Биралишта на локалним изборима у Подгорици И Котору затворена на време
Биралишта на локалним изборима у Подгорици, која чини трећину бирачког тела у Црној Гори, затворена су у, а ти избори се одржавају у неизвесној политичкој утакмици након које ниједна странка или коалиција, према проценама, неће моћи сама да формира власт.Центар за демократску транзицију ЦДТ је објавио да је, према њиховим подацима, финална излазност у Подгорици 56,34 одсто.
Директор те НВО Драган Копривица је указао да су то подаци са 208 од 212 биралишта, а недостају и подаци из установа гдје се извршавају кривичне санкције.
ЦДТ подсјећа да је на локалним изборима 2022. гласало 69,36 одсто бирача, да је излазност 2018. била 64,43 одсто, а на парламентарним изборима 2023. укупна излазност износила је 58,68 одсто.
Осим у Подгорици локални избори данас се одржавају и у Котору где су бирачка места такође затворена на време. Из општинске изборне комисије су саопштили да је до затварања бирачких мјеста гласало око 55 одсто бирача.
Изборни дан у Подгорици и Котору у којима се одржавају ванредни локални избори протиче без било каквих безбедносних проблема, саопштили су из Управе полиције.
Више грађана пријавило је данас да су украдене таблице са возила која су регистрована у Србији. Радио телевизија Црне Горе је јавила да су о томе обавештени министарство унутрашњих послова и Управа полиције.
То се дешава у јеку навода да поједини бирачи долазе из Србије и Републике Српске да гласају на данашњим локалним изборима.
МУП је такве наводе одбацио, а из партија владајуће већине позвали су грађане да слободно изађу и остваре своје бирачко право.
Кампању за изборе у главном граду обележиле су оштре оптужбе доскорашњих сарадника председника Јакова Милатовића који је актиивно укључен у изборну трку и премијера Милојка Спајића, непринципијелни савези доскорашњих политичких противника, али и подршка Српске православне цркве (СПЦ) Покрету Европа сад (ПЕС) и носиоцу листе министру Саши Мујовићу.
На челу ПЕС-а је премијер Спајић.
Аналитичари указују да није реч само о локалним изборима већ да ће подгорички избори утицати и на статус владе и парламентарне већине на нивоу Црне Горе, посебно након летошње реконструкције када је у владу ушао проруски Демократски фронт (ДФ) и партија националних Бошњака, Бошњачка странка која је била традиционални савезник Демократске партије социјалиста (ДПС).
Ово су други избори у Подгорици у последње две године, од када је после четврт века власт у главном граду изгубила Демократска партија социјалиста (ДПС) Мила Ђукановића.
Одржавању ванредних избора допринела је пре свега подела у највећој партији, ПЕС-у премијера Милојка Спајића и председника Јакова Милатовића.
Политички сукоб је резултирао одласком Милатовића и дела функционера из странке у првој половини ове године. Уз помоћ опозиције, Милатовићева струја је скратила мандат подгоричком парламенту.
На изборима заједно наступају Покрет за Подгорицу (ПзПГ), којег неформално предводи председник Јаков Милатовић, Грађански покрет (ГП) УРА бившег премијера Дритана Абазовића и Покрет за промене (ПзП) Небојше Медојевића.
Председник Милатовић се укључио у кампању тврдећи да не жели "да окреће главу пред лошим праксама", те "да се само слика са амбасадорима, путује по свету и потписује накарадне законе".
Другу коалицију склопили су Покрет Европа сад (ПЕС) премијера Милојка Спајића и Демократска Црна Гора (Демократе) потпредседника владе Алексе Бечића. Тај савез ће заједно, за разлику од првог, учествовати не само на изборима у главном граду, већ и у приморским општинама Будви и Котору, али садашњи коалициони партнери су претходних месеци изнели низ тешких оптужби једни на рачун других.
Изборне листе су предали Демократаска партија социјалиста која наступа самостално, просрпска коалиција окупљена око Нове српске демократије (НОВА) председника парламента Андрије Мандића, За Будућност Подгорице као и неколико мањих странака.
Аналитичари оцењују да је постизборне комбинаторике немогуће предвидети, али да је извесно да формирање власти неће бити лако.
(Бета, 29.09.2024)
