Здравство у Србији: Све мањи број педијатара, а посла све више, има ли решења

Једногодишњи Игњат примио је вакцину против малих богиња тек из трећег покушаја.

Не зато што их није било, већ зато што није било довољно педијатара, те се на термин чекало неколико недеља.

„Наш изабрани педијатар ради само четири дана месечно.

„Термини се брзо разграбе и онда чекаш следећи месец&qуот;, каже његова мајка Јована Јовановић за ББЦ на српском.

• Од Миленка Матернија до Гугла: „Педијатри не лече болест, већ децу&qуот;
• Један дан са лекаром „медицинске пустиње&qуот; у Србији
• Србија и здравство: Лекара опште праксе ни за лек
• „Наши пацијенти неће умирати чекајући на операције&qуот;: ББЦ у операционој сали са нишким хирурзима

У Србији је нешто више од 1.500 педијатара и око 300 лекара на специјализацији из те гране медицине, што је 12 одсто мање него пре десет година, подаци су Министарства здравља.

Иако је законом прописано да један педијатар и медицинска сестра „иду&qуот; на 80 деце, у Војводини и југоисточном делу земље, на једног специјалисту је више од 1.700 деце, наводи се у Здравствено-статистичком годишњаку за 2022. Института за јавно здравље „Батут&qуот;.

„Глобални је тренд да се њихов број смањује&qуот;, каже Јоргос Константинидис, председник Удружења педијатара Србије, за ББЦ на српском.

Последњих година, многи педијатри су отишли и у приватни сектор, а неки у иностранство, додаје.

До објављивања текста, ББЦ није добио одговор Министарства здравља постоји ли стратегија за решавање овог проблема.

Србију годишње напусти између 500 и 600 лекара, тврде из Синдиката лекара и фармацеута.

Дупло више посла

Када је Игњат у фебруару напунио годину дана, његова мајка је одлучила да закаже термин за ММР вакцину.

То је најранији прописани узраст за примање ове вакцине, која штити од морбила, заушки и рубеоле.

Из Саветовалишта за децу при Дому здравља „Карабурма&qуот; рекли су јој да је закаснила и да чека следећи месец.

Тридесет дана касније позвала је опет.

Овог пута успешно - добили су термин, али им је дан пре него што ће отићи јављено да је докторка на одмору и да дођу недељу дана касније како би се са њом лично договорили.

„Нама и другим родитељима, она је померила термин за још једну недељу, јер није могло све да се стигне.

„Када смо поново дошли, поред свих нас које је померила, чекали су и они са заказаним термином, па је опет било двоструко више посла него што је планирано по смени - ужас&qуот;, препричава Јовановић.

Додаје да је баш био период епидемије морбила.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пун круг

Један од првих педијатара у Србији био је оснивач Секције за дечију медицину Српског лекарског друштва, Миленко Матерни о ком је ББЦ раније писао.

Оснивањем Универзитетске дечије клинике, 1924. године, створени су услови за отварање катедре за педијатрију у Србији.

Тада нова грана медицине све више је добијала на значају, а број педијатара у земљи се из године у годину повећавао.

У почетку су били у већим градовима, да би временом готово свако место добило бар једног дечијег лекара.

Век касније њихов број се смањује.

Соња Шушулић 11 година води службу за педијатрију у Дому здравља Власотинце, руралном месту на југу Србије.

Број деце се временом смањивао, а са њима и медицински колектив, те данас у овом дому здравља раде два педијатра и неколико лекара опште праксе.

Докторка Шушулић у просеку прегледа 50 пацијената, а поред Власотинца, њена служба води рачуна и о деци из општине Црна Трава, испричала је за ББЦ.

Али овај тренд приметан је и у великим градовима.

Почетком априла 2024, поједини родитељи из Новог Сада жалили су се на недовољан број педијатара због чега су неки морали да иду код приватног лекара.

Према подацима са сајта новосадског Дома здравља, у овој установи ради 54 педијатра, који годишње обаве 500.000 превентивних и 100.000 терапеутских прегледа.

Шта је узрок оваквог стања?

У Дому здравља „Др Симо Милошевић&qуот; београдске општине Чукарица педијатара за сада има довољно, али их је све теже пронаћи на тржишту рада, каже Јелена Митровић, начелница педијатријске службе.

У време респираторних инфекција педијатар у овом дому здравља прегледа и по 70 пацијената у дану. „Посао се није променио у техничком смислу, али је проблем што је тешко да се ради коректно, а да се опет прими толики број деце&qуот;, додаје.

Други изазов је борити се против полуинформација које родитељи проналазе на интернету, о чему је ББЦ такође писао.

Један од узрока осетног недостатка педијатара је забрана специјализације која је била на снази од 2004, наводи Јоргос Констандтидис.

„Број се смањио више од очекиваног или планираног, јер се није водило рачуна о старосној структури свих специјалиста, а посебно педијатара.

„Трећина је тада била старија од 55 година, остали су имали око 50, а и сада је просечна старост педијатара између 47 и 50, можда и више&qуот;, каже он за ББЦ на српском.

Забрана је укинута крајем 2014. године.

• Како извести операцију над здравством у Србији: Лекари дају девет предлога
• Дете и прехлада: Шта доказано помаже
• Зашто је Србији потребан закон о хитној помоћи: „Био сам запањен што се нико не јавља&qуот;

Потенцијални лек

Специјализација педијатрије траје четири године, а како су укинуте забране, Јоргос Константинидис каже да би број педијатара требало да се повећа.

„Уведене су и волонтерске специјализације, али је питање где ће и како они бити распоређени.

„Нашем здравству недостаје стратешки документ, где би се узело у обзир актуелно стање, претходно и оно што нас евентуално чека у наредних 20 година и да се сходно томе донесе закон који би био прилагођен оним што желимо да постигнемо&qуот;, додаје он.

Волонтерске специјализације јесу помогле, али су се и ти лекари у међувремену запослили.

Зато је важно, сматра докторка Јелена Митровић, да се на време испланира довољан број специјализације из педијатрије.

У априлу је тадашња државна секретарка Весна Турколов навела да је мало лекара заинтересовано за усавршавање у овој области медицине.

„Неће људи да раде у домовима здравља, верујте. Нуде се стимулације, нуде се станови по лепим мањим местима, али неће нико да иде у примарну здравствену заштиту.

„Вероватно сматрају да је ту већа оптерећеност послом, да је много уносније ићи на неку клинику где је мања одговорност - вероватно је све то заједно&qуот;, изјавила је Турколов.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 07.29.2024)