Дедо Селим: Ујутру попијем срчу – чашу топле варенике

Прича ми Селман Селим Шкријељ да у селу деценијама живе сложно и добро. Нешто ниже испод дедове куће некадашње колибе. Древна брвнара, попут поветарца, извила се на једну страну. Прозори кривудави, као друмови. – Види мене младог! Имам 80 година. Где мене нађе да ти све испричам шта је било пре пола века и више. Хошеш ли још једну чашу овчијег млијека? – Село Градац, необичан неки назив? – Ма, јок. – Рече. – Да ли знате по чему је село добило име? – Не знам.