Интернет и безбедност: Како да деца буду сигурна у дигиталном свету
Како млади у све ранијем узрасту имају приступ интернету, стручњаци упозоравају да је све више и опаснисти којима могу бити изложени.
Данас деца улазе у дигитални свет у млађем узрасту него икада раније, при чему сваких пола секунде једно дете приступи интернету широм света, па стручњаци упозоравају да их такве навике излажу озбиљним ризицима.
Недавна студија истраживачког центра Иоунг &амп; Ресилиент Ресеарцх Центре на Универзитету у западном Сиднеју, у Аустралији, и невладине организације Спасимо децу (Саве тхе Цхилдрен) открила је да деца, посебно они из породица са ниским примањима, имају 35 одсто мање шансе да блокирају неприкладне или нежељене захтеве странаца.
Када се такви људи не пријављују или не блокирају, деца се излажу већем ризику од будућег нежељеног контакта, наведено је у студији.
- Србија предњачи по броју деце млађе од 13 година на друштвеним мрежама
- Када детету дозволити мобилни телефон
- Четири савета како да разговарате са децом о понашању на интернету
Према новом правном акту под називом Закон о безбедности на интернету у Великој Британији, технолошке компаније биће обавезне да предузму конкретније мере како би осигурале безбедност деце у дигиталном свету.
Али нова правила неће ступити на снагу пре 2025. године, а критичари кажу да нису довољно свеобухватна.
Сличне мере су спровеле многе земље широм света.
Дакле, како можете да обезбедите безбедност ваше деце и шта су урадиле владе и компаније да им пруже бољу заштиту?
ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.
Колико времена деца проводе на интернету и који су ризици?
Деца проводе више времена на интернету него икада раније, а сваких пола секунде по дете широм света први пут посети интернет, показују подаци Уједињених нација (УН).
Млади су покретачка снага глобалне повезаности, показују подаци, при чему 79 одсто младих узраста између 15 и 24 године је било на интернету у 2023. години, у поређењу са 65 одсто остатка светске популације.
„Деца одрастају на интернету и потребна им је подршка да се безбедно крећу у њиховом дигиталном окружењу које се стално мења&qуот;, каже Аманда Тирд, кодиректорка истраживачког центра Иоунг анд Ресилиент Ресеарцх Центре у Сиднеју.
Према истраживању Дечјег фонда Уједињених нација, Уницефа, више од трећине младих у 30 земаља је изложено дигиталном насиљу, због чега сваки пети не иде у школу.
Постоји забринутост због изложености младих говору мржње, насилном садржају и врбовању које врше екстремистичке групе, као и због дезинформација и теорија завера које се могу видети на дигиталним платформама.
Међутим, „најалармантнија је претња од сексуалне експлоатације и злостављања на интернету&qуот;, наводи Уницеф.
„Никада сексуалним преступницима није било лакше да ступе у везу са њиховим потенцијалним жртвама, поделе слике и подстакну друге да почине кривична дела&qуот;, наглашава Уницеф.
Око 80 одсто деце у 25 земаља изјавило је да осећају да су у опасности од сексуалног злостављања или експлоатације на интернету&qуот;.
Каква је ситуација у Србији?
- Србија предњачи по броју деце млађе од 13 година која користе друштвене мреже, показало је истраживање Деца Европе на интернету спроведено у 19 европских земаља Значајан број деце у Србији између 9 и 11 година каже да користи друштвене мреже сваки дан - чак 45 одсто док је тај проценат у Немачкој 11.
- У Србији је значајан број деце и младих узраста од 9 до 16 година који су видели слике сексуалног садржаја током протекле године, чак 50 одсто, у поређењу са Француском где је тај број најмањи (21 проценат).
- У Србији је шест одсто деце искусило вршњачко насиље на интернету бар једном месечно, а 13 одсто неколико пута у току претходне године. Најмањи број деце искусио је вршњачко насиље на интернету бар једном месечно у Хрватској, Француској и Италији (два процента), а највећи у Пољској и на Малти (13 и 11 одсто).
- У Србији је четвртина - 24 одсто деце видело поруке мржње једном месечно или чешће, у поређењу са Пољском, где је тај број највећи (48 одсто), и Немачком где је тај број најмањи (четири процента). У Хрватској је то случај са 11 одсто деце.
- Србија прва земља у Европи по проценту деце која помажу родитељима када наиђу на потешкоће односно не знају да нешто ураде на интернету - 69 одсто деце у Србији је изјавило да је у таквим ситуацијама помогло својим родитељима или старатељима, у односу на 12 одсто деце у Немачкој.
Подаци из истраживања Деца Европе на интернету (2020)
Које врсте родитељских контрола су доступне на интернету?
Иако су доступни алати за родитељске контроле деце, који су направљени да блокирају и филтрирају узнемирујуће и неприкладне садржаје, истраживања показују да их родитељи не користе много.
Глобално истраживање Глобал Кидс Онлине спроведено 2019. године показало је да родитељи деце узраста од девет до 17 година више воле да са њима преговарају или уводе правила и ограничења него да користе доступне техничке алате.
Студија је показала да постоје културолошке разлике, и да родитељи у богатијим европским и јужноамеричким земљама углавном разговарају са њиховом децом, док они у Гани, на Филипинима и у Јужноафричкој Републици уводе ограничења.
- Да ли је могуће забранити дарк веб у Србији
- Да ли је зависност од интернета све већи проблем
- Трећину времена проводимо на мобилним апликацијама
Међутим, алати за контролу деце на њиховим телефонима и другим уређајима се изузетно мало користе, а у земљама обухваћених истраживањем, примењује их мање од три одсто родитеља.
Организација за безбедност деце на интернету Интернет Маттерс коју је основало неколико великих интернет компанија са седиштем у Уједињеном Краљевству (УК), има списак доступних родитељских контрола и корак по корак водиче за њихову употребу.
На пример, родитељи који желе да умање могућност да њихова деца виде неприкладан садржај на Јутјубу - једној од најпопуларнијих платформи за младе на свету уз ТикТок - могу да га подесе на „дечју&qуот; верзију која филтрира садржаје за одрасле.
За старију децу која користе главни сајт, родитељи могу да подесе надзор на налозима који им омогућавају да контролишу сајтове које њихова деца посећују.
Надзор такође може да се подеси на Фејсбук месинџеру (сервис за размену тренутних порука који омогућава текстуалну и говорну комуникацију), преко његовог Породичног центра.
ТикТок каже да функција породичног упаривање омогућава родитељима да обезбеде приватност налога тинејџера.
Родитељске контроле које су доступне на Инстаграму омогућавају подешавање дневних временских ограничења, заказивање пауза и приказују налоге које су њихова деца пријавила.
Препоруке о безбедности деце на интернету у Србији, могуће је пронаћи на веб страници Паметно и безбедно Министарства информисања и телекомуникација.
Које родитељске контроле постоје на мобилним телефонима и конзолама?
Андроид и Епл телефони и таблети имају апликације и системе које родитељи могу да користе.
Ови алати могу да блокирају или ограниче приступ одређеним апликацијама, онемогуће експлицитни садржај, спрече куповину и надгледају претраге на интернету.
Епл има алатку Сцреен Тиме за ограничење употребе уређаја, Гугл нуди родитељску контролу Фамили Линк којом се подешавају уређаји деце, а сличне апликације су доступне и код програмера трећих страна.
Платформе за видео стриминг као што је Нетфликс имају родитељске контроле за филтрирање садржаја, а подешавања конзоле за игре омогућавају родитељима да одаберу игре које су одговарајуће за узраст њихове деце као и да управљају куповином током играња игрица.
Ове контроле, у зависности од земње и пружаоца услуга, доступне су у претплатама за широкопојасни интернет и ТВ пакете.
Како треба да разговарате са вашом децом о безбедности на интернету?
Такође је важно разговарати са децом о безбедности на интернету и занимати се за оно што раде у дигиталном свету, каже добротворна организација за заштиту деце Национално друштво за спречавање окрутности према деци из Велике Британије.
Организација препоручује да се о томе разговора као и о другим редовним дневним темама, као на пример како је било у школи, што деци може олакшати да говоре о свим проблемима који их тиште.
„Најгора ствар је младој особи рећи: 'Не можеш ово да гледаш'&qуот;, каже за ББЦ професор Алан Вудворд, стручњак за рачунарску безбедност на британском Универзитету у Сарију.
„Они ће пронаћи начине да то учине, било преко ВПН-а (виртуелна приватна мрежа) или ће се пријавити користећи туђе податке&qуот;.
Шта предузимају владе широм света?
Последњих година, регулаторна тела широм света су појачала примену закона о заштити података о личности како би заштитила малолетнике на интернету, а законодавци и даље раде на овом питању.
Међутим, док су многи од њих „сагласни да је потребно више закона о приватности и безбедности на интернету ради заштите малолетника, земље имају различите приступе овом заједничком циљу&qуот;, кажу у Међународном удружењу стручњака за заштиту приватности.
На пример, у Великој Британији и Калифорнији, компаније су обавезне да њихове услуге буду направљене тако да проактивно штите приватност и безбедност малолетника.
„Придружите нам се и припремите се&qуот;, поручила је великим технолошким компанијама британска министарка за науку, иновације и технологију Мишел Донелан.
„Не чекајте примену закона и велике новчане казне - испуните ваше обавезе и одмах реагујте&qуот;.
Неки амерички закони захтевају родитељско одобрење за приступ деце интернету.
Амерички закон о заштити приватности деце на интернету из 1998. године забрањује добављачима онлајн услуга да обрађују одређене податке малолетника без сагласности родитеља.
Закони који су недавно усвојени у савезнима државама Арканзасу, Луизијани, Тексасу, и Јути у суштини забрањују друштвеним мрежама да малолетницима дозволе да користе њихове услуге без сагласности родитеља.
Бразил је 2020. године усвојио закон о заштити података о личности, али законодавци још расправљају о механизмима заштите деце и адолесцената у дигиталном свету, међу којима је обавеза интернет провајдера и добављача производа да успоставе системе за пријаву сексуалног злостављања.
Француска је 2022. године увела обавезан родитељски надзор на уређајима који су повезани на интернет.
У августу 2023. године Индија је одобрила контроверзни закон о заштити података о личности којим се захтева доказива сагласност родитеља за прикупљање личних података о деци и забрањује оглашавање чија циљна група су деца.
- Да ли интернет какав познајемо умире
- Опасни изазов са дечијом одећом у Кини
- Научник узбуркао страсти - деца ће бити глупља од вас ако стално буље у екране
Шта предузимају технолошке компаније?
Технолошки гиганти се суочавају са све већим притисцима широм света, не само због забринутости људи за приватност, већ и због безбедности корисника на интернету.
Родитељи и активисти широм света траже да технолошке компаније преузму одговорност или направе платформе које имају „интегрисане заштите приватности података&qуот; за децу и младе кориснике.
Током саслушања у америчком Конгресу, главни извршни директор компаније Мета, Марк Закерберг, крајем јануара се јавно извинио родитељима чија су деца била жртве предатора на интернету.
Саслушање о великим технолошким команијама и кризи сексуалне експлоатације деце на интернету сазвано је „да се испита и истражи огроман пораст сексуалне експлоатације деце на интернету&qуот;.
На саслушање су позвани директори компанија Мете, Снепа (Снап), Дискорда (Дисцорд), Икса (бившег Твитера), и ТикТока, али су највише пажње привукла сведочења Закерберга и Шоуа Зија Чуа, главног извршног директора ТикТока.
„Жао ми је због свега кроз шта сте сви прошли&qуот;, рекао је Закерберг.
„Нико не треба да искуси ствари које су се десиле вашим породицама&qуот;.
Саслушање је одржано пошто је запослени на вишој позицији у Мети рекао Конгресу да не верује да Инстаграм чини довољно да заштити тинејџере од сексуалног узнемиравања.
Мета и Снепчет (Снапцхат) су изјавили да већ примењују додатну заштиту за млађе од 18 година и истакли њихове постојеће алате за родитељске контроле.
„Као платформа која је популарна међу младима, знамо да имамо додатну одговорност да за њих створимо сигурно и позитивно искуство&qуот;, рекао је представник Снепчета.
Представник Мете је изјавио да компанија жели да се млади људи „повежу са другима у окружењу у којем се осећају безбедно&qуот;.
„Садржај који потпирује насиље и подстиче самоубиство, самоповређивање или поремећаје у исхрани крши наша правила - и ми такав садржај уклањамо када га пронађемо&qуот;, рекли су они.
Међутим, неколико надзорних органа и медијских организација, међу којима је и ББЦ, известили су да се неприкладан или увредљив садржај често не уклања чак ни након што се заставицом назначи упозорење и упркос бројним пријавама.
Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук
(ББЦ Невс, 09.23.2024)
