Приче о књигама Када би се Толстојев роман звао “Мир”...
Дневник 19.06.2024 | Дневник.рс
Неки сматрају да човек сам кроји своју судбину, други опет тврде да се од судбине “не може побећи”, како се казује чак и у песми “Парног ваљка” где тзв. лирски субјект очигледно пати да ли од глумљене или стварне туге.
Ко ће га знати шта је истина, а вероватно се она крије негде између ове две крајности. Тако је, валда, у стварном животу у реалном времену али, да ли је исти случај и у свету фикције, на том тржишту маште, у виртуелном (супер!)маркету измишљених прича? Наизглед, у случају јунака књиге, у споменутом свету фикције, дакле књижевности, дилема нема, а судбина је вечно закуцана речима на хартију. У том је свету који је тако очигледно замрзнут све док на њега не баци
