НАТО бомбардовање 1999: Нове или запечаћене судбине порушених грађевина

За мештане споменик, за туристе атракција, за инвеститоре шанса.

Ставови и осећања према порушеним зградама и здањима током НАТО бомбардовања Србије 1999. су различити, баш као и њихове судбине.

На згариштима појединих зграда никли су нови, модерни облакодери, неки објекти су обновљени или поново изграђени уз нову намену, док постоје и примери здања која су и данас, 25 година касније, у рушевинама.

„Не постоји рецепт за најбоље решење јер је сваки случај јединствен&qуот;, говори Александар Станичић, архитекта и професор на Техничком универзитету у Делфту, у Холандији, за ББЦ на српском.

И после четврт века, архитектонски ожиљци од бомбардовања видљиви су широм Србије - београдски Генералштаб и зграда РТС-а, земунска Команда ваздухопловства, Артиљеријска официрска школа у Ћуприји су само неки од најпознатијих.

• Бомбардовање РТС-а: Од преседана до „деградације међународног закона”
• Ноћ када је Америка бомбардовала амбасаду Кине
• Прво вече НАТО бомбардовања Југославије: О стрепњи, страху и тузи

Прецизних података о укупној причињеној материјалног штети током 78 дана бомбардовања Савезне Републике Југославије, коју су чиниле Србија и Црна Гора, нема.

Позивајући се на студију Грађевинске дирекције из 2006, медији су пренели да су срушена или оштећена 148 државна објекта високоградње, 44 моста и 500 километара путева и пруга.

Ни коначна рачуница није позната, па се процене директних трошкова крећу од четири или пет, па до 50 милијарди долара.

Генералштаб у Београду

Свакако најуочљивија, али и најоспораванија, већ годинама је судбина зграда Генералштаба и Министарства одбране у Београду, некадашњи Државни секретаријат за народну одбрану (ДСНО).

Грађен од 1956. до 1965. године по пројекту Николе Добровића, архитекте, универзитетског професора и академика, комплекс који чине ове две зграде нашао се на мети НАТО авијације у ноћи између 29. и 30 априла, као и 8. и 9. маја 1999.

До данас није реновиран, а годинама се расправљало о судбини ових здања.

„То је део општег наслеђа модернизма из друге половине 20. века и представља апсолутно ремек-дело верификовано и у светским размерама&qуот;, говори Иван Рашковић, професор на Архитектонском факултету у Београду и председник Удружења архитеката Србије, за ББЦ на српском.

Здање описује као „динамичну архитектонску композицију&qуот; и редак, јединствен београдски пример урбанистичког комплекса из два главна дела који зависе један од другог.

Зграда је 2005. проглашена за споменик културе, чиме су утврђене и мере заштите.

Међутим, у мају је Влада Србије потписала „уговор о ревитализацији&qуот; ове зграде са компанијом чији је власник Џерад Кушнер, зет бившег америчког председника Доналда Трампа, што је изазвало бурне реакције јавности и стручњака.

Горан Весић, потписник уговора као министар грађевинарства, није открио детаље, сем да земљиште остаје власништво Србије, издаје се на 99 година и да ће инвеститор морати да сагради и меморијални центар за жртве НАТО бомбардовања.

Међутим, медији пишу, што је потврдио и Кушнер, о градњи две куле у којима ће бити луксузни хотел, стамбени, пословни и малопродајни простор.

„Комплекс је под заштитом као архитектонско наслеђе тако да га је немогуће продати.

„Не може се мењати његов спољни изглед, по условима заштите мора бити рестауриран, а будућа намена може да буде нека друга, но то мора бити последица и резултат озбиљних анализа&qуот;, прича Рашковић.

Више од 350 архитеката, инжењера и других стручњака, припремило је Декларацију о судбини Београдског сајма и Генералштаба и захтевају, између осталог, да се „ансамбл Генералштаба и Министарства одбране рестаурира и санира&qуот;, али и „очува његова управно административна намена&qуот;.

И Српска академија наука и уметности успротивила се овим плановима владе и позвала да се комплексу да „статус културног добра од изузетног значаја&qуот;.

Погледајте видео: Ноћ кад је горео Генералштаб

Зграда некадашњег Савезног МУП-а у Београду

Неколико стотина метара од Генералштаба, низ улицу Кнеза Милоша, налазила се зграда Савезног Министарства унутрашњих послова (МУП).

Грађена је у другој половини 1940-их, по пројекту архитекте Лудвига Томорија, а гађана је неколико пута у априлу и мају 1999.

„У архитектонско-историјском смислу имала је велики значај јер се радило о једном од ретких примера соц-реализма у југословенској архитектури, пројектованом у периоду пре резолуције Информбироа 1948, и даље под великим културним утицајем Совјетског Савеза&qуот;, каже професор Станичић.

„Чињеница да се ради о једној од првих савезних зграда у социјалистичкој Југославији након Другог светског рата показује колики је значај имала за тадашњу државу&qуот;, додаје.

Порушени остаци комплекса продати су 2007. једној израелској компанији за близу 30 милиона евра, а потом је објекат 2016. купио други инвеститор, такође из Израела, и изградио стамбено-пословни комплекс „Скајлајн Белгрејд&qуот; - три стаклене куле модерног дизајна.

Станичић оцењује да „у урбанистичко-просторном смислу решење није адекватно јер се тиме значајно нарушила просторна композиција Кнеза Милоша, једне од најзначајнијих улица у Београду&qуот;.

„Нажалост, таква пракса, упркос неповољном утицају по просторни развој града, постала је поприлично уобичајена у периоду пост-социјалистичке транзиције, после демократских промена 2000. године&qуот;, сматра Станичић.

Тиме је, каже, „трајно нарушен урбани пејзаж Београда&qуот;.

• НАТО бомбардовање воза у Грделици 1999: „И кукњава, и вика, и плач, а вода носи”
• „Црни дан&qуот;: Када су центар Ниша засуле НАТО касетне бомбе
• НАТО бомбардовање 1999: Како се мењала намена београдских склоништа у миру и рату

Професор Рашковић, пак, сматра да је посреди „једна писмена, савремена архитектура&qуот;.

„Није то нелогична пракса, то се ради и по свету.

„Простор се још увек гради и треба сачекати, не само да се заврши, већ и да се становници мало навикну&qуот;, каже Рашковић, подсећајући на примере палате Албаније и Београђанке, које су такође наилазиле на критике током изградње.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Авалски торањ, Кинеска амбасада и зграда некадашњег Министарства грађевине у Београду

Неке од рушевина су реконструисане, задржале намену или започеле нови живот после бомбардовања попут зграде некадашњег Министарства грађевине Краљевине Југославије, у Немањиној 9 где се данас налазе, између осталих, Апелациони, Управни и Врховни суд.

Изградња последњег великог јавног здања у монархији започета је 1939, а завршена је током немачке окупације уз измене пројекта архитекте Гојка Тодића.

„Предивна зграда која је била тешко оштећена са унутрашње стране. Међутим, рестаурирана је у потпуности и користи се данас&qуот;, каже Рашковић.

До темеља је 29. априла 1999. срушен и Авалски торањ, један од симбола Београда, ТВ предајник пуштен у рад 1965. године.

„Када је почела рестаурација, технологија више није захтевала такву грађевину да би телекомуникације функционисале.

„Рестауриран је из симболичких разлога да покажемо да тај НАТО злочин неће бити заборављен&qуот;, оцењује Рашковић.

Данашњи Авалски торањ је висок 204,68 метара, два метра више од првобитног, грађеног према пројекту архитекте Угљеше Богуновића и Слободана Јањића.

Александар Станичић каже да је реконструкција торња „представљена као питање националног поноса&qуот;, док су, на пример, иницијативу за обнову зграде РТС-а, односно подизању спомен обележја, покренуле породице жртава.

„Једина константа у читавој причи је потпуно одсуство јасног става државе према овим зградама&qуот;, додаје.

НАТО је бомбардовао зграду РТС-а у центру Београда 23. априла 1999. у два сата и шест минута иза поноћи, када је страдало 16 радника јавног медијског сервиса Србије.

Зграда није обнављана.

• Кратки водич кроз Авалу, многима омиљену београдску планину
• Разгледница Новог Београда - кроз блокове, паркове и бетонске објекте
• Западна капија: Симбол Београда и део његовог идентитета

Нешто пре поноћи, 7. маја 1999. погођена је и зграда кинеске амбасаде у Београду, пет година пошто је саграђена по пројекту кинеског архитекте Цао Зенга и његовог српског колеге Златомира Јовановића

О згради се не зна много јер „државни објекти, поготову стране амбасаде, по правилу нису умногоме доступни јавности&qуот;, објашњава Станичић.

„Јаких габарита са изразитом хоризонталношћу прозорских елемената, архитектонски се пристојно уклапала у модерни амбијент Новог Београда&qуот;, додаје.

На згаришту бивше амбасаде, јуна 2016. кинески председник Си Ђинпинг и његов тадашњи српски колега Томислав Николић положили су камен темељац за изградњу Кинеског културног центра.

„Архитектонско решење тог објекта је много разиграније у односу на амбасаду која је појавно била веома ригидна, што има смисла имајући у виду његову отворену намену.

„Зграда габаритом не угрожава постојеће објекте, а простор Новог Београда свакако дозвољава оваква савремена експериментисања&qуот;, закључује Станичић.

Артиљеријска официрска школа у Ћуприји

Порушена зграда Артиљеријске подофицирске школе у оквиру касарне у Ћуприји већ четврт века стоји нетакнута у центру овог града на око 150 километара од Београда.

На месту где је још 1837. сазидана прва касарна за српску војску, недалеко од Велике Мораве, 1911. основана је ова војна школа.

„Ћуприја је била гарнизонско место тако да је било сасвим логично да се након Првог светског рата овде школују официрски кадрови за артиљерију, док је изградња великог спратног објекта је завршена 1936. године&qуот;, говори Душан Стаменковић, хроничар овог града, за ББЦ на српском.

Ћуприја је бомбардована 8. априла и 29. маја.1999, и већина зграда у кругу касарне је уништена.

„Део објеката у кругу касарне је обновљен, док је велика зграда касарне из 1936. остала у истом стању као после бомбардовања.

„Ћуприја је још увек гарнизонско место, иако у касарни више не постоји артиљеријска официрска школа, као ни школа за обуку регрута, односно војника на добровољном служењу војног рока&qуот;, објашњава Стаменковић.

Ове промене су утицале и на живот у граду јер више нема „непрегледних колона војника који су средом, суботом и недељом пунили посластичарнице, биоскопе и кафане&qуот;, закључује.

Зграда Телевизије Нови Сад

На Светски дан слободе медија 3. маја 1999. гађана је зграда Телевизије Нови Сад, данашње Радио-телевизије Војводине.

„Нисмо веровали да ће зграда бити бомбардована, као ни РТС, али то се догодило и она је у потпуности уништена&qуот;, говори Блажо Поповић, новинар и програмски координатор у кабинету генералног директора РТВ-а, за ББЦ на српском.

Он је непосредно пре напуштања зграде, у последњој епизоди његове емисије Откопчано, угостио рок новинара Александра Жикића у улози стручњака за виски.

Позвали су гледаоце да им пишу како би добили „кутију за лед или флашу&qуот; јер се „тада то могло&qуот;.

„Када смо се вратили после бомбардовања у зграду, нашао сам писма гледалаца који су желели да добију те поклоне - била је то тужна сцена редакције која је уништена тотално&qуот;, каже Поповић.

Зграда на десној страни Дунава, у новосадском насељу Мишелук, исељена је пре првог од неколико бомбардовања, те људских жртава није било, а склоњен је и добар део архиве.

„Гађана је више пута без икаквог разлога јер никог није било ту, нејасно је зашто смо бомбардовани толико пута&qуот;, пита се Поповић.

• НАТО бомбардовање Сурдулице 1999: „Боље да сам ја страдала, а не деца&qуот;
• Последњи колективни центар у Србији: Четврт века чекања
• „Морао сам поново да учим да живим&qуот;: Сведочења радника бомбардоване Рафинерије у Панчеву

Из једне од „најмодернијих телевизијских зграда&qуот; у бившој Југославији, чији су темељи постављени 1973, „постали смо подстанари у неусловном објекту где се програм није могао организовати на прави начин&qуот;.

„У пословној згради Нафтне индустрије Србије (НИС) канцеларије смо претварали у студије&qуот;, присећа се Поповић, некадашњи генерални директор РТВ-а.

На рушевинама старе, новембра 2017. почела је изградња нове зграде Радио-телевизије Војводине, која је усељена ове године.

„Ми старији имамо тај сентимент, чак и бројни пензионери који долазе да се друже, волимо што је поново наша зграда.

„А младима је свеједно, они воле да раде у лепим условима и не размишљају о томе на симболички начин - да ли је та зграда бомбардована или није и да ли је некад постојала&qуот;, каже Поповић.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 06.19.2024)