У Француској сутра други круг парламентарних избора са неизвесним исходом

У Француској ће сутра бити одржан други круг парламентарних избора, са неизвесним исходом пошто је екстремна десница освојила највише гласова у првом кругу, а у земљи све више размишља о прелазној влади без обзира на резултат.

Екстремна десница се нада да ће освојити апсолутну већину, 289 места у парламенту са 577 посланика, док су левичари окупљени око коалиције Нови народни фронт, други у првом кругу, и центристи председника Емануела Макрона (Еммануел Мацрон) предузели мере за спречавање победе екстремне деснице.

Како су раније оценили аналитичари, исход избора могао би дугорочно да промени политички хоризонт Француске, након што је Емануел распустио парламент после избора за Европски парламент 9. јуна када је највише гласова освојила екстремна десница.

Страх од владе са екстремном десницом на челу, што би било први пут од краја Другог светског рата, довео је до формирања "републиканског фронта" са странкама деснице, десног центра и левице намењеног да контрира кандидатима Националног окупљања.

Лидерка екстремне деснице Марин Ле Пен (Марине) је осудила формирање таквог фронта сматрајући да је циљ да буду "против воље народа"

Велики број кандидата који се квалификовао за други круг избора из тог новог "републиканског фронта" повукао се у прилог кандидата који има највеће шансе да победи противника из Националног окупљања. На тај начин се такође избегава расипање гласова.

Према последњим анкетама, екстремна десница и њени савезници би могли да освоје релативну већину, односно између 175 и 230 места у парламенту, на другом месту би била коалиција левице Нови народни фронт са 145 до 190 посланика, а Макронов табор би могао да освојио од 118 до 162 мета.

Лидер Националног окупљања млади Жордан Бардела (Јордан Барделла) се нада апсолутној већини у нади да постане премијер. Он је неколико пута поновио да ће бити премијер једино ако екстремна десница освоји апсолутну већину.

Аналитичари оцењују да би после избора могло да дође до ћорсокака, а неуспели покушаји формирања владе могли би да се понављају најмање до јула 2025. године, јер према Уставу, нови парламент не може да се поново распусти у текућој години када је стари сазив распуштен.

Француски медији помињу и повећање ризика од немогућности управљања земљом, са парламентом подељењим на три блока (екстремне десница, макронисти и левица) без апсолутне вец́ине.

Такође се помиње и прелазна, техничка влада коју би чинили стручњаци у својим областима али таква влада не би имала политичку тежину. Макрон би могао, у жељи да избегне велику нестабилност владе током неколико месеци, да именује мандатара који не изазива политичке поделе а министри би се бирали консезусом.

(Бета, 06.07.2024)