Резолуција о Сребреници: Све Додикове претње напуштањем Босне и Херцеговине
Одмах по усвајању Резолуције о Сребреници пред Уједињеним нацијама, лидер Републике Српске Милорад Додик још једном је најавио могућност отцепљења тог ентитета од Босне и Херцеговине.
„После овога немамо разлога да останемо заједно&qуот;, изјавио је у ноћи 23. маја Милорад Додик, лидер Републике Српске, једног од два ентитета Босне и Херцеговине (БиХ).
Тако је гласила његова реакција на усвајање Резолуције о геноциду у Сребреници пред Генералном скупштином Уједињених нација.
Документом се 11. јул проглашава Међународним даном сећања на жртве геноцида у Сребреници, осуђује негирање геноцида, као и величање ратних злочинаца.
Док резолуцију у Сарајеву називају приликом за наставак помирења, три деценије после рата на подручју бивше Југославије, Додик каже да је њоме „потписан крај Босни и Херцеговини&qуот;.
У наредних 30 дана, истиче, Република Српска (РС) ће предложити споразум о мирном разграничењу, јер „српски народ више не може да живи у овој БиХ&qуот;.
- Генерална скупштина УН усвојила Резолуцију о геноциду у Сребреници
- Милорад Додик, од реформатора до антизападног популисте
- Шта све Милорад Додик не може због санкција
- О одликовању и посетама: Шта значе сусрети Додика и Путина
„Није то ништа ново, Додик на тај начин годинама прети за све што му се не свиди - и никада ништа не покуша&qуот;, каже Џејмс Кер-Линдзи, професор Лондонске школе економије, који посебно прати ситуацију на Балкану.
„Заправо, Република Српска не може тек тако да прогласи независност, то није могуће ни у практичном, ни у правном смислу&qуот;, додаје он у разговору за ББЦ на српском.
Додик је на различитим функцијама власти у оквиру БиХ готово две деценије и није му страна претња отцепљењем Републике Српске (РС) из јединствене послератне Босне и Херцеговине.
Последњих година се налази и под санкцијама САД и Велике Британије због „поткопавања легитимитета и тешко извојеваног мира&qуот; у Босни.
Крвави рат окончан је 1995. године Дејтонским споразумом, којим је Босна и Херцеговина подељена на два ентитета: Федерацију БиХ, у којој већински живе Бошњаци и Хрвати, и Републику Српску, са већинским српским становништвом, уз Дистрикт Брчко.
Република Српска и Федерација имају високу аутономију, што у пракси значи засебне владе, парламенте, грбове, заставе, полицију, али не и војску.
Шта ако РС прогласи независност?
Формална одлука којим се тражи разграничење је покренута, каже Додик.
„Предложићемо да се прво разјасне политичке надлежности у вези с ентитетима, а да сачувамо и оставимо садашњи модел функционисања привреда&qуот;, наводи.
„У року од неколико година, да то прилагодимо моделу мирног разграничења.&qуот;
И то није први пут да изјављује тако нешто.
Заправо, тешко је побројати све Додикове најаве отцепљења Републике Српске само у 2024. години.
Посебно их је било због Резолуције о Сребреници, којој су се Србија и Српска жестоко противиле, наводећи да се њоме „српски народ означава као геноцидан&qуот;.
Немачка и Руанда, као предлагачи резолуције, негирале су то више пута, истичући да се у тексту резолуције се не помињу директно ни Србија, ни српски народ.
Међутим, Додик каже да је резолуција „последња кап која је прелила чашу&qуот;.
„Ми немамо начина да народу у РС објаснимо зашто смо и даље у заједници са Бошњацима&qуот;, навео је 17. априла, а претходно и да се резолуцијом „трајно руши свака могућност&qуот; заједничког живота Срба и Бошњака у Босни и Херцеговини.
Босну и Херцеговину је само у последњих неколико месеци називао „промашајем&qуот;, „немогућим експериментом&qуот; и „скупом немогућег&qуот;.
„Резолуција у Сребреници заправо одговара Додику како би могао да прича свашта и ништа не предузме, само како би људи заборавили каква је заправо ситуација у РС&qуот;, наводи сарајевска политичка аналитичарка Ивана Марић за ББЦ на српском.
„Наравно да ће и овог пута све остати на празној причи.&qуот;
Једну од претњи проглашењем независности Додик је имао и средином априла, током сукоба са високим представником у БиХ Кристијаном Шмитом око закона о државној имовини.
„Кад би то заиста урадио, границе око Републике Српске биле би затворене&qуот;, каже Кер-Линдзи.
„Уколико их којим случајем Србија отвори, исте секунде би се суочила са снажним реакцијама Европске уније и међународне заједнице, потенцијално и са санкцијама&qуот;, додаје.
Марић наглашава да могућност проглашења самосталности Републике Српске није предвиђена Уставом Босне и Херцеговине.
То би у пракси, како каже, аутоматски значи „хапшење свих који би потписали било шта за отцепљење РС&qуот;.
„Друго, финансијски би пропала, јер је у РС тешка финансијска ситуација... Федерација тренутно у великој мери издржава РС.&qуот;
О ширим економским последицама у случају проглашења независности РС пише и спољнополитички коментатор Жељко Пантелић у тексту за Недељник.
То иде дотле да би Република Српска „већ следећег дана банкротирала&qуот;, наводи.
„Већина поверилаца из држава чланица ЕУ би тражила исплату дуговања које Бањалука не би имала одакле да врати, а истовремено би пао и комплетан банкарски систем, јер би се све стране банке повукле, заједно са капиталом&qуот;, пише Пантелић.
ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.
И Додик је тога свестан, додају аналитичари.
Због чега онда стално прети проглашењем независности?
Један од разлога је привлачење подршке деснице и у Србији и у Српској, али и Русије, која у Савету безбедности може да блокира све одлуке око Српске, сматра Кер-Линдзи.
Други је „дестабилизација ситуације и стварање сталног осећаја несигурности&qуот;.
„Устане ујутру, помисли 'шта бих данас могао да урадим што ће све изнервирати' и уколико се сви упецају и наљуте, увече оде срећан у кревет&qуот;, каже британски аналитичар.
„Изазива кризе, опструира институције, нервира и чини живот тешким, све не би ли људи помислили 'ок, можда је боље да пустимо Републику Српску да оде својим путем'.&qуот;
У новогодишњем интервјуу за АП, Додик је чак изјавио да ће наставити да слаби БиХ до тачке у којој ће се она распасти, упркос противљењу Америке.
„Свидело се то Сједињеним Држава и Великој Британији или не, ми ћемо административну границу између два босанскохерцеговачка ентитета претворити у националну границу.&qуот;
Америчка амбасада у БиХ више пута је жестоко реаговала на такве Додикове најаве.
У једној од последњих реакција, из априла, навела је да Додик није у праву ако мисли да ће САД „стајати по страни док он спроводи сецесионистичку агенду и гура БиХ према сукобу&qуот;.
„Сваки покушај отцепљења ентитета или било које друге поддржавне јединице је антидејтонско деловање које се неће толерисати&qуот;, наведено је у саопштењу.
Ни Република Српска ни Федерација не постоје изван БиХ, истакли су.
Све Додикове претње
Све то Додика нимало не демотивише.
Приликом мајског обележавања Дана победе над фашизмом, изјавио је да народу у РС предстоји нова борба - за ослобађање од Босне и Херцеговине.
Претходно је изјавио да је Српска у сваком погледу окренута према Србији и да главним градом сматра Београд, а не Сарајево.
„Чекаћемо. Колико год буде требало, ми ћемо чекати. На крају пута ми ћемо изаћи из Босне и Херцеговине.
„Не желимо да будемо у њој, она је проблем нашег опстанка овде&qуот;, рекао је тада.
И то није ништа ново.
„У задњих 15 година, најмање 50 пута је најавио референдум о независности и ниједном га није спровео, а све ради са циљем да грађани наседну на ту причу&qуот;, каже Марић.
Поздравом „довиђења БиХ, добродошао РС-Егзит&qуот; (Гоодбие БиХ, велцоме РС-ексит)&qуот; почео је 2020. обраћање посланицима у Народној скупштини Републике Српске.
Јануара 2020, рекао је да се не сме одустати од првобитне намере да Република Српска буде независна држава и да је Дејтонским мировним споразумом она „згурана&qуот; у БиХ.
„По дефиницији, Република Српска је од 9. јануара 1992. године до данас, а тако ће бити и у будућности још више, држава.
„Држава се дефинише као простор који насељава народ који има извршну и законодавну власт и који показује способност да влада тим просторима&qуот;, рекао је тада за АТВ.
- Шта је остало иза Алије Изетбеговића у Босни и Херцеговини
- „Мени је 5. фебруар све уништио&qуот;: Три деценије од масакра на сарајевској пијаци Маркале
- Прича о два Сарајева: Како се линија босанских ентитета пресликава на карту, политику и живот
- Где је Мостар 20 година после новог уједињења
У априлу 2019, за Вечерње новости је рекао да остаје при ставу да би Република Српска требало да прогласи независност уколико Косово добије столицу у УН.
„Ми смо већ одвојени, само то није проглашено. БиХ је потпуно подељено друштво. Држава не функционише, већ постоји нека њена имагинација.
„Дејтонски споразум је склепао ту земљу која нема ништа заједничко, а ми сад треба да покушамо да направимо неку заједничку политику. То не иде.&qуот;
Осим независности, помињао је неколико пута до сада и могућност уједињења Републике Српске и Србије, рекавши да ће се створити моменат када ће уједињење бити могуће.
„Немам дилеме да ће се уједињење десити, само се бојим да ја, или неко други, тај моменат не пропустимо&qуот;, рекао је Додик тада Новостима.
Такву могућност су током година више пута негирали бројни српски званичници, па и председник Србије Александар Вучић, истичући да Србија поштује Дејтонски споразум.
Додик за то време, као током интервјуа за Дојче веле 2017, чак и црта мапу Балкана какву жели, а на којој су РС и Србија уједињене, а Косово подељено, при чему север припада Србији.
Српска демократска странка, опозициона у Републици Српској, претходно је истицала да Додик питање референдума независности поставља само уочи избора и да питање независности користи за манипулацију бирачима пред изборе.
У интервјуу за Ал Џазиру 2013, Додик је рекао и да не искључује могућност да Република Српска у будућности одржи референдум, позивајући се на пример Шкотске и Каталоније.
„Нико нас не може спречити да одржимо референдум. Никада нисмо одустали од тога, али све има своје време&qуот;, рекао је и за Вечерње новости.
„Овде кад доживиш 50, умреш&qуот;: Живот поред извора загађења у Тузли
Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук
(ББЦ Невс, 05.24.2024)
