Глобални индекс права: Европа светски лидер у ерозији права радника

Основна, демократска права радника широм Европе урушавају се брже него у било ком другом региону света, показује данас представљен глобални индекс права Међународне конфедерације синдиката (ИТУЦ) за 2024. годину.

Индекс, чије је овогодишње издање 11. до сада, представља свеобухватан преглед законских права радника и рангира 151 земљу на основу 97 показатеља, изведених из конвенција Међународне организације рада и правне науке, наводи сајт Соушл Јуроп (Социал Еуропе).

Иако је Европа често сматрана за позитиван пример у поређењу са остатком света када је реч о правима радника, то више није случај - "европски социјални модел" брзо еродира, уз обиман напад на радничка права и синдикални покрет, наводи портал поводом представљања индекса на Међународној конференцији рада у Женеви.

На скали од један до пет плус (један је најбољи резултат, а пет плус најлошији), на којој се рангира степен поштовања права радника, Европа у 2024. има просечну оцену 2,73 и то делује солидно у поређењу са најлошијим регионом на свету, Блиским истоком и северном Африком, где је просечна оцена 4,74.

Међутим, рејтинг Европе је у последњих 10 година пао са 1,84 у 2014. години, када је индекс први пут објављен. То је највец́и пад у једној деценији, узимајући у обзир све регионе света.

Финској је рејтинг снижен са један на два, због напада владајуц́е коалиције, предвођене десничарским премијером Петеријем Орпом, на основна радничка права. Реформе, ограничавање права на штрајк, подривање преговора о платама и смањење социјалне заштите, представљају напад без преседана на социјалне моделе и синдикална права у Финској и другим нордијским земљама.

Швајцарска је пала са оцене два на три, пошто су власти једнострано суспендовале трипартитно посредовање без објашњења. Киргистан је пао са четири на пет, због репресије владе над независним синдикатама. Русија и Украјина су поново уведене у индекс 2024. године, са оценом пет.

Примери злоупотреба права у протеклој години постоје широм Европе. У Белгији и Француској су штрајкови криминализовани, а штрајкачи стигматизовани. Претерано широка дефиниција основних услуга коришц́ена је за ограничавање или забрану штрајкова у Албанији, Мађарској, Молдавији, Црној Гори и Великој Британији.

Послодавци у Јерменији и Пољској су се мешали у синдикалне изборе, док су у Грчкој, Холандији и Северној Македонији створени недемократски, "жути" синдикати који су под утицајем послодаваца, са циљем спречавања независног, демократског представљања радника, наводи се.

Две светле тачке су Румунија и Бугарска. Румунија је поправила оцену са четири на три, пошто је влада проширила право на штрајк и учинила колективно преговарање обавезним у предузец́има са више од 10 запослених. У Бугарској су синдикати победили у 25-годишњој борби за законом гарантовано право запослених да се организују у синдикате.

Ипак, бројке су широм Европе суморне: 73 одсто земаља нарушило је право на штрајк, 54 одсто земаља нарушило је право на колективно преговарање, 41 одсто земаља је ускратило радницима право да оснују синдикат и да му се придруже. Такође, 16 земаља је ометало регистрацију синдиката, у 13 земаља радници су имали ограничен приступ правди или га уопште нису имали, шест земаља је ограничило слободу говора и окупљања, у 12 земаља је било хапшења радника, а у четири насилних напада на раднике.

(Бета, 13.06.2024)