Косово и Србија: Укидање виза за становнике са пасошем Координационе управе
Иако Србија нема визни режим са ЕУ од децембра 2009, визна либерализација се није односила на становнике Косова са српским пасошима.
Милица Ракић Андрић са Косова ће од октобра слободно моћи да крене на пут ка земљама Шенгена.
Европски парламент и Савет ЕУ потписали су у среду 18. септембра уредбу о укидању виза за људе са Косова са пасошима које издаје Координациона управа Републике Србије, посебно тело званичног Београда.
Одлука почиње да важи од прве половине октобра.
„Ово је добра вест, отвара нам толико могућности.
„Мислим да ће многи људи осетити олакшање и правду, јер смо дуго указивали на овај проблем&qуот;, каже Ракић Андрић за ББЦ на српском.
Иако је Србији укинут визни режим још пре 15 година, а Косову почетком 2024, власници пасоша Координационе управе последњи су на западном Балкану којима је требала виза за путовања у земље ЕУ, јер су се нашли правном процепу нерешених политичких односа Београда и Приштине.
„Нема више дискриминације у региону&qуот;, рекао је за Матјаж Немец, који је у претходном сазиву Европског парламента био известилац за укидање виза.
- Од новца до писарница: Вучић најавио мере за Косово
- Зашто је важан мост на реци Ибар у Косовској Митровици
- Три тачке нове рунде напетости на Косову
- Колико вреди српски, а колико косовски пасош
Како су до сада путовали људи са пасошем Координационе управе?
Милица Ракић Андрић живи у Косовској Митровици, граду подељеном на два дела, северни у ком живе српска заједница, и јужни са већинским албанским становништвом.
Има пасош који издаје Координациона управа Србије, тело при Министарству унутрашњих послова (МУП) те земље.
Да би путовала у било коју земљу ЕУ морала је претходно да поднесе захтев за визу, који се обрађивао у конзуларним одељењима тих држава у Београду или Приштини.
Требало је доставити хрпу докумената: од извода из матичне књиге рођених, шестомесечног извода из банке да имате довољно новца на рачуну, уговора о раду, здравственог осигурања до венчаног листа ако сте у браку, прича Ракић Андрић.
Она је само једном тражила визу, јер је хтела да иде у одмор на Грчку.
Поднела је захтев у фебруару, уз потврду о смештају и превозу, иако нико не гарантује да ће јој одобрити визу.
„Ако не добијете, пропада вам све што сте уплатили&qуот;, каже.
Визу је добила.
Много Срба са Косова, објашњава, мењало је пребивалишта, пријављујући се по градовима у Србији, како би могли да путују, али се временом и та процедура пооштрила.
Прецизних података о броју власника пасоша Координационих тела нема, а последњи податак је раније ове године изнео Немец, рекавши да такав документ има 18.000 људи, преноси Коссев.
„Људи углавном нису узимали косовске пасоше јер нису желели, а и мање-више је било бесмислено.
„Ни ти пасоши нису много више вредели од пасоша Координационе управе до јануара ове године&qуот;, каже Ракић Андрић.
ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.
Одлуку о укидању визног режима за њих Савет ЕУ је донео у јулу 2024. године.
Београд је ту меру одмах поздравио, док је званична Приштина изразила незадовољство, наводећи да је реч о неправденој одлуци Европске уније, јер се тиме „саботира процес интеграције српске заједнице на Косову&qуот;.
Србија је 2009. године формирала Координациону управу за издавање пасоша грађанима са пребивалиштем на Косову, као један од услова за добијање визне либерализације.
Косово сматра Координациону управу нелегалним телом и не признаје те пасоше.
Ова одлука не односи се само на људе са српским пасошем који тренутно живе на Косову, каже Драгиша Мијачић координатор Радне групе Националног конвента Европске уније за Поглавље 35.
„Ако је неко отишао са Косова 1999. године и живи, на пример, у Немачкој, али нема њихово држављанство већ само српски пасош, он до сада нигде није могао да путује без визе&qуот;,
„Ово је важна одлука и треба је посматрати као антидискриминаторну меру за једну групу становништва&qуот;, каже Мијачић за ББЦ на српском.
Уредбу су потписали Роберта Мецола, председница Европског парламента (ЕП) и Јанош Бока, министар за европска питања Мађарске као представник земље која председава Саветом ЕУ.
„Драго ми је да више нема никога ко не може да путује у ЕУ, то је за ЕУ стварно битно и за Србе који живе на Косову&qуот;, рекао је за Матјаж Немец.
Објављивањем у службеном гласнику ЕУ, за двадесетак дана, одлука о визној либерализацији ступа на снагу.
Потписивање уредбе дешава се у јеку нових тензија на Косову.
Север Косова је све више под управом косовских власти, укинута је употреба динара, затворене су поште, а број Срба који имају косовска документа и регистарске таблице све је већи.
Косовске пасоше је од јануара до јуна 2024. године добило 3.000 Срба са севера Косова, док је захтев за личном картом тражило 4.000, подаци су Агенције за цивилну регистрацију Косова.
Србија, Црна Гора и Северна Македонија визни режим немају од децембра 2009, а Албанија и Босна и Херцеговина од децембра 2010. године.
Шеснаест година после проглашења независности, Косово је признало око 100 земаља. Ипак, тачан број није познат.
Приштина наводи бројку од 117 земаља, а у Београду кажу да их је далеко мање.
Међу земљама Европске уније које нису признале Косово су Шпанија, Словачка, Кипар, Грчка и Румунија, а када је реч о светским силама, то су Русија, Кина, Бразил и Индија.
Косово је од 2008. године постало члан неколико међународних организација, као што су ММФ, Светска банка и ФИФА, али не и Уједињених нација.
Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук
(ББЦ Невс, 09.19.2024)
