Уживање у кућним пословима и животу без телефона - зашто је 'спор живот' постао тренд

Звук аларма за буђење и гужву у градском превозу заменило је вишечасовно читање књиге у башти, а преамбициозну листу задатака свега две или три најважније обавезе.

Превише времена проведеног на послу, стресно окружење и свеприсутност дигиталних технологија изазивају симптоме сагоревања, стања које је Светска здравствена организација означила као поремећај 2019. године.

„Била сам хронично уморна од посла, излазака и виђања са људима, одлучила сам да оно што ми је битно поставим на прво место, а то је мир&qуот;, каже фотографкиња Тамара Спасић.

Она од недавно примењује принципе спорог живота (слов лифе).

Овај интернет тренд подстиче људе да „живе свесно&qуот;, теже ка бољој равнотежи посла и приватног живота и коришћењу више времена за интроспекцију.

• Екстремна исцрпљеност и сагоревање: Како до њих долази и шта предузети
• „Слатко ли је не радити ништа&qуот;: Пет земаља са најбољом равнотежом између посла и живота
• Зашто радни дан треба да траје краће

Повезан је и са концептом промишљеније куповине одеће.

Главни мотив је да се новац троши само на потребне ствари да би се чувала природа, а свакодневни живот учино једноставнијим.

Од раних 2000-их због све учесталије употребе интернета, брига о менталном здрављу постала је веома важна, указује Мирјана Мантић Пантић, психолошкиња и психотерапеуткиња.

Тако су се на друштвеним мрежама појављивали трендови који су кроз негу о телу промовисали бригу о психи вежбањем у теретани (гим рат), пилатесом (пилатес принцесс) или коришћењем производа са природним састојцима.

„Људи су хронично уморни од бројних обавеза, што пословних, што приватних, па се идеја спорог живота појавила као контраст брзом.

„Последице журбе и стреса су бројне, од опадање концентрације до неспособности да промислимо да бисмо донели важне одлуке&qуот;, додаје она за ББЦ на српском.

Анкета спроведена на платформи „Здраво двадесете&qуот; указује да чак 40 одсто двадесетогодишњака у Србији који су учествовали у овом истраживању, од чега су већина девојке, осећа умор као главни проблем, као и да не стиже да се наспава због великог броја обавеза.

Повратак у детињство

Тамара је дане проводила у канцеларији, а током вечери је са једне журке одлазила на другу.

„Онда сам рекла, пустите ме хоћу да одмарам и перем веш и од тад сам боље расположена&qуот;, каже она.

Кроз једноставну дневну рутину, успела је да „поново осети радост&qуот;.

„Било је тако једноставно, подсетило ме је на детињство&qуот;, каже.

Током дана припрема храну, меси хлеб, пере и суши веш, а једном или два пута недељно пријатељи или родитељи долазе јој у госте.

Она није једина, јер на друштвеној мрежи Фејсбук постоје групе корисника које се хвале како имају досадан живот.

На ТикТоку хештегови попут #СловЛифе и #СловЛивинг заједно су употребљени више од 350 хиљада пута.

На видео снимцима су представљени удобни кућни простори, свакодневни ритуали попут пијења кафе или чаја, природа или неке једноставне ситуације, као што је вожња у колима док пада киша.

Неки од корисника дају и савете другима како да живе спорије.

„Важно је да нам телефон не буде близу кревета и да не гледамо садржаје на друштвеним мрежама пред спавање.

„Потребна нам је шетња, довољно сна, спремање хране, сусрети уживо са пријатељима&qуот;, написала је једна корисница ове мреже.

• Немачке бање за сагореле родитеље
• Пет савета за самопомоћ од пре 400 година који вреде и данас

Спора путовања: 'Заборавим на телефон и јурњаву по граду'

Начин на који је Тамара раније живела пренео се и на путовања - трчала је од дестинације до дестинације због фотографија за друштвене мреже, а не да би уживала у искуству нових градова.

На брза и површна обилажења туристичких дестинација у кратком временском року једино су је подсећали умор у наредним данима.

„Осталог се нисам сећала, а и како бих, кад сам само протрчавала кроз градове, а једини циљ ми је био да видим што више, а не да осетим живот.

„Сада ређе идем на путовања, углавном посећујем само једну дестинацију на којој покушавам такође да живим споро&qуот;, каже.

Прво је осећала „стрес, јер је мислила да нешто пропушта&qуот; и желела је, по навици, да фотографише сваки детаљ.

Временом је, каже, научила да „зна шта су њени приоритети и потребе&qуот;.

Масовни туризам је дуго био једини начин путовања.

Велики број људи посећује исте туристичке дестинације у исто време, што подсећа на савремену куповину у маркетима и продавницама брзе моде.

Као реакција на то развио се спори туризам (Слов тоурисм).

У питању је свеснији начин путовања, пробања хране и доживљавања града, који се не посматра само као туристичка дестинација, већ и привремено место за живот.

Заснива се на два основна принципа, а то су „живот у правој брзини&qуот; и „стварање повезаности&qуот; са местом кроз детаљније опажање простора и упознавање локалне културе.

Зашто нам је брзина важна?

Историја модерног друштва је заправо историја убрзања, сматра Далибор Петровић, социолог и професор на Филозофском факултет у Београду.

Важност брзине симболички се може везати за Бенџамина Френклина, америчког научника и политичара и његову реченицу: „Време је новац&qуот;, објашњава Петровић.

„Тиме нам је стављено до знања да смо ми ти који контролишу време, као и да треба што боље да га искористимо, па смо осмислили средства која ће нас убрзавати.

„Технологија нас убрзава, а њу осмишљава идеологија везана за индустријски рад и модернизацију&qуот;, каже.

Прво је убрзање било везано за сферу рада, а онда се „преселило у домен слободног времена&qуот;.

Тада смо разумели да је потребно и то време попунити некаквим додатним радњама, па сви обављамо неколико ствари у исто време - шаљемо мејлове док разговарамо телефоном, једемо и слушамо музику, објашњава Петровић.

Брз живот и уморни људи

Људи који осећају да имају обавезу негде да иду, вероватно ће се кретати брже, наводи се у раду Убрзано време и живот, психолога Најџела Барбера.

Тако постоје истраживања која показују да се људи који су успешнији брже крећу.

Дигиталне технологије све више убрзавају наш живот јер нам, парадоксално, треба мање времена за свакодневне радње, указује Петровић.

Зато ћемо, објашњава, „у пар кликова обавити куповину, уместо да идемо од једне до друге продавнице&qуот;, а „све ово уништава чар свакодневног живота&qуот;.

Додаје и да „ово није крај нашег убрзања&qуот;.

„Све док је журба као једини начин зараде постављена као највећа вредност, живот ће бити све бржи, а људи све уморнији&qуот;, објашњава.

• Шта је дигитална деменција и може ли се спречити
• Зашто је цртање савршена дигитална детоксикација

Да ли је спор живот заиста могућ?

Иако се сада Тамари живот чини једноставним и пријатним, није сигурна „колико ће то потрајати&qуот;.

„Трудићу се колико могу, али увек може да искрсне нешто што ће ме изненада убрзати, промена посла или проналажење партнера коме оваква дневна рутина не би одговарала&qуот;, каже она.

Успорити живот могуће је само на индивидуалном нивоу и то углавном у сфери слободног времена, сматра социолог Петровић.

Ипак, дигиталне технологије избрисале су границе између пословног и приватног, па се код великог броја занимања радни задаци „преливају&qуот; и на слободно време, додаје он.

Међутим, све је ствар одлуке.

„Људи треба да схвате да не могу имати позитивне стране оба света&qуот;, указује Петровић.

Ако одлуче да живе споро „морали би да се одрекну свакодневног провођења времена на интернету&qуот; или да изаберу занимања попут уметничких и научних, „који дозвољавају мало више слободе&qуот;, закључује.

Погледајте и овај видео:

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 09.29.2024)