Црногорски интелектуалци се оградили од резолуције о Јасеновцу
Група црногорских интелектуалаца се у отвореном писму хрватској јавности оградила од резолуције о Јасеновцу усвојене у црногорском парламенту, рекавши да посланици који су је подржали, нису глас Црне Горе, него Србије и Русије - пише хрватска новинска агенција ХИНА.
Црногорски парламент је крајем јула усвојио резолуцију којом се осуђује геноцид у логорима Јасеновац, Маутхаузен и Дахау. Чланица ЕУ-а, Хрватска је оштро реаговала и упозорила да то може угрозити европски пут Црне Горе, а тројицу просрпских политичара прогласила непожељним особама у Хрватској.
"Поштовани суседи, молимо вас да не осуђујете целу државу због поступака појединаца, зато све мере које донесете нека буду усмерене против тих појединаца који покушавају да наруше нашу блискост и пријатељство, а не против народа и државе и њихове будућности", пише у писму које је потписало стотинак црногорских интелектуалаца.
"Они који су предложили резолуцију и за њу гласали, нису глас Црне Горе већ центара моћи из Србије и Русије који имају само један циљ: изазвати потресе и сукобе на Балкану и да окрену брата против брата", сматрају они.
Црногорски интелектуалци сматрају да резолуција не одражава истинска осећања већине црногорског народа према Хрватској и њеним грађанима, преноси ХИНА.
"У име Црне Горе изражавамо наше искрено извињење због неспоразума или увреда које су могле настати као последица усвајања резолуције.... Црногорски народ памти и памтиће сваку вашу подршку коју смо добили и сваки гест братске воље да уђемо у ЕУ и то заборавити нећемо никада", пишу интелектуалци.
За резолуцију коју је предложио челник просрпске и проруске деснице Андрија Мандић, гласао је 41 од 81 заступника у црногорском парламенту - пише ХИНА и додаје да је то био одговор на подршку црногорске владе резололуцији о Сребреници која је нешто раније усвојена у УН.
Хрватска је у четвртак непожељним особама прогласила председника црногорског парламента Мандића, потпредседника владе Алексу Бечића и "просрпског десничарског политичара Милана Кнежевића", закључује ХИНА.
(Бета, 27.07.2024)
