СПЦ: Измене у саставу Синода, изабрани нови епископи - викари, формиране нове епархије

Чланови Синода у преосталом једногодишњем мандату остају епископ браничевски Игњатије и епископ горњокарловачки Герасим, а за нове чланове у предстојећем двогодишњем мандату изабрани су епископ зворничко-тузлански Фотије и епископ рашко-призренски Теодосије.

Сабор представља неку врсту црквене скупштине, окупља архијереје из земље и дијаспоре, док је Синод - црквена влада.

На овогодишњем редовном заседању изабрана су четири нова епископа који ће бити на дужност помоћника - викара, већ постојећим архијерејима.

За викарне епископе патријарха Порфирија изабрани су архимандрит Тихон (Ракићевић), настојатељ манастира Студенице, са титулом епископ моравички, и јеромонах Никон (Цвјетићанин), сабрат манастира Ковиља (епархија бачка), са титулом епископ јенопољски.

За викара митрополита црногорско-приморског Јоаникија изабран је протосинђел Пајсије (Ђерковић), настојатељ Цетињског манастира, са титулом епископ диоклијски, најзад, за викара епископа новограчаничко-средњезападноамеричког Лонгина изабран је архимандрит Серафим (Балтић), клирик ове епархије, са титулом епископ костајнички.

Формиране су и четири нове епархије у Европи.

Поделом епархије британско-скандинавске формиране су епархија скандинавска са седиштем у Стокхолму, чији епархијски архијереј ће бити досадашњи епископ британско-скандинавски Доситеј, и епархија британско-ирска са седиштем у Лондону, за чијег архијереја је изабран досадашњи викар патријарха Порфирија, епископ јегарски Нектарије.

Поделом досадашње Аустријско-швајцарске епархије формиране су епархија аустријска са седиштем у Бечу, којом ће до даљњег администрирати епископ бачки Иринеј, и епархија швајцарска са седиштем у Цириху, за чијег је епископа изабран досадашњи епископ аустријско-швајцарски Андреј.

Сабор је саопштио да се бавио и темом организације Цркве, као и изменама и допунама одредаба њеног Устава СПЦ које се тичу титулатура епархијских архијереја.

Мада Сабор није прецизирао о чему је реч, ради се о подизања неких садашњих епископских титула на виши ниво, као што је то на свом сајту објавила епархија звоничко-тузланска епархија.

Епископ Фотије навео је да ће његова нова титула бити архиепископ и митрополит зворничко-тузлански, али ће почети званично да се примењује када службено о томе добије писану одлуку Сабора.

"У сваком случају добијање ове древне титуле, лично сматрам благословом Цркве, и гледам на то као на заједнички допринос свих црквених делатника и свих наших верника кроз историју, а посебно оних од 1920. године, када је наша епархија из статуса митрополије, зарад јединства Српске Цркве, враћена у статус епархије", навео је епископ зворничко-тузлански Фотије, на сајту епархије.

Сабор СПЦ: Косово и Метохија најважније питање, Приштина гради етничко албанско друштво

Сабор Српске православне цркве (СПЦ) саопштио је да је питање Косово и Метохије најважније питање којим се бавио током вишедневног заседања, у крипти храма Светог Саве, и да са највећом забринутошћу констатовао, како је наведено, да данас косовске власти несумњиво иду у правцу негирања основних права српског народа и Цркве, а све у циљу изградње етничког албанског друштва.

"Сабор остаје при свом досадашњем једнодушном ставу да се проблеми на Косову и Метохији морају решавати искључиво дијалогом, заснованим на поштовању Резолуције 1244 Савета безбедности Уједињнеих нација, међународним повељама које гарантују очување суверенитета и територијалног интегритета Србије на овом простору", поручио је данас Сабор, који у заседању окупља архијереје из земље и дијаспоре, под председавањем патријарха Порфирија.

Како је наведено, "иако наша Црква није директно укључена у политички дијалог између Београда и Приштине, ми не можемо да равнодушно посматрамо све тежи развој догађаја и с правом очекујемо да наши ставови и забринутост за наш верни народ и светиње буду уважени у овом процесу".

"У том контексту, поред успостављања функционалне Заједнице српских општина, посебно треба појачати институционалну и безбедносну заштиту наших светиња у форми посебног механизма заштите, у складу са неким од постојећих модела у Европи и на основу досадашњих одредби, које се, нажалост, све чешће од стране Приштине не поштују и не примењују", затражио је Сабор.

"Таква врста заштите треба да очува правни положај, имовинска права наше Цркве и слободу вероисповести", навео је Сабор и подсетио да су патријарху Порфирију и владикама власти Приштине забраниле да уђу на Косово и свечано започну заседање у манастиру Пећка патријаршија.

Такође је саопштено да је Сабор посебну пажњу посветио страдању српског народа и његовој борби за очување духовног, културног и националног идентитета, али и пуке егзистенције, како данас тако и у другим историјским тренуцима.