Бечка кафана
Недељник 24.07.2024
Коначно се у суботу, двадесетог јулског дана, температура спустила петнаест степени, северозападни ветар је донео и кишу, и како се то дебилно каже, стигло је дуго прижељкивано захлађење.
У стану као да није било никога, иако су сви били присутни, и можда је ипак тачније да се каже како су сви били одсутни, јер њихова присутност је само једна трајна одсутност, и из живота и из света. Дакле, сви су спавали. Да би се наредног јутра, у седам сати, Фриц пробудио у својој сребрној мантији и са јапанкама на ногама, лежао је на леђима, Библија му се налазила на грудима, погледао је у плафон, и питао: „Докле? Нисам сигуран да ћу моћи још дуго да издржим
