BBC vesti na srpskom

Zdravlje: Lični pratioci dece sa poteškoćama u razvoju, „kao član porodice"

Usluga ličnog pratioca u Srbiji dostupna je deci sa poteškoćama u razvoju tokom školovanja od 2015. godine, ali prema poslednjim dostupnim podacima, trećina gradova i opština nema dovoljno novca za ovu vrstu socijalne podrške.

BBC News 25.07.2024  |  Dejana Vukadinović - BBC
Deca, lični pratioci
Jovana Mladenović/Privanta arhiva
Jovana sa sinom Jakovom

Kristina igra važnu ulogu u životu desetogodišnjeg Jakova Mladenovića.

Svakog dana ona sa njim pakuje đački ranac i vodi ga do škole.

Do škole se drže za ruke i pričaju, a potom mu ona pomaže na časovima, sedeći sa njim u klupi.

Jakov je dečak iz Niša, od rođenja je slep, a 24-godišnja Kristina je njegov lični pratilac.

„Mi je doživljavamo kao člana porodice i jako smo se vezali za nju", govori Jakovljeva majka Jovana za BBC na srpskom.

Usluga ličnog pratioca u Srbiji dostupna je deci sa poteškoćama u razvoju tokom školovanja od 2015. godine.

Plaćaju ih lokalne zajednice, a dodeljuje ih Centar za socijalni rad.

Ipak, prema podacima Državne revizorske institucije (DRI) iz 2020, trećina gradova i opština, uglavnom na jugu i istoku zemlje, nema dovoljno budžeta za ovu vrstu socijalne zaštite.

U 2019. godini ličnog pratioca imalo je 2.234 dece, a u Beogradu je na listi čekanja bilo njih 393.

Da li se nešto u međuvremenu promenilo iz DRI-ja nisu odgovorili do objavljivanja ovog teksta.

Goran Rojević, defektolog, kaže da je uloga ličnog pratioca višestruka.

„On je most između deteta i vršnjaka, a pomaže i roditeljima.

„Nastavnom osoblju pruža primer kako i na koji način treba raditi i ophoditi se sa detetom", dodaje za BBC na srpskom.

Nit koja spaja decu sa vršnjacima

Porodica Mladenović živi u Nišu, najvećem gradu na jugu Srbije.

Jovana je do Jakovljeve pete godine bila na bolovanju.

Nije se vraćala na posao.

Znala je da njen sin ne može sam, a trebalo je voditi računa i o starijoj ćerki.

Želela je da joj sin ide u redovnu školu, a opet, strahovala je kako će se uklopiti.

Tog 1. septembra 2014. godine Jakov je pošao u istu školu kao i njegovi vršnjaci iz kraja - zajedno sa ličnim pratiocem - Kristinom.

„Mnoge škole nemaju mogućnosti da zaposle dodatne pedagoške asistente i defektologe koji bi pomagali deci sa poteškoćama u razvoju, a nastavnici koliko god da su voljni, nisu dovoljno stručni.

„Zato su nam lični pratioci veoma važni. Dok je naša Kristina sa Jakovom u školi, mogu da završim druge stvari po kući", kaže Jovana.

Podaci izveštaja Dečijeg fonda Ujedinjenih nacija (UNICEF) Nacionalni izveštaj o inkluzivnom obrazovanju u Srbiji za period 2019-2021. godine, pokazuju da u školama ima tek 260 pedagoških asistenata.

Osim što mu pomaže u svakodnevnim aktivnostima, Kristina je Jakovu pomogla da se zbliži sa drugarima iz razreda.

„Bitno je da se upozna sa drugom decom, da vide da je on poput njih, samo što svet posmatra na drugačiji način.

„On je vrlo društven, komunikativan, recituje, voli da peva, ponekad vam se čini da pričate sa odraslim čovekom", dodaje.

Deca, lični pratioci
Marija Stanimirović/Privatna arhiva
Marija sa ćerkom Nađom

'Mirnija sam, neko brine o njoj dok je u školi'

Ličnog pratioca ima i njegova sugrađanka, devetogodišnja Nađa Stanimirović.

Po rođenju su joj dijagnostifikovali autizam, kao i njenom starijem bratu Dušanu.

Deci sa ovim neurorazvojnim poremećajem potrebna je stalna pažnja, briga i nega, priča njihova majka Marija.

„Vi morate da budete ratnik, da u svakom trenutku razmišljate korak unapred, kako biste bili spremni na sve.

„Kod nas je sve to puta dva", kaže ona za BBC na srpskom.

Marija poput mnogih roditelja dece sa autizmom ne radi, zato joj je, kako kaže, lični pratilac, veliki spas.

Ta vrsta pomoći nije bila dostupna kada je njen sin Dušan polazio u školu.

Za razliku od Nađe, on otežano priča, povučeniji je, te ga je upisala u specijalnu obrazovnu ustanovu.

Vodila ga je u školu, čekala posle časova - bila je i majka i lični pratilac.

„Koliko god mi želeli, ne možemo sve da postignemo i mi smo ljudi, umorimo se, a treba da budemo orni i sveži za decu", dodaje.

Nađa je živahna i radoznala devojčica, koja se brzo prilagođava, ali je Marija uvek na oprezu, jer kako kaže, nikad ne zna šta može poći po zlu.

Saznanje da će njena ćerka imati pomoć promenilo je život ove porodice - postalo je malo jednostavnije.

„Sada sam mirnija, znam da neko brine o njoj dok je u školi, da nije sama i to nam mnogo pomaže", dodaje.

'Postanu sastavni deo života'

U toj ulozi gotovo devet godina je i defektološkinja Nataša Vodeničar iz Beograda.

Prve susrete sa decom sa nekom vrstom invaliditeta imala je tokom studiranja.

Htela je da se što više usavrši i pomogne im koliko je moguće.

„Oni postanu sastavni deo našeg života. Vežete se za njih, jer ste sa njima po nekoliko sati.

„Lepo je gledati i pratiti njihove uspehe, radujete se kada vidite da su srećni, zadovoljni i prihvaćeni", kaže ona za BBC na srpskom.

I dalje pamti da je imala tremu kada je prvi put trebalo da ode po dete i odvede ga u školu.

„Trudila sam se da sve što radim, radim zarad deteta i da ono bude u centru pažnje", dodaje.

„Mi smo deo četvorougla - roditelji, dete, prosvetni radnici i lični pratilac".

Deca, lični pratioci
Danny Lawson/PA

Ko može da bude lični pratilac?

Da bi neko mogao da postane lični pratilac mora da prođe niz provera i obuka pre nego što dobije dozvolu da radi sa decom.

Uglavnom su to pedagozi i defektolozi.

U Beogradu tu uslugu sprovodi organizacija Dečije srce.

Inkluzija je u Srbiji započeta 2008. godine, što znači da svako dete može da pohađa bilo koju školu, ali se sa njom javila i potreba za dodatnom socijalnom podrškom učenicima sa smetnjama u razvoju - ličnim pratiocem, objašnjava defektolog Goran Rojević koji godinama vodi Dečije srce.

„Deca sa smetnjama u razvoju ne mogu uvek da isprate vršnjake, zbog čega se dodatno povlače u sebe, izbegavajući aktivnosti u kojima bi i mogli da učestvuju.

„Lični pratioci su zato tu, da im pomognu da se uklope, socijalizuju, oslobode i osamostale.

„Važno je da dete oseti da je prihvaćeno i da se ne razlikuje od ostalih u razredu", dodaje.

Centar za socijalni rad procenjuje koliko porodica može da izađe na kraj sa potrebama deteta i na osnovu toga određuje da li im je lični pratilac potreban ili ne, objašnjava Rojević.

Nađa Stanimirović je za tri godine imala nekoliko ličnih pratilaca.

Njena majka kaže da je problem što su oni slabo plaćeni, zbog čega mnogi odustaju.

„Deca ih brzo zavole, naviknu se na njih, prosto takvi su, posebno naša deca, tako doživljavaju svet.

„Svaka promena za njih je stresna i zahteva nova privikavanja, što stvara dodatni stres", dodaje.

Uslugu ličnog pratioca u Beogradu je koristilo oko 700 dece.

U Nišu 70 porodica ima pravo na ovaj vid socijalne podrške.

Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja do objavljivanja ovog teksta nije odgovorilo na pitanje BBC na srpskom koliko ima ličnih pratilaca u Srbiji.


Pogledajte kako je Stefan iz Niša sluhom zaslužio diplome i osvojio medalje


Jakov ima fizički invaliditet i sve dok se školuje imaće pratioca, dok je kod dece sa mentalnim invaliditetom pratnja moguća do 18. godine.

Proteklih godina u Nišu je jako malo porodica ostvarivalo ovu uslugu, ali Jovana Mladenović primećuje da se situacija menja.

„Mislim da mnogi roditelji nisu znali da imaju pravo, bilo je nekako tajnovito, a to nam toliko znači i od velike nam je pomoći.

„Treba što više o tome da se priča", dodaje.

Jakova i njegovu Kristinu su svi prihvatili, što njegovu majku posebno raduje.

Njegova sugrađanka Nađa Stanimirović ličnog pratioca ima još od predškolskog.

„Vaspitačica je drugoj deci na tako lep način objasnila ko je ona, da su se svi odmah sprijateljili, što nam je bilo jako važno", kaže njena majka Marija.

Ove godine, njena ćerka nije imala ličnog pratioca nekoliko meseci.

„Sva deca su se trudila da joj pomognu, da budu uz nju, da joj bude bolje, brinuli su.

„Deca su čudo, prihvataju brzo i mnogo više razumeju, nego što mi mislimo", dodaje.

U međuvremenu, Nađa ponovo ide u školu sa redovnim saputnikom - ličnim pratiocem.


Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 07.25.2024)

BBC News

Povezane vesti »

Ključne reči

Najnovije vesti »