Прича о књигама Борхес, ја и идеална библиотека
Дневник 30.05.2024 | Дневник.рс
Идеална библиотека није антологија, која би требало да претендује да буде “бест оф”, избор најбољих књига у већ нечему (антологија савремене поезије од - до, најбоље приче 21. века, како ми то изаберемо, или већ некаква селекција најбољих песама о мачкама, људима и сличним чудноватим створењима), него би могла да буде збир оних дела што су идеалном читаоцу обележелила живот, али и сан, она дела која су му, доносећи естетско и спознајно задовољство, утицала на живот.
Онако, баш озбиљно, одређујући и именујући га као личност и као карактер. Као судбину. Борхес, по многима и највећи писац 20. века, на пример, умео је да потисне сопствену сујету на коју је, признајмо, имао апсолутно право, и да искаже дивљење и захвалност оним писцима који су на њега утицали. Тако је креирао Вавилонски библиотеку, са делима за која је сматрао да су важна, битна и незаобилазна, а ту су места налазили и писци попут Ђованија Папинија (Огледало
