Белорусија и невладине организације: Како су власти разградиле грађанско друштво

Жене и даље зову некадашње запослене сигурне куће „Радислава&qуот;.

Жртве породичног насиља зову како би затражиле помоћ од организације која више не постоји.

Широм земље, стотине хоспитализованих сирочади више нису под старатељством дадиља.

Финансирање пројекта је пресушило кад је влада затворила медијску платформу за краудфандинг „Имена&qуот;, његов главни извор прихода.

Канцеларија за права особа са инвалидитетом пружала је подршку за 1.400 људи годишње - сада је „стављена ван закона&qуот;.

И том списку нема краја.

• Нада у чудо и вера у Украјину: Како опозиција у Белорусији види будућност
• Белорусија: „Ухапшен сам и претучен зато што сам делио руже“
• „Пакао на Земљи“ - притвор у Белорусији

У склопу акције сламања протеста из 2020. године, белоруске снаге безбедности успеле су да угуше масовне демонстрације организоване због резултата председничких избора, за које се нашироко верује да су били покрадени.

Власти су 2021. године прошириле нападе на независне медије и невладине организације (НВО).

У то време је Александар Лукашенко, председник државе, изнео невероватну оптужбу да се читаво грађанско друштво финансира из иностранства како би „организовало државни удар и побуну&qуот;.

Од тада, огроман број невладиних организација који је радио у Белорусији систематски је угашен.

Заштитници људских права забележили су престанак рада више од 1.280 организација.

Добротворне, женске, еколошке, образовне, историјске, спортске и организације за заштиту људских права - и новоформиране и етаблиране „ветеранске&qуот; које су рад започеле још деведесетих - угашене су у огромном броју.

Бекство од насилног мужа

„Жене нису могле да верују до самог краја… нико није био исељен до последњег дана. Две жене нису имали куда да иду&qуот;, прича Вера (променили смо јој име), бивша запослена у прихватилишту „Радислава&qуот;.

Ова НВО, која је радила 20 година, постала је мета полицијских упада и хапшења у јануару 2022. године.

На крају ју је влада угасила.

„Радислава&qуот; је, према бившој управи, радила без државног финансирања.

Било је приватних донација, „краудфандинг&qуот; кампања и помоћи и страних донатора и белоруских компанија.

Започевши са склоништима у виду станова, организација је потом изградила сигурну кућу за 30 жена и деце, и планирала је нову са простором за 50.

Од 2018. године, прихватилиште је помогло више од 500 жена; оне су живеле у кући од неколико дана до пола године, током ког времена су се сретале са адвокатима и психолозима.

„Радислава&qуот; је 2018. године, заједно са великим бројем других НВО-а, заговарала усвајање закона против породичног насиља, али после оштрих критика Александра Лукашенка, предлог закона је одбачен.

Не само да је директно помагала онима којима је помоћ била преко потребна, већ је организација обучавала и локалне полицијске станице, лекаре, психологе и социологе.

Њихове брошуре могле су да се нађу у Министарству унутрашњих послова и домовима здравља.

Неке владине интернет странице још увек нуде телефонски број сигурне куће, али ових дана се на њега више нико не јавља.

Деветог новембра 2021. године, ухапшена је Олга Горбунова, челница „Радиславе&qуот;, пошто је идентификована на снимку са протеста из 2020. године.

Истовремено, бивши муж једне од гошћи сигурне куће, поднео је тужбу против организације.

Човек је тврдио да су они присиљавали гошће да одлазе на протестне скупове и да су у подруму куће штампане налепнице и шивене заставе бело-црвено-беле боје (боје опозиционог покрета).

Ништа од тога није било истина, каже Олга, али оптужбе су биле довољне да власти угасе „Радиславу&qуот;.

Неколико других невладиних организација које се боре против породичног насиља су такође силом затворене.

У њих спадају и „Родне перспективе&qуот;, организација која је покренула и водила националну телефонску линију за помоћ жртвама породичног насиља.

Телефонске линије више нема, али је број и даље истакнут на неколико владиних интернет страница.

„Ништа није остало, све је уништено. Вратили смо се у деведесете&qуот;, каже Олга.

„Жене немају кога другог да зову, да би добиле савет или правну помоћ, немају где да се сакрију.&qуот;

Она је провела шест месеци у притворном центру и добила трогодишњу казну кућног притвора са великим ограничењима кретања.

После тога је успела побегне из Белорусије и у међувремену је постала представница за социјална питања у Уједињеном транзиционом кабинету Светлане Тихановскаје, за коју се нашироко верује да је добила изборе 2020. године и сада практично води алтернативну белоруску владу у егзилу.

Породично насиље је једна од области у којима Олга наставља да ради.

Она тврди да се у последње време овај проблем погоршао, али да се статистика о томе крије.

„Власт нема довољно људи за рад на породичном насиљу.

„Сви сада примењују политичку репресију, како би идентификовали 'преступнике' према политички мотивисаним оптужбама&qуот;, објашњава она.

Недавно је покренула петицију захтевајући приступ статистици о породичном насиљу.

Али јој је ускраћен са објашњењем да је то „строго поверљиво будући да се ради о тајним информацијама&qуот;.

„Жене више не могу безбедно да се разведу зато што не могу безбедно да се обрате полицији.

„Полиција одмах доводи у питање њихову поузданост као жртви&qуот;, каже бивша запослена у прихватилишту Вера.

Она додаје да се људи плаше да ће бити оптужени за учешће у протестима и онда се радије не обраћају властима за помоћ.

• Тихановскаја за ББЦ: Ако протести утихну, постаћемо „робови“
• Угашен главни независни медиј у Белорусији, претрес станова уредника
• Добитник Нобелове награде за мир осуђен на 10 година затвора у Белорусији

Држава има службу за жене погођене породичним насиљем - такозване „кризне собе&qуот;.

Према Министарству рада и социјалне заштите, има их 137, са 429 кревета.

Према званичној статистици, кроз њих је 2020. године прошло 384 жртава породичног насиља, а 2021. године, 340.

За то време, прихватилишта „Радиславе&qуот; увек су била пуна: 2020. године је у њима било 90 људи.

Бројке из 2021. године нису преживеле затварање организације.

Како представнице „Радиславе&qуот; објашњавају, у кризним собама нема приватности, трајање боравка је ограничено, а државни специјалисти нису квалификовани за рад са женама које су жртве насиља.

Марина (чије право име смо били замољени да не откривамо) је добила велику помоћ од сигурне куће.

После њеног развода, прогањање, претње и застрашивање њене деце постали су саставни део њене свакодневице - све док на интернету није пронашла телефонски број „Радиславе&qуот;.

„Да није било 'Радиславе', не бих успела да сачувам ментално здравље своје деце. Не бих успела да лишим бившег мужа родитељских права, зато што је правни процес предуг. Нисам сигурна како би се све завршило.&qуот;

Марина се обратила властима, тражећи забрану приласка против бившег мужа, али није могла да га добије.

Скривала се у изнајмљеном стану, али ју је он брзо пронашао.

Прихватилиште је било једино безбедно место.

„Адресе државних кризних соба су доступне на интернету.

„Можете ли ми рећи како ће ми кризна соба помоћи ако ме он чека ту одмах иза ћошка?&qуот;, пита се она.

Погледајте и ову причу

'Бандити и страни агенти'

„Одсећи ћемо све ниткове које сте финансирали. Смета вам што смо уништили све ваше структуре, невладине организације и остале.&qуот;

Тако је говорио Александар Лукашенко у интервјуу за ББЦ у новембру 2021. године.

У разним говорима протеклих година, он је називао невладине организације „бандитима и страним агентима&qуот;, „издајницима&qуот;, и „штеточинама по државу&qуот;, тврдећи да су „организовали државни удар и побуну&qуот; и отворено називајући оно што им се у међувремену десило „операцијом чишћења&qуот;.

Од 2021. године, више од 1.280 невладиних организација у Белорусији или је затворено или су потпуно обуставиле активности.

Ове податке је сакупио Ло-тренд, који је и сам у процесу обустављању деловања у Белорусији и уместо тога углавном ради из Грузије.

Списак организација које су затворене само расте - неколицина се угаси сваке недеље.

Тачан број невладиних организација које су радиле у Белорусији предмет је спекулације.

Информације на интернет страници пресидент.гов.би под одељком „грађанско друштво&qуот; ажуриране су закључно са 1. јануаром 2021. године.

Пре почетка „чишћења&qуот;, било је 3.021 јавних удружења, 25 синдиката и око 400 добротворних организација.

Али многе невладине организације су регистроване као установе, а статистика за њих није доступна, објашњава Олга Смољанко, челница Ло-тренда.

„Процењујемо да је нестало њих око 25 одсто… Претпостављамо да је у Белорусији било око 5.000-6.000 невладиних организација, али ова бројка је потпуно незванична&qуот;, каже Олга Смољанко.

Бивша челница „Радиславе&qуот; Олга Горбунова је категорична у процени.

„Ово је политика спаљене земље. Да говоримо о активном сектору грађанског друштва који промовише људска права и поставља веома тешка, болна питања за земљу, била би то потпуно друга прича. По мом мишљењу, огромна већина правих организација је ликвидирана.&qуот;

Александар Лукашенко је неколико пута изјављивао да „у Белорусији, земљи са 9.25 милиона становника, ради превише невладиних организација.&qуот;

Али бројке Европског центра за непрофитно право (ЕЦНЛ) показују управо супротно.

Према СЦО Метру, тај број је 3.5 невладиних организација на 10.000 становника.

То Белорусију чини земљу са најнижим бројем невладиних организација од свих земаља Источног партнерства.

Према ЕЦНЛ-у, земља се налази иза Азербејџана, Украјине, Јерменије, Молдавије и Грузије.

У Украјини је та бројка 4.5 пута виша, у Молдавији 12.5 пута.

А сви ови прорачуни направљени су на основу бројки из 2020. године, пре него што су започела масовна гашења невладиних организација.

Према индексима који одређују одрживост грађанског друштва (међу њима и онај који је израчунала америчка Агенција за међународни развој (УСАИД)), Белорусија је добијала слабе оцене из године у годину.

То је, између осталог, тако због оскудног правног оквира, ограниченог капацитета невладиних организација за заступање и пружање услуга и, кључно, недостатак приступа финансирању.

• Лукашенко „узвраћа ударац” - шта се крије иза економских санкција Србији
• Тихановскаја за ББЦ: Ако протести утихну, постаћемо „робови“
• Ко је Александар Лукашенко - „последњи диктатор у Европи&qуот;

'Прелазак у режим преживљавања'

Оне невладине организације које још раде у земљи боје се да се огласе.

Успели смо да разговарамо са представницима две такве организације.

Обе су тражиле да сакријемо не само њихова имена, већ и имена њихових организација, па чак и области у којима раде, из страха од одмазде власти.

Александар (није му право име) каже да су недостатак средстава огроман проблем за невладине организације.

Његова организација не добија ништа од државе и узима донације од појединаца и компанија.

Али то је сада постало све теже и теже.

„Компаније се плаше. Оне отворено питају - ви нисте на црној листи?&qуот;, каже Александар.

Његова организација је једва успела да сакупи средства за годишњи буџет, али не може више да се ослони на страну помоћ нити на уплате обичних Белоруса, који последњих година масовно напуштају земљу.

„Страна помоћ је некада била кључна, али сада је напросто ни не узимам у обзир. Искрено, не желим да скрећем пажњу на себе. Не желим проблеме.&qуот;

Јевгениј (такође му није право име) каже да су невладине организације изложене ревизијама, на њима се изнова и изнова врше инспекције са све већом учесталошћу.

„Морамо да научимо да живимо у овој ситуацији сада и овде. Ово је као балет по минском пољу. Уколико можемо да се изборимо за неки простор за дисање за себе… ми то и чинимо. Али чак и тад, само ако имамо среће&qуот;, каже он.

Постоје и други проблеми.

Све је мање волонтера - људи одлазе или почињу више да воде рачуна о себи.

Обе невладине организације имају промотивне проблеме: без платформи за „краудфандинг&qуот; и независних медија, преостају им само друштвене мреже.

Али чак ни то није решење.

Александар каже да његова организација често „размисли сто пута&qуот; пре него што се обрати неком инфлуенсеру.

„Неки блогери заступају политичке ставове, припадају овом или оном политичком табору&qуот;, додаје.

• Зашто је ношење црвено-белих чарапа ризично у Белорусији
• Белорусија: Ко је блогер Роман Проташевич
• Руска студенткиња ухапшена у авиону осуђена на шест година затвора

'Десет година самозаваравања'

Аналитичари имају два могућа одговора на питање зашто су власти напале невладин сектор.

„Мислим да оне заиста верују да су невладине организације биле узрок протеста из 2020. године.

„До ове агресије је дошло управо због тога што се плаше да ће се то поновити. И заиста, било је шетњи чак и људи са инвалидитетом, и то бројних&qуот;, каже Дарија Царик, специјалисткиња за филантропију и социјално инвестирање.

„Али била је то револуција демократских вредности. Ако узмете као пример било који сектор у коме је било имало богатства - медицински, ИТ - сви су они протестовали, зато што су говорили: 'Мени је добро, али нешто није у реду са земљом и желим да она постане боља'.&qуот;

„Последњих 10 година било је време самозаваравања за Белорусе… Заблуда да можете да представљате сектор у земљи у којој се чак ни не признаје да тај сектор постоји&qуот;, додаје она.

„Кад дође до спирале репресије, медијске и организације грађанског друштва су прве које постају мете. Зато што оне нису само помагачи друштва, већ формирају јавно мњење, оне указују на проблеме, оне изражавају алтернативни став&qуот;, додаје Олга Смољанко.

Ефекат репресије ће се акумулирати и свакако ће бити видљив у друштву, сматра она.

„Организације грађанског друштва често раде у областима у којима их држава не жели. Оне промовишу проблеме људи које држава никад није приметила. Сада када су те организације затворене, настале су рупе.

„Последице ће бити очигледне за неколико година, али већ може да се каже да је велики број угрожених група остао без одговарајуће подршке невладиних организација.&qуот;

Тај ефекат ће постати јаснији за многе Белорусе много пре него што су мислили.

Као последица званичне „операције чишћења&qуот;, независни посматрачи тврде да сада више не постоји ниједна регистрована независна организација за заштиту људских права у Белорусији.

Погледајте видео о баки Нини која је против белоруског председника

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 06.10.2024)