Мозак муве даје увид у процес размишљања људи

Оне могу да ходају, лебде, а мужјаци могу чак и да певају љубавне песме да би се удварали, и све то мозгом који је мањи од главе чиоде.

Сада су први пут научници који истражују мозак муве одредили положај, облик и везе сваке од њених 130.000 ћелија и 50 милиона неуронских веза.

То је најдетаљнија анализа мозга одрасле животиње икада урађена.

• Можемо ли да променимо како нам стари мозак? Ови научници тврде да је могуће
• „Наш мозак има више нервних ћелија него што је звезда у галаксији“
• Истине и заблуде о неуронауци

Један од водећих стручњака за мозак који није учествовао у овом истраживању, описао је пробој као „огроман скок&qуот; у разумевању сопственог мозга.

Један од вођа истраживања рекао је да ће то дати нови увид у „механизам размишљања&qуот;.

Др Грегори Џеферис, из Лабораторије за молекуларну биологију (ЛМБ) Савета за медицинска истраживања у Кембриџу, рекао је за ББЦ њуз да тренутно немамо појма како нам мрежа можданих ћелија у свакој од наших глава омогућава интеракцију са другима и светом око нас.

„Какве су то везе?

„Како сигнали путују кроз систем који нам дозвољава да обрађујемо информације да бисмо препознали нечије лице, који вам омогућава да чујете мој глас и претворите ове речи у електричне сигнале?

„Мапирање мозга мува је заиста изванредно достигнуће и помоћи ће нам да схватимо како наш сопствени мозак функционише&qуот;.

Имамо милион пута више можданих ћелија, или неурона, од винске мушице која је проучавана.

Дакле, како дијаграм ожичења мозга инсеката може да помогне научницима да схвате како размишљамо?

Слике које су научници направили, а које су објављене у научном часопису Нејчур (Натуре), приказују ожичење које је колико лепо, толико је и сложено.

Његов облик и структура су кључ за схватање како тако мали орган може да изврши толико моћних рачунарских задатака.

Развијање рачунара величине маковог зрна који може да изврши све ове задатке је далеко изван могућности модерне науке.

Др Мала Мурти, такође један од вођа пројекта, са Универзитета Принстона у Сједињеним Државама (САД), каже да ће нови дијаграм ожичења, научно познат као конектом (свеобухватна карта неуронских веза у мозгу), представљати „преокрет у неуронауци&qуот;.

„То ће помоћи истраживачима да боље разумеју како функционише здрав мозак.

„Надамо се да ће у будућности бити могуће упоредити шта се дешава када ствари крену наопако у нашем мозгу&qуот;.

Са тим је сагласан др Лусија Прието Годоло, која води групу за истраживање мозга на Институту Френсис Крик у Лондону, и која није чланица истраживачког тима.

„Истраживачи су завршили конектоме црва који има 300 жица и црва који има три хиљаде, али имати комплетан конектом нечега са 130.000 жица је невероватан технички подвиг који утире пут ка проналажењу конектома за за веће мозгове као што је на пример мозак миша и можда за неколико деценија и људског&qуот;.

Истраживачи су успели да идентификују одвојена кола за многе појединачне функције и покажу како су повезана.

На пример, жице које су укључене у кретање, налазе се у можданом стаблу, док су жице за визуелну обраду смештене у великом мозгу.

У визуелну обраду укључено је више неурона, јер гледање захтева много више рачунарске снаге.

Док су научници већ знали да постоје одвојена кола, нису знали како су међусобно повезани.

Зашто је толико тешко убити муву млатилицом или новинама

Други истраживачи већ користе дијаграме кола, да би открили, на пример, зашто је муве тако тешко убити млатилицом или новинама.

Кола за вид откривају из ког правца долазе ваше уролане новине и преносе сигнал ногама муве.

Међутим, оно најважније је да они шаљу јачи сигнал за скакање ногама које су даље од предмета од кога прети опасност.

Дакле, могли бисте рећи да муве мењају правац кретања без потребе да размишљају - дословно брже од брзине мисли.

Ово откриће може да објасни зашто троми људи ретко успевају да 'умлате' муве.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Дијаграм ожичења је направљен тако што је мозак муве исецкан помоћу уређаја који је у суштини микроскопско ренде за сир, и који сваки од 7.000 делића фотографише и дигитално их спаја у целину.

Затим је тим са Принстона користио вештачку интелигенцију да изведе облике и везе свих неурона.

Али, вештачка интелигенција није била савршена - истраживачи су ипак морали ручно да поправе више од три милиона грешака.

Ово је само по себи запаљујући технички подвиг, али је посао био само напола обављен.

Карта је сама по себи била бесмислена без описа шта је свака жица требало да уради, каже др Филип Шлегел, који такође ради у Лабораторији за молекуларну биологију Савета за медицинска истраживања.

„Ови подаци су помало попут Гугл мапе, али мозга: сам дијаграм ожичења између неурона је као да знате које конструкције одговарају улицама и зградама.

„Описивање неурона је као додавање имена улица и градова, радног времена предузећа, бројева телефона, рецензија, итд. на мапу.

„Потребно вам је обоје да би заиста била корисна&qуот;.

Конектом муве је доступан свим научницима који желе да га користи за вођење сопствених истраживања.

Др Шлегел верује да ће захваљујући овој новој карти свет неуронауке видети „лавину открића у наредних неколико година&qуот;.

Људски мозак је много већи од мозга муве, а ми још немамо технологију да добијемо све информације о његовом ожичењу.

Али истраживачи верују да ће можда за 30 година бити могуће имати конектом људског мозга.

Мозак муве, кажу, представља почетак новог, дубљег разумевања како функционише наш сопствени ум.

Истраживање је спроведено у оквиру пројекта међународне сарадње великог броја научника, названог ФлиВире Цонсортиум.

Погледајте и овај видео:

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 10.12.2024)