Израелци који се са Палестинцима супротстављају насилним досељеницима на Западној обали

Као и сваког јутра, било је напетости.

Пуцкетала је у ваздуху као електрицитет.

Толико тога се дешавало у последње време да би само несмотрена особа пошла у брда а да није на опрезу.

Сунце је већ било високо, пулсирајући врелину преко спокојне земље.

Чула су се звона животиња, како мушкарци и дечаци звижде дозивајући псе.

Високо на брду преко пута налазило се јеврејско насеље Ротем.

У близини је био пункт израелске војске.

Он се тамо налазио да би заштитио досељенике.

• Ко су израелски религиозни екстремисти насељени у Западној обали
• Шта је израелски батаљон Нецах Јехуда којем прете америчке санкције
• Шта све можеш да научиш у кибуцу

Свако ко би бацио поглед надоле видео би окупљене у дому Ахмада Дарагме: палестинског пастира; израелске активисте који му пружају подршку; стране новинаре са камером.

Са Ахмадом је разговарао 71-годишњи Јеврејин који редовно одлази са пастиром у брда, упркос насиљу и злостављању.

Човек који, имам осећај, неће устукнути од борбе коју сматра праведном.

„Кад сам убеђен да су моји ставови исправни, спреман сам да се борим за своја уверења. Желите да ме назовете тврдоглавим? У реду&qуот;, каже Гил Александер.

Он припада Активистима Јорданске долине, групи Израелаца посвећених заштити Палестинаца.

Они се придружују пастирима на путу до пашњака и у повратку.

Можда ће се досељеници појавити око Ал-Фарисије овог јутра, а можда и неће.

Узнемиравање је постало учесталије откако је Хамас напао Израел 7. октобра убивши око 1.200 Израелаца и отевши око 250.

Насиље досељеника које се дешавало годинама на Западној обали почело је нагло да ескалира, са циљем, верују Палестинци, да их отера са ове земље.

Према Канцеларији УН-а за хуманитарне послове (ОЦХА), од октобра је било више од 1.000 напада досељеника на Палестинце, када је расељено најмање 1.390 људи - међу њима 660 деце.

Гил Александер се редовно придружују Ахмаду на одласку у брда

Нападе често прати насиље са смртним исходом.

ОЦХА је забележила 107 који су довели до смртних случајева и повреда међу Палестинцима, 859 који су нанели штету палестинском поседу.

Уништено је хиљаде дрвећа и младица које припадају Палестинцима.

Погледајте видео: Шта је Западна обала

Земљорадници попут Ахмада описују како је приступ породица води, усевима и стоци редовно блокиран или ограничен.

Међународна пажња усмерена је на Појас Газе, али размере насиља досељеника навеле су САД, ЕУ и Велику Британију да уведу санкције неким лидерима досељеника и, први пут, читавим досељеничким предстражама.

Активисти Јорданске долине су свесни колико је важно остати прибран, без обзира на провокације.

Гил Александер зна на шта су све досељеници спремни, чак и кад им се не пружа отпор.

Он има ожиљке да то и докаже.

Али овог јутра је оптимистичан.

„По оваквом дану&qуот;, каже он, „осећам се добро&qуот;.

„Ако можемо да спречимо нападе, онда сам веома задовољан.&qуот;

Гил је постао добар пријатељ са Ахмадом Дарагмеом, који је изнова био малтретиран.

Ахмад оптужује израелску војску и полицију да држе страну досељеницима, што је тврдња коју поткрепљују бројни извештаји израелских и палестинских активиста за заштиту људских права.

Показујући ка брдима, око себе, дуж главног пута, Ахмад каже: „Проблем је што нам је читава ова земља забрањена. Брдо је забрањено, све је забрањено. Ова ситуација је немогућа: није битно да ли имамо дозволу или немамо, увек нам праве проблеме.&qуот;

Попели смо се у брда, преко стења и јаруга, све док се долина није отворила под нама.

Земља је била кестењасте боје, прекривена исушеним стабљикама недавно посеченог кукуруза, што је сјајна храна за гладне овце.

Ахмад је био испред нас на свом магарцу, предводећи стадо према пашњаку, као што су његови преци то чинили генерацијама.

Планински јелен је затреперио кроз измаглицу врелине и потом нестао.

Слика је личила на пасторални рај.

У стварности је била љуто бојно поље.

Прошлог децембра су Гил Александер и још један активиста били са Ахмадом кад су досељеници напали по ноћи.

Били су тешко претучени и попрскани сузавцем.

У ранијем инциденту, Гил је пао на земљу, покушавши да спречи досељеника на коњу који је растеривао Ахмадово стадо.

Он доживљава сталне претње.

Чињеница да је посвећени религиозни Јеврејин љути досељенике, који верују да Западна обала - древне земље Јудеја и Самарија - припадају јеврејском народу.

Гил је син француских Јевреја и емигрирао је у Израел кад је имао 20 година.

Његов отац се борио у Француском покрету отпора против нациста.

„Осећам се као представник хуманитарног религиозног јудаизма&qуот;, каже Гил.

„Врло нас је мало у Израелу данас.&qуот;

Палестинци попут Ахмада Дарагмеа живели су под окупацијом откако је Израел заузео територију у Шестодневном рату 1967. године.

Од тада је на Окупираним територијама - у које спада и Источни Јерусалим - изграђено више од 160 насеља са око 700.000 јеврејских становника.

На Западној обали и у Источном Јерусалиму има отприлике три милиона Палестинаца.

За Гила Александера, који себе описује као ционисту, израелска територија треба да се заврши на границама из 1967. године.

Било које насеље на Западној обали сме да постоји само уз палестински пристанак.

„Можемо да волимо ову земљу а да нисмо њени власници, искључиви власници територије… Да не бисмо непрестано држали локално становништво под присилом, морамо да се одрекнемо дела ове земље, у нади да ћемо моћи да долазимо слободно на њу касније.&qуот;

Гил каже да само тако може да се избегне „национални верски сукоб који се води 100 година, откако постоји ционизам, између палестинске популације и јеврејске популације.&qуот;

Иако Гил верује да „ништа није немогуће&qуот;, таква идеја делује немогуће у огорченој политици данашњице.

• У чему је разлика између антисемитизма и антиционизма
• Међународни суд правде: Израелска окупација палестинских територија је незаконита
• Зашто неке земље не признају Палестину као државу
• Уједињени у болу: Братски однос Израелца и Палестинца чије су ћерке погинуле у сукобима

Израел тренутно има најдесничарскију владу у својој историји.

Премијер Бењамин Нетањаху зависи од подршке про-дошљачких партија да би опстала његова коалициона влада.

Недавно је ултрадесничарски израелски министар финансија Безалел Смотрич говорио о „мега-стратешким&qуот; потезима за ширење дошљачких активности уз финансирање владе.

Пре две недеље је влада прогласила скоро 3.000 јутара земље у Јорданској долини „државним земљиштем&qуот;, највећу такву количину у последње три деценије.

Ова одлука уследила је после сличне објаве за скоро 2.000 јутара земље у марту.

Међународни суд правде, највиши суд УН, описао је израелску окупацију као „де факто анексију&qуот; која крши Конвенцију о искорењивању расне дискриминације која осуђују „расну сегрегацију и апартхејд&qуот;.

Ахмад Дарагме зна врло добро како то функционише на терену.

Говорећи о својим старим пашњацима, он каже: „Све ове области, сва ова места, забрањено нам је да идемо на њих. На некима су засађене маслине. Нека су постала резервисане области… Они желе да напустимо ову област. Они желе да буду овде. Они не желе да ми будемо овде.&qуот;

Политички замајац је на страни досељеника.

Израелски парламент Кнесет недавно је гласао већински са 68 напрема девет да одбаци палестинску државу на Западној обали по основу да би то „представљало егзистенцијалну претњу по Државу Израел и њене грађане, продубило израелско-палестински сукоб и дестабилизовало регион&qуот;.

Нетањаху је изнова изјављивао да је израелска контрола безбедности над Западном обалом кључна за сигурност земље.

За некога као што је Шаи Розенгартен Активисти Јорданске долине су „радикали&qуот; који треба да се клоне Западне обале.

Он каже да су „насеља у Израелу веома важна, зато што мислимо да у Израелу морамо да се повежемо са нашим наслеђем&qуот;.

Сасвим случајно, као и Гил, и он је потомак преживелих из Холокауста.

Његов деда је стигао у Израел из Пољске у послератним годинама.

Али ту све сличности између њих двојице престају.

Шаи је водећа личност у ционистичкој организацији Им Тирцу која подржава насеља.

Насиље досељеника, каже он, врши само мањина.

Он тврди да проблем представљају „радикални&qуот; активисти за људска права.

„Ми их доживљавамо као радикале. А њихову активност доживљавамо као сметњу војним активностима. Што значи да је то веома лоше за ову област.&qуот;

Питам Шаија да ли заправо мисли да је то лоше по досељенике.

„Не, заправо мислим да ометају војне активности.

Наравно, они покушавају да малтретирају досељенике, али они покушавају и да малтретирају војнике.

„И постоје многе примере да се таква врста активности одвија испред израелских војника и само им, знате, гурају камере у лица.

„И, знате, то је веома, веома штетно и веома лоше за израелске војнике који морају да се концентришу на оно што се дешава.&qуот;

Гил категорички одбија такву карактеризацију и тврди да брани истинске јеврејске вредности.

Он је део израелске мањине која у овом тренутку има врло мало политичког утицаја.

Али стојећи у хладу дрвета акације, док Ахмад окупља овце и козе да би их преко ноћи сместио у тор, Гил Александер инсистира да постоји нада за мирно разрешење сукоба за који верује да нема војно решење.

„Немамо избора… Рат, то је очигледно, неће донети ништа. Од рата до рата, ми смо све слабији и слабији и слабији… Чак и наша снага има границе.&qуот;

Додатно извештавање: Елис Дојард и Ханин Абдин.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, ЈутјубуиВајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се наббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 07.29.2024)