Medicina: Eksperimentalni zahvat omogućava pacijentkinjama obolelim od raka da zatrudne
Lečenje raka radioterapijom može da smanji plodnost ubijajući jajne ćelije ili oštećujući tkivo, ali eksperimentalnim zahvatom se premeštaju reproduktivni organi kako bi bili zaštićeni.
Rak nije bolest koja sama po sebi izaziva neplodnost, sem ukoliko nije konkretno zahvatio reproduktivne organe.
Međutim, lečenje radioterapijom može da dovede do uništavanja jajnih ćelija ili oštećenja okolnog tkiva - što može da dovede do neplodnosti.
Imajući to na umu, Rejtan Riberio, istraživač i onkološki hirurg sa brazilskog instituta za robotsku hirurgiju u Parani, razvio je metod (još uvek u eksperimentalnoj fazi) koji je postao poznata širom sveta kao transpozicija materice.
Cilj je sačuvati plodnost kod žena na sesijama radioterapije kod lečenja kancera.
Medicinskim zahvatom, koji se izvodi u sklopu istraživačkog protokola u bolnici Erasto Gertner gradu Kuritiba na jugu Brazila, prebacuju se reproduktivni organi u gornje delove abdomena, kako bi bili zaštićeni tokom terapija.
Na kraju lečenja, materica, jajovodi i jajnici vraćaju se u prvobitni položaj.
Jedna od onih koja je imala korist od ovog zahvata, poznatog kao transpozicija materice, jeste tridesettrogodišnja šminkerka Karem Dos Santos.
U junu 2018. godine, ona je otkrila da u karlici ima liposarkomu (retki tumor koji kreće iz masnog tkiva tela).
Lekari su joj rekli da će morati da se podvrgne hirurškom zahvatu, ali i sesijama radioterapije u sklopu tretmana ćelija kancera.
Međutim, radijacija bi zahvatila njenu matericu i tako sprečila buduće trudnoće.
„Nisam imala dečka niti decu, ali sam razmišljala o tome da zasnujem porodicu posle tridesete.
„I zato me je ova vest veoma rastužila, a lekar mi je dao malo vremena da razmislim šta ću uraditi", priseća se ona.
Tokom tog perioda, saznala je za studiju o transpoziciji materice u Kuritibi.
„Doktor je bio iskren - rekao mi je da je to još uvek u fazi studije i da nijedna žena nikad nije zatrudnela, tako da ne može da mi garantuje da ću kasnije zatrudneti. Ali poslušala sam sebe i otišla na operaciju", kaže šminkerka.
Karem se priseća da je postoperativni period bio prilično bolan prvih petnaest dana, ali mimo toga, nije bilo nikakvih komplikacija.
Potom, tri meseca posle radioterapijskih sesija, njeni organi su vraćeni u prvobitni položaj.
Kasnije je otkrila još dva kancera, jedan u plućnoj maramici, a drugi u plućima, i podvrgnula se lečenju.
„Muža sam upoznala 2021. godine i kad sam se bližila kraju lečenja, saznala sam da sam trudna", kaže ona.
„Kad se danas osvrnem, pomislim: o moj Bože, to je bila najbolja odluka koju sam donela u životu, zato što sam se zaljubila u majčinstvo.
„Hrabrost i vera su mi bili veoma važni i moramo da govorimo o tome, zato što je to san mnogih žena", zaključuje ona.
- „Skok napred" u lečenju kancera - tretman skrojen po meri pacijenta
- Revolucionarna terapija odstranila tinejdžerkin neizlečivi rak
- Kako smo se upoznale i zauvek rastale moja štitasta žlezda i ja
Rak grlića materice
Tridesettrogodišnja nedavno udata frizerka Anđelika Hodeker Azambudža je 2020. godine dobila dijagnozu raka grlića materice tokom rutinskog pregleda.
„Doktorovo prvo mišljenje bilo je da se uklone materica, jajnici i jajovodi, ali kako je moj rak bio samo na grliću materice, nije uticao na te druge organe. Ali, uprkos tome, počela sam da razmišljam o alternativi", priseća se ona.
Isprva, kaže Anđelika, bilo je veoma teško prihvatiti vest da, pored toga što je bolesna, neće joj se ispuniti želja da postane majka.
„Bila sam skrhana, jer žena može i da ne želi da postane majka - i to je savršeno u redu - ali kad vam neko kaže da nećete moći da imate decu, da nemate nikakvog izbora, to nas je stvarno uzdrmalo", kaže ona.
Podvrgnula se zahvatu odstranjivanja dela grlića materice, a potom je došla teška odluka.
„Ili ću prekinuti tretman da zatrudnim ili gubim šansu da imam decu, zato što moram da idem na radioterapiju", kaže ona.
Međutim, nije bila zadovoljna ponuđenim opcijama i potražila je alternativu.
Tada je saznala za transpoziciju materice.
„Ispočetka sam bila nesigurna, zato što je to bila veoma nova studija i nisam bila sigurna da će funkcionisati", kaže ona.
- Zašto više od 90 odsto žena u Srbiji ne ide preventivno kod ginekologa
- Test krvi za 50 vrsta kancera ohrabrio naučnike
- Mravi koji mogu da nanjuše rak
Uprkos tome, Anđelika je otišla na operaciju i posle petnaest dana podvrgnula se lečenju hemioterapijom i radioterapijom.
„Nedelju dana posle hemioterapije i radioterapije, ponovo sam uradila transpoziciju, u martu, i osećala sam se stvarno dobro, imala sam lagan oporavak", kaže ona.
U oktobru 2021. godine dobila je dijagnozu da je bolest u remisiji i tada je odlučila da je vreme da pokuša da ima dete.
Na njeno veliko iznenađenje, zatrudnela je prirodnim putem već naredne godine.
„Transpozicija materice bila je najbolja opcija koju sam imala i najbolja odluka koju smo ja i moj muž doneli", kaže Anđelika, majka petomesečene Izabele.
Kako funkcioniše transpozicija materice?
To je minimalno invazivna operacija koja se izvodi uz pomoć robotske tehnologije.
Zahvat premešta matericu, jajovode i jajnike iz njihovog prvobitnog položaja i privremeno ih postavlja u gornji deo abdomena da bi se zaštitili tokom lečenja radioterapijom koja se vrši u karličnom delu.
Čak i kad nije direktno usmerena na matericu, nuspojava radioterapije može da bude neplodnost ili rana menopauza.
Prema Ribeiru, brazilskom hirurgu zaslužnom za razvijanje ove tehnike, zahvat nosi mali rizik i pacijentkinje se obično otpuštaju iz bolnice dan-dva nakon izvršenog zahvata.
On kaže da one mogu da osećaju bol ili neprijatnost u postoperativnom periodu, „ali, generalno gledano, imaju relativno normalan život, uprkos tome što im je materica privremeno u neobičnom položaju".
Valja istaći da materica nastavlja normalno da radi, čak i u novom položaju, baš kao i materička funkcija.
I, posle sesija, reproduktivni organi se vraćaju na njihovo mesto.
Transpozicija može da se preporuči pacijentkinjama kojima je potrebna radioterapija za lečenje tumora u rektumu, crevima, bešici, vagini, vulvi i u slučajevima sarkome, malignih tumora u mekom tkivu kao što su mišići, masno tkivo i tetive, u kojima bi samo nekoliko sesija radijacije bilo dovoljno da dovede do neplodnosti.
Prema Renatu Moretiju Markesu, koordinatoru Robotske hirurgije u Ginekološkom programu bolnice Izraelita Ajnštajn, postoje okolnosti u kojima transpozicija ne bi trebalo da se izvodi.
„Ključno je da bolest nije zahvatila matericu, jajovode i jajnike. A ako pacijentkinja nema funkcionalne jajnike, nije moguće premestiti matericu, jer ne bi postojao način da se ona hrani, a ako je već primila radioterapiju karlice, takođe nije moguće izvesti ovaj zahvat", kaže Markes, koji je i koordinator Odeljenja za ginekološku onkologiju u opštinskoj bolnici Vila Santa Katarina.
Pogledajte video: Pet stvari koje treba da znate o raku grlića materice
Kvalitet života
Ribeiro ističe da onkologije nije tu samo da izleči pacijenta, već i da osigura da on ima isti kvalitet života kao što je imao pre lečenja.
To je bila glavna motivacija za proučavanje zahvata transpozicije.
„Pre deset godina, pokušali smo da lečimo rak po svaku cenu i čak odlazili predaleko. Danas, mi ne želimo samo da izlečimo pacijenta od raka, mi želimo da ga izlečimo i da on vodi normalan život. Na primer, ako imate tumor u nozi, mi ne želimo da amputiramo ud, želimo da se on zaleči i da osoba nastavi da hoda", objašnjava istraživač, dodavši kako je to sada postao veoma važan koncept u onkologiji.
Za koordinatora Robotske hirurgije u Ginekološkom programu u bolnici Izraelita Ajnštajn, postoje i druge reproduktivne alternative, kao što su tehnike vantelesne oplodnje, „ali ova je možda najfiziološkija, gde je moguće očuvati fiziologiju unutrašnjeg dela materice, koji se zove endometrijum, i fiziologiju jajnika, omogućivši pacijentkinji da ima spontanu trudnoću. I zato bi ovo mogao da bude najbolji put."
Eksperimentalna faza
Iako su već izvršene razne operacije, transpozicija materice je još uvek u ranim, eksperimentalnim fazama.
Tehnika je već predstavljena na međunarodnom kongresu onkologije 2016. godine, a studija je trenutno u fazi objavljivanja.
Prvi zahvat je Reitan Ribeiro izveo u oktobru 2015. godine u Brazilu i, od tada, radi se u Nemačkoj, Rusiji, Argentini, Kolumbiji, Sjedinjenim Američkim Državama i Izraelu.
Desetine pacijentkinja već su podvrgnute transpoziciji materice, dvadeset njih u Brazilu.
Međutim, postoje i slučajevi u kojima se materica nekrotizovala nakon nastanka ugruška u arteriji, sprečivši tako hranjenje organa pacijentkinje.
Markes kaže da bi „pacijentkinja izgubila svakako matericu zbog lečenja radioterapijom, tako da je to bila prilika da sačuva reproduktivni organ".
Eksperimentalna studija je, međutim, u naprednom stadijumu.
„Mi smo u trećoj fazi ispitivanja sa velikim brojem pacijenatkinja koje će se procenjivati na duže staze, zato što ima pacijentkinja koja još nisu ni pokušale da zatrudne, jer su veoma mlade", objašnjava Ribeiro.
Prema Ribeiru, četiri bolnice u Brazilu dobile su dozvolu od Nacionalnog odbora za istraživačku etiku (Conep) da izvode ovaj zahvat.
„Valja vrlo jasno staviti do znanja da je ovo zahvat koji se izvodi uz Conepovo odobrenje, i izvodi se u velikim bolnicama, zato što bi ljudi mogli da dovedu u pitanje da li ja to stvarno smem da radim", objašnjava Ribeiro.
„I da, smem."
Pogledajte video: Pet stvari koje svako treba da zna o raku dojke
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
(BBC News, 06.04.2024)
