Умирали од глади док су сањали пакете сланине и хлеба Писма учитеља Тихомира откривају пакао логораша у нацистичком логору Оснабрик
Ало 13.08.2024
Драга Радојка, још нисам примио одговоре на моје писмо од 19. септембра, а ни карте ми не долазе уредно... Први септембарски пакет је лутао, те сам га примио после 40 дана... Пошаљи ми рукаве од пуловера, па ћу да их пришијем... Сада су сасвим забрањена приватна писма и уништавају се. Осмог октобра послао сам пакет Радмили И. Шумренковић. Она нам преко турског Црвеног полумесеца шаље колективне пакете, али и појединачне...
Овако почиње писмо Тихомира Никодијевића од 19. октобра 1942. из логора Оснабрик, једно од 57 сачуваних, које је овај предратни учитељ и школски надзорник из Сокобање слао супрузи Радојки и деци. Део те преписке објављен је у књизи "Писма из логора Оснабрик 1941-1945", а уредник је Владимир Анђелковић, Тихомиров унук. После капитулације Краљевине Југославије, 17. априла 1941, заробљени официри су под претњом смртне казне интернирани у логоре широм Немачке:
