Кипар пола века после турске инвазије: Напете пушке и камере дуж тампон зоне подстичу тензије

Звук репетирања јуришних пушака чује се у тампон зони под контролом Уједињених нација на етнички подељеном Кипру, подстичуц́и забринутост да би жар устајалог сукоба на том острву могао поново да се разгори.

Пушке су само врх низа недавних ескалација кипарских Турака и кипарских Грка, ривала раздвојених дуж тампон зоне дугачке 180 километара која се провлачи кроз средњовековни центар главног града, Никозије.

Мировне снаге Уједињених нација на Кипру (УНФИЦИП) виделе су распоређивање оружја великог калибра на стражарским местима, као што су митраљези и гранате с ракетним погоном, изградњу стотина нових борбених положаја, постављање десетина високотехнолошких камера са инфрацрвеним могуц́ностима које би потенцијално могле да помогну системима за циљање артиљерије и пројектила, рекао је одлазец́и начелник војног штаба УНФИЦИП, пуковник Бен Ремзи.

Такве радње које се сматрају кршењем прописа о тампон зони, све су чешц́е.

"Нико не слуша", рекао је пуковник Ремзи за Асошиејтед прес током обиласка напуштених куц́а и предузец́а у недоступној тампон зони, препуштених зубу времена. "Која страна ће погрешно проценити је питање времена", сматра он.

Тампон зона која раздваја север и југ широка је од шест километара у најширем делу до свега неколико метара у најужем.

Она је подсетник на политику у тој измученој острвској земљи која је кулминирала турском инвазијом 1974. као одговором на државни удар присталица уније са Грчком. Мировне снаге УН биле су на Кипру да угуше борбе две етничке заједнице пуну деценију пре инвазије, а после ње њихов мандат је проширен на патролирање тампон зоном.

Две стране су ублажиле своју спремност на војну акцију после споразума из 1989. отцепљених кипарских Турака на северној трец́ини острва и кипарских Грка на југу, и пристале да одмакну своје снаге.

Данас, на 50. годишњицу рата због којег је Кипар једина подељена чланица Европске уније, међународна заједница не може да приушти повец́ане напетости, посебно на острву пред обалама Блиског истока, с којег су допремљене хиљаде тона хуманитарне помоц́и у зарац́ену Газу.

Ове године је за 70 одсто повец́ан број случајева повреда тампон зоне у односу на пре годину дана, рекао је пуковник Ремзи, углавном због изградње са обе стране унутар неутралне територије. У 2023. години дошло је до пораста таквих прекршаја за 60 одсто.

У летњим месецима се највише крши оно што пуковник Ремзи назива "тихо бојно поље" на којем се "игра шах".

Само 800 војника патролира целом дужином тампон зоне, а пуковник Ремзи је признао да је за њих то "изазов". Али Уједињене нације имају своје високотехнолошке камере да надгледају упаде у тампон зону и да брзо шаљу мировњаке на потенцијална жаришта пре но што ствари измакну контроли. То се ради уз помоц́ програма вештачке интелигенције "Питхон Сцриптс" који може предвидети када и где би могло доц́и до задирања у тампон зону. Такође су поново отворили командно место у тампон зони Никозије, одакле мировњаци даноноц́но надгледају сваку активност.

Кипарски Турци су 2023. напали мировне снаге УН јер су спречиле рад њигових екипа које су градиле пут који би задирао у тампон зону.

Кипарски Турци су оспорили ауторитет УНФИЦИП-а унутар тампон зоне да би покушали да изврше притисак на УН да признају државност коју су једнострано прогласили 1983. на северу Кипра. Само Турска признаје отцепљену државу у којој држи више од 35.000 војника.

Председник међународно признатог Кипра Никос Христодулидес је за повреде тампон зоне окривио Турску и кипарске Турке, иако УН кажу да се високотехнолошка опрема за надзор коју је његова влада недавно поставила дуж тампон зоне, такође сматра кршењем. Званичници кипарске владе кажу да су камере постављене да надгледају и спрече потенцијалне прелазе тражилаца азила на југ.

Турска и кипарски Турци су упорно инсистирали на споразуму о две државе којег су кипарски Грци отписали као неспроводив. Две стране се нису укључиле ни у какав стварни дијалог о мировном споразуму последњих седам година, откако је пропао последњи велики покушај поновног уједињења острва као федералне републике која би се састојала од зона кипарских Турака и кипарских Грка.

Најновији покушај личне изасланице шефа УН-а, Марије Анхеле Олгин Куељар, да врати две стране за преговарачки сто, изгледа да посустаје.

Шеф мисије Уједињених нација на Кипру Колин Стјуарт је овог месеца упозорио да ц́е, ако покушај мировних преговора пропадне, бити "последица у тампон зони".

Ту забринутост деле кипарска Туркиња Ипек Борман и кипарска Гркиња Ана Кукидис-Прокопију, чланице Управног одбора новоосноване Коалиције жена на Кипру, посвец́ене равноправном гласу жена и учешц́у у мировном процесу на острву.

Хезболах је у јуну упозорио Кипар да не дозволи израелској војсци да користи кипарске аеродроме за бомбардовање Либана. Борман и Кукидис-Прокопију указују на ту претњу као на пример зашто се подела Кипра више не може посматрати као споредан сукоб, изолован од збивања у бурном суседству.

Врац́ање две стране у преговоре кључно је за спречавање да се напетост на острву појача до тачке у којој би поново било отвореног непријатељства.

"Кипар је део регионалне безбедносне слагалице, а да ли је свету потребан још један сукоб? Да ли свету треба још један пожар?", рекла је Кукидис-Прокопију за Асошиејтед прес. Без повратка на преговоре, "нажалост, могло би да буде прекасно да спречимо погоршање стања", упозорила је она.

(Бета, 15.07.2024)