Uživanje u kućnim poslovima i životu bez telefona - zašto je 'spor život' postao trend
Ovaj internet trend podstiče ljude da „žive svesno", teže ka boljoj ravnoteži između posla i privatnog života i da imaju više vremena za introspekciju.
Zvuk alarma za buđenje i gužvu u gradskom prevozu zamenilo je višečasovno čitanje knjige u bašti, a preambicioznu listu zadataka svega dve ili tri najvažnije obaveze.
Previše vremena provedenog na poslu, stresno okruženje i sveprisutnost digitalnih tehnologija izazivaju simptome sagorevanja, stanja koje je Svetska zdravstvena organizacija označila kao poremećaj 2019. godine.
„Bila sam hronično umorna od posla, izlazaka i viđanja sa ljudima, odlučila sam da ono što mi je bitno postavim na prvo mesto, a to je mir", kaže fotografkinja Tamara Spasić.
Ona od nedavno primenjuje principe sporog života (slow life).
Ovaj internet trend podstiče ljude da „žive svesno", teže ka boljoj ravnoteži posla i privatnog života i korišćenju više vremena za introspekciju.
- Ekstremna iscrpljenost i sagorevanje: Kako do njih dolazi i šta preduzeti
- „Slatko li je ne raditi ništa": Pet zemalja sa najboljom ravnotežom između posla i života
- Zašto radni dan treba da traje kraće
Povezan je i sa konceptom promišljenije kupovine odeće.
Glavni motiv je da se novac troši samo na potrebne stvari da bi se čuvala priroda, a svakodnevni život učino jednostavnijim.
Od ranih 2000-ih zbog sve učestalije upotrebe interneta, briga o mentalnom zdravlju postala je veoma važna, ukazuje Mirjana Mantić Pantić, psihološkinja i psihoterapeutkinja.
Tako su se na društvenim mrežama pojavljivali trendovi koji su kroz negu o telu promovisali brigu o psihi vežbanjem u teretani (gym rat), pilatesom (pilates princess) ili korišćenjem proizvoda sa prirodnim sastojcima.
„Ljudi su hronično umorni od brojnih obaveza, što poslovnih, što privatnih, pa se ideja sporog života pojavila kao kontrast brzom.
„Posledice žurbe i stresa su brojne, od opadanje koncentracije do nesposobnosti da promislimo da bismo doneli važne odluke", dodaje ona za BBC na srpskom.
Anketa sprovedena na platformi „Zdravo dvadesete" ukazuje da čak 40 odsto dvadesetogodišnjaka u Srbiji koji su učestvovali u ovom istraživanju, od čega su većina devojke, oseća umor kao glavni problem, kao i da ne stiže da se naspava zbog velikog broja obaveza.
Povratak u detinjstvo
Tamara je dane provodila u kancelariji, a tokom večeri je sa jedne žurke odlazila na drugu.
„Onda sam rekla, pustite me hoću da odmaram i perem veš i od tad sam bolje raspoložena", kaže ona.
Kroz jednostavnu dnevnu rutinu, uspela je da „ponovo oseti radost".
„Bilo je tako jednostavno, podsetilo me je na detinjstvo", kaže.
Tokom dana priprema hranu, mesi hleb, pere i suši veš, a jednom ili dva puta nedeljno prijatelji ili roditelji dolaze joj u goste.
Ona nije jedina, jer na društvenoj mreži Fejsbuk postoje grupe korisnika koje se hvale kako imaju dosadan život.
Na TikToku heštegovi poput #SlowLife i #SlowLiving zajedno su upotrebljeni više od 350 hiljada puta.
Na video snimcima su predstavljeni udobni kućni prostori, svakodnevni rituali poput pijenja kafe ili čaja, priroda ili neke jednostavne situacije, kao što je vožnja u kolima dok pada kiša.
Neki od korisnika daju i savete drugima kako da žive sporije.
„Važno je da nam telefon ne bude blizu kreveta i da ne gledamo sadržaje na društvenim mrežama pred spavanje.
„Potrebna nam je šetnja, dovoljno sna, spremanje hrane, susreti uživo sa prijateljima", napisala je jedna korisnica ove mreže.
Spora putovanja: 'Zaboravim na telefon i jurnjavu po gradu'
Način na koji je Tamara ranije živela preneo se i na putovanja - trčala je od destinacije do destinacije zbog fotografija za društvene mreže, a ne da bi uživala u iskustvu novih gradova.
Na brza i površna obilaženja turističkih destinacija u kratkom vremenskom roku jedino su je podsećali umor u narednim danima.
„Ostalog se nisam sećala, a i kako bih, kad sam samo protrčavala kroz gradove, a jedini cilj mi je bio da vidim što više, a ne da osetim život.
„Sada ređe idem na putovanja, uglavnom posećujem samo jednu destinaciju na kojoj pokušavam takođe da živim sporo", kaže.
Prvo je osećala „stres, jer je mislila da nešto propušta" i želela je, po navici, da fotografiše svaki detalj.
Vremenom je, kaže, naučila da „zna šta su njeni prioriteti i potrebe".
Masovni turizam je dugo bio jedini način putovanja.
Veliki broj ljudi posećuje iste turističke destinacije u isto vreme, što podseća na savremenu kupovinu u marketima i prodavnicama brze mode.
Kao reakcija na to razvio se spori turizam (Slow tourism).
U pitanju je svesniji način putovanja, probanja hrane i doživljavanja grada, koji se ne posmatra samo kao turistička destinacija, već i privremeno mesto za život.
Zasniva se na dva osnovna principa, a to su „život u pravoj brzini" i „stvaranje povezanosti" sa mestom kroz detaljnije opažanje prostora i upoznavanje lokalne kulture.
Zašto nam je brzina važna?
Istorija modernog društva je zapravo istorija ubrzanja, smatra Dalibor Petrović, sociolog i profesor na Filozofskom fakultet u Beogradu.
Važnost brzine simbolički se može vezati za Bendžamina Frenklina, američkog naučnika i političara i njegovu rečenicu: „Vreme je novac", objašnjava Petrović.
„Time nam je stavljeno do znanja da smo mi ti koji kontrolišu vreme, kao i da treba što bolje da ga iskoristimo, pa smo osmislili sredstva koja će nas ubrzavati.
„Tehnologija nas ubrzava, a nju osmišljava ideologija vezana za industrijski rad i modernizaciju", kaže.
Prvo je ubrzanje bilo vezano za sferu rada, a onda se „preselilo u domen slobodnog vremena".
Tada smo razumeli da je potrebno i to vreme popuniti nekakvim dodatnim radnjama, pa svi obavljamo nekoliko stvari u isto vreme - šaljemo mejlove dok razgovaramo telefonom, jedemo i slušamo muziku, objašnjava Petrović.
Brz život i umorni ljudi
Ljudi koji osećaju da imaju obavezu negde da idu, verovatno će se kretati brže, navodi se u radu Ubrzano vreme i život, psihologa Najdžela Barbera.
Tako postoje istraživanja koja pokazuju da se ljudi koji su uspešniji brže kreću.
Digitalne tehnologije sve više ubrzavaju naš život jer nam, paradoksalno, treba manje vremena za svakodnevne radnje, ukazuje Petrović.
Zato ćemo, objašnjava, „u par klikova obaviti kupovinu, umesto da idemo od jedne do druge prodavnice", a „sve ovo uništava čar svakodnevnog života".
Dodaje i da „ovo nije kraj našeg ubrzanja".
„Sve dok je žurba kao jedini način zarade postavljena kao najveća vrednost, život će biti sve brži, a ljudi sve umorniji", objašnjava.
Da li je spor život zaista moguć?
Iako se sada Tamari život čini jednostavnim i prijatnim, nije sigurna „koliko će to potrajati".
„Trudiću se koliko mogu, ali uvek može da iskrsne nešto što će me iznenada ubrzati, promena posla ili pronalaženje partnera kome ovakva dnevna rutina ne bi odgovarala", kaže ona.
Usporiti život moguće je samo na individualnom nivou i to uglavnom u sferi slobodnog vremena, smatra sociolog Petrović.
Ipak, digitalne tehnologije izbrisale su granice između poslovnog i privatnog, pa se kod velikog broja zanimanja radni zadaci „prelivaju" i na slobodno vreme, dodaje on.
Međutim, sve je stvar odluke.
„Ljudi treba da shvate da ne mogu imati pozitivne strane oba sveta", ukazuje Petrović.
Ako odluče da žive sporo „morali bi da se odreknu svakodnevnog provođenja vremena na internetu" ili da izaberu zanimanja poput umetničkih i naučnih, „koji dozvoljavaju malo više slobode", zaključuje.
Pogledajte i ovaj video:
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
(BBC News, 09.29.2024)
