Луи ван Скур: 'Апартхејдски убица' који је „ловио” црнце и духови прошлости Јужноафричке републике

Осуђени јужноафриканац, који је убио десетине црнаца за време владавине апартхејда, рекао је за ББЦ да је полиција одобравала његово насиље.

Луи ван Скур, познат и као 'апартхејдски убица' испричао је да други треба да сносе одговорност за убиства које је он чинио као чувар.

У разговорима за ББЦ програм Афричко око током последње четири године, у лапсусима су на видело испливавали језиви детаљи који доводе у питање његово рано пуштање из затвора.

*Ван Скур је због инфекције ноге био хоспитализован. Мање од недељу од објављивања ББЦ истраге која је открила застрашујуће детаље о серији убистава које је починио током друге половине 1980-их, овај 72-годишњак је преминуо.

Његова ћерка је за ББЦ рекла да је „умро од компликација услед сепсе&qуот;.

• Готово 30 година после апартхејда - Јужноафричка Република данас
• Овако неједнакост изгледа из ваздуха
• Како се расправљати са расистом: Пет оборених митова

У спаваћој соби убице

Док стојите у спаваћој соби убице, ваш поглед се природно лепи за детаље.

Ван Скуров кревет беспрекорно је уредан - душек је толико раван да изгледа као да је испеглан.

Ваздух је засићен димом цигарета, пикавци наслагани високо у пепељари.

Траке лепљивог папира висе са таванице, пуне заточених, умирућих мува.

Такозвани „апартхејдски убица&qуот; изгубио је све зубе.

Здравље му је озбиљно нарушено.

После срчаног удара, недавно су му ампутиране обе ноге, због чега је прикован за инвалидска колица.

Кад је хирург изводио захват, Ван Скор је тражио епидурал уместо опште анестезије - да би могао да гледа како му одстрањују ноге.

„Био сам радознао&qуот;, рекао је церекајући се. „Видео сам како их секу… претестерисали су кост.&qуот;

Говорећи за ББЦ Светски сервис, Ван Скур је желео да нас убеди да он „није чудовиште каквим га људи сматрају&qуот;.

Његов одушевљени опис одстрањивања властитих ногу није много помогао да се ублажи тај имиџ.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Током трогодишњег периода осамдесетих под расистичким системом апартхејда у овој земљи - који је наметнуо строгу хијерархију и привилеговао беле Јужноафриканце - Ван Скур је пуцао у најмање 39 људи и убио их.

Све његове жртве били су црнци.

Најмлађа је имала само 12 година.

Убиства су почињена у Источном Лондону, граду у ветровитом јужноафричком Источном Кејпу.

Ван Скур је у то време био чувар, под уговором да штити чак 70 одсто фирми у власништву белаца: ресторана, продавница, фабрика и школа.

Одавно тврди да је убио „криминалце&qуот;, које је ухватио на делу да проваљују у те зграде.

„Био је нека врста осветника, лик попут Прљавог Харија&qуот;, каже Ајса Џејкобсон, јужноафричка новинарка и филмска ауторка, која је провела 20 година истражујући Ван Скоров случај.

„То су уљези који су, у многим случајевима, били прилично очајни. Копали су по контејнерима, можда крали храну… ситни криминалци.&qуот;

Ван Скорова убиства, понекад по неколико у истој ноћи, утерала су страх у кости црначке заједнице Источног Лондона.

Градом су почеле да колају гласине о брадатом човеку, са надимком „зулуфи&qуот; на језику Коса, који је чинио да људи нестану преко ноћи.

Међутим, његове пуцњаве нису се одвијале у тајности.

Свако убиство почињено између 1986. и 1989. године Ван Скур је лично пријавио полицији.

Ослобођење из затвора анти-апартхејдског лидера Нелсона Манделе 1990. године означило је крај те некажњивости.

Таласи промене захватили су Јужноафричку Републику и после притиска активиста и новинара, чувар је ухапшен 1991. године.

Суђење Ван Скуру било је једно од највећих суђења за убиство у историји Јужноафричке Републике, у ком су учествовале десетине сведока и користиле се хиљаде страница форензичких доказа.

Међутим, случај против њега је био оборен на суду.

У време суђења, већи део државног апарата апартхејда још је био на снази у правосуђу.

Упркос томе што је убио 39 људи, осуђен је за само седам убистава.

После тога је одслужио свега 12 година затвора.

Његова друга 32 убиства полиција је класификовала као „оправдана отварања ватре&qуот;.

Погледајте како изгледа живот на улицама Кејптауна данас

Закони из времена апартхејда давали су људима право да користе смртоносну силу против уљеза, ако су се ови опирали хапшењу или почели да беже кад су ухваћени.

Ван Скур се умногоме ослањао на ову одбрану да би доказао невиност, тврдећи да су жртве биле у бегу кад их је убио.

Истрага ББЦ-а о Ван Скуру просејала је доказе за ова такозвана „оправдана&qуот; отварања ватре, зашла дубоко у давно заборављене полицијске извештаје, аутопсије и исказе сведока.

Истрагу је водила Ајса Џејкобсон, а подразумевала је године истраживања у архивама више градова широм Источног Кејпа.

Најважнији досијеи били су разбацани у стотинама кутија које су биле сакривене по трезорима.

„Размере читавог случаја су запањујуће&qуот;, каже она.

„Запрепашћујуће је да би било који суд дозволио да се тако нешто деси.&qуот;

Неки од најпотреснијих доказа које је Џејкобсон пронашла били су искази сведока које је Ван Скур повредио, али су преживели.

Ова сведочанства потиру тврдње чувара да су бежали кад је пуцао у њих.

Више људи рекло је да их је Ван Скур гађао док су држали руке високо у ваздуху, након што су се предали.

Други описују како се поигравао са њима, испитујући их да ли би више волели да буду ухапшени или упуцани - пре него што би им пуцао у груди.

Друга жртва је описала како је добила метак у абдомен, преклињући за воду, пре него што ју је Ван Скур шутнуо у рану.

Чувар је био наоружан полуаутоматским пиштољем од девет милиметара, често напуњеним мецима шупљег врха, који изазивају тешке унутрашње повреде.

Једном приликом је испалио осам метака у ненаоружаног човека.

• Преминуо чувени свештеник који је победио апартхејд и добио Нобелову награду за мир - Дезмонд Туту
• Моја мајка је дата на усвајање јер је изгледала као белкиња
• Како бити антирасиста

У посебно бруталном случају од 11. јула 1988. године, Ван Скур је упуцао 14-годишњег дечака који је провалио у ресторан тражећи ситан новац.

Дечак - ког нећемо именовати да бисмо му заштитили приватност - рекао је полицији да се сакрио у тоалету кад је видео Ван Скора са пиштољем.

Каже да га је чувар дозвао, рекао му да стане уза зид, а онда изнова пуцао у њега.

„Наредио ми је да устанем, али нисам могао&qуот;, рекао је дечак у снимљеном исказу.

„Док сам лежао, шутнуо ме у уста.

„Подигао ме, приковао за сто, а потом поново пуцао у мене.&qуот;

Дечак је преживео, али му нису веровали.

Оптужен је за проваљивање у зграду.

Многе младе мушкарце и дечаке тамне боје коже, који су дали исказе из прве руке да их је напао и упуцао Ван Скур, снашла је слична судбина.

Сведочанства попут овог могла су да се чују током суђења Ван Скору, али судија је изнова одбацивао сведоке као „несофистициране&qуот; или „непоуздане&qуот;.

У Јужноафричкој Републици не постоје суђења са поротом.

Мишљење судије је коначно.

У време суђења Ван Скуру, многи чланови белачке заједнице у Источном Лондону су га подржавали.

Један предузетник је одштампао налепнице за аутомобиле са његовом сликом.

На њима је писало „Волим Луија&qуот;, поред срца пуног рупа од метака.

„Постојала је очигледна расна пристрасност у правосудном систему&qуот;, каже Патрик Гуденоу, јужноафрички новинар који је водио истраге о Ван Скуру осамдесетих.

Он је такође био присутан на његовом суђењу.

„Уживао је огромну подршку… Не би успео да се извуче ни са делићем онога са чим се извукао да није било ње.&qуот;

Погледајте ко је био јужноафрички борац против апартхејда Нелсон Мандела

Убиство или покушај убиства не застаревају у Јужноафричкој Републици.

У теорији ништа не спречава полицајце да поново отворе Ван Скуров случај и да преиспитају та „оправдана отварања ватре&qуот;.

„Луи Ван Скур је практично одлазио да убија људе из рекреације&qуот;, каже Доминик Џонс, новинар који је помогао да се укаже на убилачки поход чувара осамдесетих.

Неки од најшокантнијих налаза из ББЦ истраге потекли су из интервјуа са Ван Скуром, који убедљиво указују на то да су га властите активности узбуђивале.

„Свака ноћ је нова авантура, ако то хоћете тако да назовете&qуот;, рекао је за ББЦ.

Многе од фирми које је чувао инсталирале су тихе аларме.

Кад би неко провалио, Ван Скур је знао захваљујући аларму, што му је омогућавало да изненади уљеза - и идентификује тачно где се налази унутар зграде.

И увек би одлазио да то уради сам.

„Био сам бос. Тако сам много тиши. Не шкрипим по плочицама или нечем другом, као у ципелама&qуот;, рекао је.

Никад не би палио светло.

Уместо тога, ослањао се на чуло мириса.

„Кад неко провали, адреналин испушта одређени мирис. И ви можете да га осетите&qуот;, рекао је.

Ван Скор тврди да никада није одлазио „са намером да убија црнце&qуот; и каже да није расиста.

Али признаје да је осећао „узбуђење&qуот; док је их прогањао по мраку.

Пре него што је постао чувар, Ван Скур је 12 година био члан полицијских снага Источног Лондона.

Био је задужен за, како каже, „нападачке псе&qуот;, које је користио да проналазе и хватају демонстранте и криминалце - од којих су скоро сви били црнци.

То је упоредио са „ловом, али ловом на једну другачију врсту&qуот;.

Тетинен „Џо&qуот; Џордан, бивши активиста против апартхејда који је радио у Источном Лондону у време Ван Скурових убистава, сећа се тога добро.

„Буквално је ловио људе&qуот;, каже.

Ван Скур категорички негира да је „серијски убица&qуот; и верује да је све што је радио било „у оквирима закона&qуот;.

Ако су људи огорчени због његових убистава, каже да за то треба да криве јужноафричку полицију.

Тврди да га полиција никада није критиковала нити упозорила, већ га је активно подржавала и охрабривала.

„Сваки полицајац у Источном Лондону је знао шта се дешава… сви полицајци су знали&qуот;, рекао је он.

„Ниједном нико није рекао: 'Хеј, Луи, ходаш по ивици, о'лади мало или шта год већ'… сви су знали шта се дешава.&qуот;

У полицијским списима који се чувају у јавном архиву, Џејкобсон је нашла случајеве убистава када су полицајци били на лицу места у време пуцњаве.

Ни у једном тренутку нису саслушали Ван Скора као осумњиченог.

У многим случајевима, полиција није сликала погинуле на лицу места и није сакупила кључне форензичке доказе, као што су чауре од метака.

Ван Скур је често био једини сведок пуцњаве, тако да су ти докази могли да буду кључни за утврђивање шта се тачно десило у сваком од случајева.

„То су била заташкавања… Имао је подршку полицајаца од нижих до виших чинова&qуот;, каже Гуденоу.

„Нису водили истрагу. Сели би са њим, попушили цигарету ћаскајући, док су тела лежала у близини.&qуот;

У свим случајевима би Ван Скур био тај који је повукао ороз - али од полиције до фирми које су га ангажовале, читава заједница одиграла је одређену улогу у убиствима у Источном Лондону.

„Ван Скур је био серијски убица зато што му је друштво то омогућавало&qуот;, каже он.

• „Могао сам да постанем расистички убица“
• Зашто је настао покрет „Животи црнаца су важни“
• Твитер избацује речи „господар&qуот;, „роб&qуот; и „црна листа&qуот; из програмерског говора

За породице Ван Скурових жртава, његова слобода и пропуст државе да темељно истражи његова убиства, стални су извор бола.

Неки никад нису добили назад тела најмилијих.

„Чини се да смо вечито заглављени у овој фази сломљеног срца, беса&qуот;, каже Марлене Мвумби, чијег је брата Едварда Ван Скур убио 1987. године.

Његове посмртне остатке власт је бацила у необележени гроб без пристанка породице.

„Многи људи још нису пронађени, а нису чак ни на гробљу… Немамо крај.&qуот;

Ван Скуров случај претходи оснивању јужноафричке Комисије за истину и помирење из 1995. године, која је додељивала одштету многим жртвама злочина из времена апартхејда.

Шарлин Крејг, бивша активисткиња која је одиграла кључну улогу у притиску на јужноафричке власти да кривично гоне Ван Скура, саблажњена је што му је дозвољено да изађе на слободу.

„То је шокантна грешка правосуђа&qуот;, каже она.

„Нема разлога да се његов случај поново не отвори.&qуот;

Ван Скур је на крају 1992. године био осуђен на више од 90 година затвора, али му је судија дозволио да одслужи све казне истовремено.

Пуштен је на условну слободу 2004. године.

Рано пуштање убица из времена апартхејда постало је проблематично питање у Јужноафричкој Републици.

Године 2022, одржани су протести због пуштања на условну слободу Јануша Валуса, који је убио политичара и борца против апартхејда Криса Ханија.

Неколико година раније, Јуџин де Кок, предводник одреда смрти одговорних за отмицу, тортуру и убиство десетине црних активиста такође је ослобођен.

Данас Ван Скур проводи већину времена гледајући рагби, пушећи и играјући се са љубимцем ротвајлером Брутом.

Каже да се многих убистава не сећа.

Неки извештаји наводе, без потврде, да је убио чак 100 људи.

Ван Скур то негира, али признаје да би број убистава могао да премаши документованих 39.

„Искрено не знам колико сам их убио. Неки кажу више од 100, неки кажу 40… Рецимо, чисто аргумента ради, да сам убио 50 људи&qуот;, рекао нам је.

Поносан је, додаје, на некадашња дела.

„Не осећам никакву кривицу&qуот;, каже он. „Немам у себи ни трунку покајања.&qуот;

ББЦ је контактирао полицију Јужноафричке Републике за коментар, али она није одговорила.

Власти нису пружиле објашњење зашто Ван Скурова убиства нису преиспитана у периоду после апартхејда.

„Сувише је много бола, а мислим да није урађено довољно да бисмо се ми залечили&qуот;, каже Марлена Мвумби.

„Не ради се само о онима које је убио Ван Скор. Ту су и они који имају сличне приче о убиствима режима апартхејда.&qуот;

Истраживали: Ајса Џејкобсон и Чарли Норткот

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру, Инстаграму, Јутјубуи Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 08.08.2024)