени начин живота утицао је и на овај однос.
Све је више бака и дека који касније одлазе у пензију, те је време које проводе са унуцима знатно мање у поређењу са претходним генерацијама.
Многи парови више и не живе у градовима где су им родитељи, па се баке и деке посећују током празника.
„Ми то понекад зовемо усамљеничким одрастањем, али је такво време и не можете многи утицати на то&qуот;, каже психолошкиња Поповић.
Алан Зул, деда и коаутор књиге Бумеров водич за баку и деку (А Боомер'с Гуиде то Грандпарентинг) сматра да „бити бака и деда није почасни положај&qуот;.
„Имамо јаку улогу чак и ако не живимо у истом граду.
„Можемо и даље да имамо велики утицај и желимо да поделимо добре ствари које смо научили, како би унуцима учинили живот бољим&qуот;, записао је.
Погледајте и ову причу
Пекмез од шљива и наборане руке
Управо су бака и дека Душице Савковић живели у другом граду, али то није умањило снагу њиховог односа.
Прве године живота провела је баш са баком Добрилом и деком ког су од милоште звали Лаки.
Бака је убрзо добила надимак Мајкица.
Педантна и мудра жена, како је Савковић описује, живела је 94 године.
У њеној кући је увек било топлог млека, пекмеза од шљива, али изнад свега бескрајне љубави и разумевања.
„Била сам јако везана за њу читавог живота, сећам се да сам говорила да ми је она мајка.
„Волела сам њену црну косу, која ће с годинама постати сива, наборане руке које су ме грлиле кад год бих прошла породично двориште&qуот;, прича Савковић.
Али шта ако бака каже једно, а родитељи друго?
„Баке и деке су летеће гувернанте, техничка подршка, неко ко ће да спреми ручак, оде по дете у вртић или га одведе на тренинг.
„Међутим, граница између подршке и вазалног односа је јако важна, јер ми морамо да пустимо нашу децу да погреше и науче из сопственог искуства&qуот;, каже психолошкиња Поповић.
Управо ту границу се труди да не пређе Душица.
„Ми смо ту да помогнемо, али васпитање припада родитељима&qуот;, закључује ова бака.
Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук
(ББЦ Невс, 05.15.2024)
Суд у Хагу одбио Тачијев захтев, цела оптужница за ратне злочине и даље на снази
