Паразити и бактерије: Како се животиње бране од инфекција

Друге врсте су развиле паметне начине да би се заштитиле од обољевања дуго пре него што смо ми изумели разне методе лечења.

Како то оне раде?

Људи су у сталном рату са болестима.

Испаљујемо антибиотске пројектиле на бактерије и бацамо гранате у облику вакцина на вирусе.

• Шимпанзе саме себе лече биљкама
• Први пут виђено: Дивљи орангутан лечио рану лековитим биљем
• Спасити или успавати: Турска подељена око паса луталица

Испуштамо бомбе направљене од антибиотских сапуна и средстава за дезинфекцију руку на све што можемо.

Борба између људи и паразита (кишобрански израз који обухвата вирусе, бактерије и много већа створења која живе на рачун домаћина) има древне корене, и врши једнако снажан утицај на еволуцију као и грабљивци, суша и глад.

Друге врсте се, наравно, суочавају са сличним претњама, а ми се сваки дан подсећамо на поражавајуће ефекте који паразити имају у природи.

Тасманијски ђаволи пате од епидемије болести фацијалног тумора, неке врсте паразитског канцера.

Болест по имену хитридиомикоза, коју изазива посебно гадна гљивица звана Батрахохтиријум дендробатидис, опустошила је скоро трећину светске популације жаба.

А до 90 одсто коала пати од хламидије, сексуално преносиве болести коју изазива бактерија по имену Хладимија трахоматис, у неким деловима Аустралије.

Човеколике мајмуне попут шимпанза и горила, па чак и људе, тешко погађају вирус еболе, упала плућа и друге болести.

Има онда смисла што су животиње развиле механизме заштите од инфекција и болести много пре него што смо ми дошли у прилику да прогутамо пар пилула.

Какве су, дакле, одбрамбене механизме развиле друге врсте?

Млади лосос тражи помоћ читаве армије помагача.

Малолетни лососи нису довољно снажни да се изборе са лососким вашима или морским вашима и могу да угину од заражених рана.

Овај паразит је тип малог зглавкара који се зове копепод и лебди у морима са свим другим врстама планктона.

Године 2007, пребацивање морских ваши са дивљих животиња изазвало је епидемију болести зване заразна лососова анемија међу узгајаним чилеанским лососима и пастрмкама.

Али лососи и други рибљи пацијенти морских ваши имају симбиотску реакцију са другим, мањим рибљим врстама које једу морске ваши са њихове коже.

У дивљини и у акваријумима, одавно се зна да рибе као што су плутњача, шарена смоквица, смоквица, здур и малоуста смоквица имају улогу као рибе чистачи.

Рибе чистачи добију леп оброк, а лосос добије потврду од лекара да је здрав.

• Афричка свињска куга на Балкану: Шта могу бити последице неизлечиве болести
• Шта је козја куга и да ли је опасна по људе

Раних 1990-их, норвешки Институт за истраживање рибарских технологија открио је да може да контролише ширење морских ваши на фармама лососа убацивањем ових и других риба чистача у кавезе.

Један експеримент показао је да је само једна смоквица била довољна да сто лососа остану чисти а други је показао да један здур може да одржава 150 лососа у врхунском здрављу.

Један здур може да поједе 45 ваши са два лососа за само 90 минута.

У другим случајевима, скромни мрав је развио нека јединствена социјална понашања да би одржавао своје колоније здравим.

На неке начине, мравље колоније се понашају као да су један велики суперорганизам; уместо да препусте сваком појединцу да буде одговоран за властито здравље, колонија поседује оно што истраживачи називају „социјалним имунитетом&qуот;.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Сахрањивање мртвих

Кад члан колоније угине, преживели мрави се потруде да уклоне његово беживотно тело из колоније.

Још се не зна каква врста бактерија, вируса или гљива расте на телима мртвих мрава, али биолози одавно верују да је уклањање лешева понашање које се развило да би колонија остала здрава, зато што је покојни појединац можда био, или може да постане, заражен.

Али то никада раније није било доказано, све до сада.

Белгијска истраживачица Лисе Диз и колеге коначно су пронашли конкретне доказе да поткрепе ову хипотезу.

Истраживачи су одржавали неколико колонија обичних црвених мрава, Мирмица рубра, у својој лабораторији 50 дана.

Половина колонија могла је да се реши својих лешева као што би то природно учинила, али други су били спречени да то ураде.

Почев од осмог дана, одрасли радници из колонија којима је било дозвољено да се решавају лешева природно су били значајно склонији да преживе од одраслих из ограничених колонија.

Импресивно, али мрави у ограниченим колонијама су чак пронашли алтернативне механизме за смањење изложености лешевима.

Мртви мрави су одлагани по ћошковима колоније да би се смањио број појединаца који могу да прођу поред њих, а посебно да би им онемогућили да добију ларве.

Неке ограничене колоније су такође успеле да „сахране&qуот; мртве испод некакве памучне вуне коју су скинули са вештачких дозатора воде.

Понашања која смањују изложеност животиња заразним паразитима, од ангажовања риба чистача до скривања лешева, вероватно су се развили да би се изборили са смртоносним притиском болести, баш као што су животиње развиле камуфлажу да би избегле да их прождру халапљиви грабљивци.

Студија из 2004. године на 60 врста копитара у Зоолошком врту и сафари парку у Сан Дијегу показала је да су се животиње и даље аутоматски чистиле, упркос чињеници да су биле слободне од паразита.

Другим речима, чишћење се развило као нека врста предострожне, превентивне мере уместо као непосредне, рефлексне реакције на иритацију коже.

Иако се студија бавила само копитарима, чини се логички закључити да су се обичаји чишћења у читавом животињском свету - од великих мачака које се лижу до примата који скидају паразите за своје коже - развили на веома сличан начин.

„Кад се проучавају и посматрају животиње које живе у релативно чистим лабораторијама, теренским станицама и домаћим окружењима, и које су вакцинисане од болести и медицински лечене кад су болесне&qуот;, написао је ветеринар-истраживач Бенџамин Харт у Неуросајенс енд бихејвиорал ривјуз 1988. године.

„Лако је заборавити да су се животиње развиле и напредовале у окружењима са низом паразита много пре него што су људске заштитне мере постале доступне.&qуот;

Питања хигијене

Ми људи већ имамо низ урођених одбрана против болести.

Тражећи паразите у фозилизованим узорцима људских фекалија, у египатским мумијама и на археолошким налазиштима, и поредећи их са паразитима за које се зна да заражавају људе и друге човеколике мајмуне, истраживач са Универзитета у Кембриџу Пирс Мичел идентификовао је шачицу паразита, као што су глисте (нематоди који захватају црева) или велики метиљ (пљоснати црв који заражава јетру или жучну кесу), за које би ми могли да имамо властите урођене физиолошке одбране, зато што смо морали да се носимо са њима милионима или више година.

Требало би да смо спремнији да се боримо против тих инфекција него против паразита са којима смо се упознали релативно скорије.

То је, макар, генерално идеја.

Шта се, дакле, дешава кад употребите све што имате - антибиотике, средства за дезинфекцију руку, антибактеријске сапуне, вакцине, па чак и радијацију - да бисте се борили против властитих болести и инфекција?

Једно време су нам људске иновације дозвољавале да поведемо у ескалирању „трке у наоружању&qуот; против микроскопских звери од којих обољевамо.

Али сада када уживамо те „људске мере заштите&qуот; можда, да иронија буде већа, постајемо сувише чисти.

Можда заједно са штетним паразитима избацујемо и корисне симбиотске микроорганизме.

Има неколико наизглед одбојних начина који се тестирају ради излажења на крај с овим.

Рана испитивања сугеришу да низ алергија и аутоимуних болести може да се лечи гутањем паразитских црва, или фекалном трансплантацијом која враћа корисне микробе у црева.

Иако можда мислимо да су људи у предности, морамо да прихватимо чињеницу да су вируси, бактерије и сви остали врло спретна створења сама по себи, која су у међувремену развила властите одбрамбене механизме против наших тактика.

Нема сумње да ћемо смислити софистицираније начин како бисмо се изборили са овом претњом.

Али ту је још једно интригантно питање: да ли можемо да научимо било шта на основу обичаја чишћења других животиња што би нам помогло да преживимо наш властити рат са болестима?

Погледајте видео:

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 07.31.2024)