Можемо ли да променимо како нам стари мозак? Ови научници тврде да је могуће
Одавно је познато да наш стил живота може да помогне да дуже останемо здрави. Сада се научници питају да ли нова технологија може да помогне и да се успори процес старања нашег мозга праћењем онога што му се дешава док старимо.
Једног сунчаног јутра, 76-годишња Маријке, која је рођена у Холандији, и њен муж Том дочекали су ме доручком у њиховом дому у Лома Линди, на сат време вожње источно од Лос Анђелеса.
Овсена каша, чиа семенке, бобице, али без прерађених зашећерених пахуљица или кафе - доручак једнако чист као мисија Ломе Линде.
Лома Линда је идентификована као једна од такозваних светских Плавих зона, места на којима људи имају дужи животни век од просечног.
У овом случају, припадници заједнице Цркве адвентиста седмог дана у граду су ти који живе дуже.
Они обично не пију алкохол или кофеин, држе се вегетаријанске или чак веганске исхране, и сматрају обавезом вере да се старају о телу најбоље што могу.
- „Наш мозак има више нервних ћелија него што је звезда у галаксији“
- Како сам променила мозак за шест недеља
- Можемо ли да репрограмирамо наш мозак
- Бављење музиком делотворно утиче на мозак у позним годинама
Ово је њихова „здрава порука&qуот;, како је зову, и она их је довела у жижу - град је постао предмет вишедеценијских истраживања зашто њихови становници живе боље а дуже.
Доктор Гери Фрејжер са Универзитета у Лома Линди рекао ми је да тамошњи припадници заједнице Цркве адвентиста седмог дана могу да очекују не само дужи животни век, већ и повећани „распон здравља&qуот; - време проведено у добром здрављу - од четири-пет година дуже за жене и седам година дуже за мушкарце.
Нема велике тајне у Лома Линди.
Њени грађани просто живе истински здравим животом, ментално стимулисаним и изузетно вреднујући заједницу коју религија може да им пружи.
Редовно се одржавају предавања о здравом животу, музичка окупљања и часови вежби.
Разговарала сам са Џуди, која живи са 112 других особа у дому за старе, у ком увек постоји „прилика за разговоре који отварају срце и ум&qуот;, каже ми она.
„Оно што нисам схватала раније је колико је вашем мозгу неопходна социјализација… без ње, чини се да се он скупља и нестаје&qуот;, каже Џуди.
Наука је одувек уважавала корист од друштвених интеракција и избегавања усамљености.
Али сада је могуће идентификовали и чији мозак стари брже него што би требало, тако да може да се прати и у будућности потенцијално превентивно боље третира.
- Неурохиругија и највећа мистерија нашег организма: „Мозак нас увек изненади&qуот;
- „Интернет будућности ће се спојити са људским мозгом“: Мичио Каку, визионарски физичар
- Француско село у којем сви имају деменцију
- Кинеска вештина таи чи може да успори симптоме Паркинсонове болести, показала студија
Док прелазимо на персонализоване, предиктивне, превентивне моделе здравствене неге, рана дијагноза може бити кључна у свим областима здравља - потпомогнута невероватним могућностима вештачке интелигенције и крупних података.
Компјутерске моделе који процењују како наш мозак стари и предвиђају његово пропадање показао ми је Андреј Иримија, ванредни професор геронтологије и компјутерске биологије на Универзитету у Јужној Калифорнији.
Он их је начинио користећи скенове магнетне резонанце, податке из 15.000 мозгова и моћ вештачке интелигенције да би разумео путању и мозгова који старе на здрав начин и оних у којима се одвија процес болести као што је деменција.
„То је веома софистициран начин да се посматрају обрасци које не познајемо нужно као људи, али алгоритам вештачке интелигенције може да их препозна&qуот;, каже он.
Погледајте ББЦ видео на Јутјубу о дигиталној деменцији
хттпс://ввв.иоутубе.цом/ватцх?в=СФ6ФВ-2ЈпМк
Професор Иримија је, наравно, завирио и у моју главу.
Урадила сам пред посету функционалну магнетну резонанцу и, након што је анализирао моје резултате, професор Иримија ми је рекао да ми је мозак осам месеци старији од мојих хронолошких година (мада изгледа да део који контролише причање није баш толико остарио. То сам могла и сама да му кажем).
Међутим, професор Иримија је рекао да резултати упадају у дозвољену маргину од две године.
И приватне компаније су почеле да комерцијализују ову технологију.
Фирма Брејнки нуди услугу на разним клиникама широм света.
Њен оснивач Овен Филипс рекао ми је да ће у будућности бити лакше снимити магнетну резонанцу.
„Људима је све приступачније да ураде магнетну резонанцу, а снимци које она направи све су бољи и бољи&qуот;, каже он.
„Не мислим да вам се штреберишем сада овде. Али технологија просто стиже у тачку у којој можемо да видимо ствари много раније него што смо могли у прошлости.
„А то значи да можемо да разумемо тачно шта се дешава у мозгу појединачног пацијента. Помоћу вештачке интелигенције, то можемо и да подржимо.&qуот;
У супротности са оним што ми је анализа професора Иримије мог снимка магнетне резонанце рекла, Брејнкијева процена је мом мозгу одузела годину дана од моје биолошке старости.
Добила сам и његов одштампани 3Д модел, који је деловао позамашно, а уверавали су ме да је у природној величини.
Циљ овде није само прецизнији приступ лечењу, већ и способност да се квантификује колико добро функционишу разне интервенције.
Драматични пораст животног века у последњих 200 година довео је и до успона разних болести повезаних са старењем.
Почела сам да се питам да ли ће нам, ако будемо поживели довољно дуго, деменција свима покуцати на врата.
Професор Иримија је рекао да је то теорија коју су многи истраживали али нису и доказали, додавши да је циљ да се пронађе начин да се деменција потисне, уз мало среће, даље од нашег просечног животног века.
А све нас ово враћа на исту поенту.
Сваки научник и доктор, као и сви који живе у Плавим зонама, тврде да је стил живота ту кључан.
Добра исхрана, стална активност, ментална стимулација и срећа кључни су за то како наш мозак стари.
Ту је још један важан фактор такође, према Метјуу Вокеру, професору неуронауке и психологије на Калифорнијском универзитету у Берклију, и аутору бестселера Зашто спавамо.
„Сан је најефикаснији начин на који сваки дан можете да ресетујете мозак и телесно здравље&qуот;, проповеда он.
„Не постоји операција у вашем мозгу која није предивно појачана кад се наспавате или мерљиво погоршана кад не добијете довољно сна.&qуот;
Он је говорио о систему прочишћавања нашег мозга, који функционише током нашег сна испирајући протеине бета-амилоид и тау - „два највећа кривца за Алцхајмерову болест&qуот;.
Промене у обрасцима сна такође су повезане са деменцијом.
Професор Вокер је описао како то не видимо само у нашим шездесетим или седамдесетим - већ може да започне још и током наших тридесетих.
Дакле, идентификовање тих промена праћењем сна може потенцијално да постане „модел за превенцију у средњем добу&qуот;.
- Чека ли нас хаковање мозга
- Маскова компанија уградила мождани чип у човека: „Телепатија ће помоћи болеснима&qуот;
- Шта се дешава у људском мозгу у последњим тренуцима живота
Фауна Био, биотехнолошка компанија са обода Сан Франциска, сакупља податке о веверицама током и после хибернације.
У том стању летаргије, како је оно познато, телесна температура веверица опада и њихова метаболичка стопа се смањује на само један одсто од нормалне.
Током тог периода, чини се да оне могу поново да узгоје неуроне и поврате везе које је мозак изгубио.
Циљ компаније је да покуша да направи лекове који ће опонашати овај процес код људи, а да не морају да проведу пола године испод земље.
Чак и ако неки жуде управо за тим.
Показало се и да нелечена депресија такође повећава ризик од деменције.
Професорка Лиана Вилијамс са Универзитета Стенфорд идентификовала је метод „визуелизације&qуот; неких облика депресије у мозгу уз помоћ снимка са магнетне резонанце и стога може да види да ли је лечење имало ефекта.
Ово би могло да помогне научницима да боље разумеју корене узрока разних стања менталног здравља као што је депресија, као и да пружи начине да се квантификује напредак лечења код пацијената.
Мало њих полаже толико вере у науку да би постигло дуговечност као Брајан Џонсон - технолошки предузетник који троши милионе на покушаје да заустави биолошку старост.
Десетине суплемената, гладовање 19 сати дневно, вежбе од којих изгледа као да ће пући и низ (понекад контроверзних) лечења ствари су за које се он нада да ће му помоћи да врати време уназад.
Али као што је 103-годишња Милдред, коју сам посетила у Лома Линди, убедљиво рекла: „Морате да будете апсолутно веома пажљиви са исхраном, то је истина, али не слажем се ни са: 'Морате ово, морате оно, морате и ово и оно, и апсолутно не смете ово!'&qуот;.
Она мисли да је много важније да мало и живимо а - помиримо се с тим - ваљда она зна.
Погледајте и овај видео: Човек који покушава да премота године уназад
ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.
Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук
(ББЦ Невс, 07.22.2024)
