Историјат спортског грудњака: „Суспензор“ који је унео револуцију у женски спорт

Било је то у лето 1977. године и Лиса Линдал, апсолвенткиња Универзитета у Вермонту, била је залуђена трчањем, џогирајући сваке недеље 50 километара.

Трчање је било једноставно. Њен доњи веш није.

„Једини непријатан део био је што није постајао одговарајући подупирач за груди&qуот;, каже она.

Линдал, која је тада имала 28 година, покушала је да се веже еластичним завојем и да трчи без грудњака, али се на крају ипак одлучила за обичан грудњак, само један број мањи.

• Фудбалерке се чешће повређују јер носе опрему прављену за мушкарце
• Мрачнија страна уметничког клизања: Поремећаји у исхрани, увреде и омаловажавања
• Зашто је важно да се девојчице баве спортом

Борба за проналажење адекватног подупирача за груди довела је до сталне шале са њеном сестром: зашто не постоје суспензори за жене?

Али као што доказује примање Линдал и њене две колегинице изумитељке у америчку Националну кућу славних, спортски грудњак је био озбиљан изум.

И појавио се усред револуције у женском спорту.

Линдал је почела да доживљава ту идеју озбиљно још у раним данима.

Она је ангажовала најбољу пријатељицу Поли Палмер Смит, која је радила као креаторка костима за Шекспиров фестивал у Бурлингтону, у Вермонту.

Ускоро им се придружила Хинда Милер, такође креаторка костима, и асистенткиња на раду код Смит тога лета.

Жене су почеле да раде у дневној соби Лисе Линдал, играјући се са текстилима и материјалима.

Милер би направила прототип, а Линдал би отишла на трчање у њему да га испроба и види колико „скаче&qуот;.

„Ништа није радило&qуот;, каже она.

Све док Линдалин муж није сишао низ степенице са суспензором навученим преко груди, представивши женама њихов „џок-грудњак&qуот;.

Према Смит, „био је то тренутак кад се упалила сијалица&qуот;.

Погледајте и ову причу:

Сашила је два суспензора један за другим и тако је рођен први прототип за „џогрба&qуот;.

Једном кад су три жене имале радни дизајн - укрштене каишеве и шавове споља - патентирали су изум и основали фирму Џобра Инк.

Пет година пре него што су Линдал, Смит и Милер склепале прву верзију џогрбаа, Конгрес је усвојио Наслов ИКС.

Револуционарни закон о грађанским правима забранио је родну дискриминацију у школству и свим другим програмима који се финансирају на федералном нивоу.

Данас се две од пет девојака баве спортом, што је скок са једне од 27 из 1970. године, према Женској спортској фондацији.

Ако је Наслов ИКС омогућио женама да почну да се баве спортом, онда је спортски грудњак то учинио удобним.

„Са Насловом ИКС, новац је био присутан, инфраструктура је била присутна и очекивања су била присутна&qуот;, каже Ландал.

„Али женама је и даље недостајало самопоуздање и удобност да изађу на терен и баве се спортом.&qуот;

Данас се спортски грудњак доживљава као револуционаран, заслужан за омогућавање „удобности и самопоуздања&qуот; спортисткињама.

То је такође индустрија вредна 9 милијарди долара - што је бројка за коју се очекује да нарасте четири пута до 2026. године.

Шире тржиште спортске моде вредно је 25 милијарди долара и такође је у сталном порасту.

Али 1977. године, док се џогбра осмишљавао, то је била сасвим друга прича.

Прошло је свега пет година откако је Аматерски атлетски савез, тада владајуће тело за маратоне у Сједињеним Америчким Државама, укинуло забрану за учешће жена у трчању на дуге стазе.

А проћи ће још седам година пре него што женама буде дозвољено да трче више од 3.000 метара на Олимпијским играма, захваљујући тврдњама експерата да је трчање на дуге стазе штетно по њихово здравље и женственост.

Недуго након оснивања компаније, Смит се вратила у Њујорк да би се придружила компанији Џима Хенсона као креаторка костима, препустивши контролу над Џогбра Инк. Линдал и Милер.

Искористивши позајмицу од 5.000 долара од Милериног оца, две жене су наручиле првих 60 контингената од по 12 комада џогбраа и почеле да се обраћају спортским радњама.

Њихов производ је био део спортске опреме, а не доње рубље, каже Милер.

Али кад смо разговарали са власницима и менаџерима продавница - углавном мушкарцима - „исмејали би нас&qуот;, каже Линдал.

„Скоро сваки пут би нам рекли: 'Не продајемо грудњаке у нашим продавницама.'&qуот;

• Олимпијске игре: Жене које морају да бирају између такмичења и мајчинства
• Плесачица око шипке светска првакиња у бацању секире
• Вимблдон 2022: Менструација, тенис и традиција ношења белог

И тако су покушали да пођу другим путем, обративши се заменицима менаџера продавница - које су углавном биле жене - и дале им узорка џогбраа да га испробају.

Спаковале су џогбра у суптилну црну кутију и замениле сложени систем величине обичних грудњака за једноставнији - мали, средњи и велики.

И радило је.

Први џогбра је стигао на тржиште 1978. године, по цени од 16 долара по комаду.

Почеле су да објављују рекламе у часописима о трчању, а Линдал и Милер су служиле као модели, јер нису могле да приуште никог другог.

Њихов слоган је био: „Ниједан спортски грудњак који је правио мушкарац не може да се мери с њим&qуот;.

Милер је у рекламе убацила реченицу „поздрављамо распитивање код дистрибутера&qуот;.

„Нисам ни знала шта то тачно значи… али онда су почеле да зову…&qуот;, каже она.

„На мој кућни телефон&qуот;, додаје Линдал смејући се.

Брзо су распродале тај први контингент грудњака.

По окончању прве године њиховог пословања, Линдал и Милер су имале око 500.000 долара од продаје и профитабилну компанију.

Доживеле су брз раст - око 25 одсто годишње у наредној деценији - али су се суочиле са стрмом кривом учења.

Линдал се присећа збуњујуће поруке трговачког представника који је рекао да жели да сарађује са њима.

„Нисам ни знала шта је то трговачки представник&qуот;, каже она.

Док се Линдал бавила продајом и маркетингом, Милер је била задужена за производњу и инвентар.

Ангажовале су отприлике 200 запослених, преселиле производњу у Порторико и прошириле линију џогбра тако да обухвати и СпортШејп, грудњак за жене са великим грудима, и бра-топ, да покрије женске стомаке.

Али како је Џогбра Инк растао у небеса, односи између лидерки компаније су се кварили.

Две жене су се непрестано свађале, увећавајући своју компанију „док су све време вриштале и викале једна на другу&qуот;, каже Линдал.

А онда, крајем осамдесетих, успех Џогбра Инка је почео да јењава, а конкуренција компанија као што су Најк и Рибок значила је да су морале значајно да се задуже да би одржале корак са њима.

Године 1990. су продале Џогбра Инк Плејтрексу за ненаведену суму.

„Продале смо га у време кад смо осећале да смо сагореле, да постоји превише трзавица у лидерском тиму&qуот;, каже Милер.

Данас су стари ожиљци избледели.

„Све смо у седамдесетим, све смо живе, можемо само свему да се смејемо. Желеле смо да што више људи почне да носи џогбра и урадиле смо управо то, успеле смо у томе&qуот;, каже Милер.

Кад су примљене у Кућу славних изумитеља у Вашингтону 2015. године, заједно са творцима ласерске дерматологије, ибупрофена и технологије гласа преко интернета, и даље нису могле да верују.

„Кад смо виделе списак са свим другим изумитељима, помислиле смо: 'Рећи ћемо им само да смо изумеле Пост-ит [самолепљиве белешке].' Нисмо се осећале једнако озбиљно&qуот;, каже Смит.

„Организатори су нам рекли: 'Не можете то да урадите - људи који су изумели Пост-ит ће такође бити присутни.'&qуот;

Али све три оснивачице кажу да су и даље узбуђене кад виде жене у спортским грудњацима - а већина још увек подсећа на она два суспензора зашивена један за други.

„Осећам понос и забаву кад их видим&qуот;, каже Смит.

„Помислим: 'Хеј, па ја сам то направила'.&qуот;

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 08.19.2024)