Ко је био Алфред Нобел, човек иза годишње Нобелове награде
Алфред Нобел је завештао богатство, које је стекао изумевши динамит, да би финансирао награде за науку, књижевност и мир.
Алфред Нобел је завештао богатство, које је стекао изумевши динамит, да би финансирао награде за науку, књижевност и мир.
Човек који стоји иза ових награда је шведски пословни магнат и инжењер Алфред Нобел, који је донирао властито богатство да би их финансирао.
Славан је по томе што је изумео динамит, а основао је награду за мир упркос томе што је био власник велике компаније за оружје.
- Све што треба да знате о Нобеловој награди
- Зашто да бисте били геније није довољно да будете интелигентни
- Преживела Хирошиму, посветила се борби за мир
Како је стекао богатство?
Алфред Нобел је рођен у Стокхолму 1833. године, као син инжењера Имануела Нобела и Андријете Ахлсел.
Имануел је патентирао неколико изума, као што су ранчеви за војнике, направа за плутање и јастук.
Међутим, његова фирма је банкротирала 1833. године, а 1837. године се преселио из Шведске у Санкт Петербург, у Русији, да би побегао од поверилаца.
Наредних пет година, Андријета - која је потицала из аристократске породице - остала је у Стокхолму да се брине о породици и састављала је крај с крајем водећи бакалницу.
У основној школи, Алфред (који ће патентирати 355 изума) био је наводно смештен у одељење за децу са потешкоћама у учењу, према Нобеловој биографији коју је написала Ингрид Карлберг.
Имануел Нобел је основао радионицу у Санкт Петербургу да би снабдевао опремом руску војску и убедио руску морнарицу да користи његове поморске мине.
(Оне су коришћене током Кримског рата 1853-1856. године да би се заштитио Санкт Петербург од гранатирања британских ратних бродова.)
Компанија је процветала и 1842. године остатак породице му се придружио у Русији.
Алфреду и његовој браћи су приватни учитељи предавали науку и језике.
ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.
Године 1850, Имануел је послао Алфреда у Париз да настави студије хемије.
Тамо је упознао изумитеља нитроглицерина, италијанског научника Асканија Собрера.
Супстанца коју је развио Собреро била је изузетно експлозивна течност - више пута снажнија од барута и веома нестабилна.
Она експлодира ако је изложена променама температуре или притиска.
Алфред Нобел је схватио да би била изузетно профитабилна ако би била учињена безбедном за руковање.
Године 1863, компанија Имануела Нобела у Русији је банкротирала (тамошњи посао је пресушио после окончања Кримског рата) и он се вратио у Стокхолм.
Он и Алфред су почели да експериментишу са нитроглицерином.
Године 1864, радионица која је садржала ову хемикалију је експлодирала, убивши неколико људи, међу којима и Алфредовог брата Емила.
Стокхолмске власти су забраниле експерименте са експлозивима у градским оквирима, а Нобелови су преселили радионицу у Винтервикен, залив надомак Стокхолма.
Године 1866, Алфред Нобел је усавршио начин за стабилизовање нитроглицерина мешајући га са финим песком (познатим у Шведској као киселгур).
Тако је настала смеса која може да се обликује у штапове.
Смештени у рупе избушене у стенама, могли су да експлодирају и разбију камење.
Назвао је овај нови експлозив „динамит&qуот; и патентирао га 1867. године.
Он је почео да се користи широм света у рударству, каменоломима, рушењу и градњу путева и железничких пруга.
Користио се и у „динамитском топу&qуот; током Шпанско-америчког рата 1898. године.
Како је установљена Нобелова награда?
Непосредно пред смрт 1896. године, Алфред Нобел је био власник 90 фабрика у више од 20 земаља широм света, међу њима шведске железаре и челичане Бофорс, коју је претворио у фирму за производњу оружја.
Обогатио се и од улагања у нафтну компанију коју су водила његова браћа у Русији.
Нобел је завештао готово све своје богатство (31,5 милиона шведских круна или три милиона долара) финансирању годишње награде за оне који су учинили највише да помогну човечанству на пољима физике, хемије, медицине или физиологије, књижевности и мира.
Задатак одабира добитника награде (Нобелових лауреата) доделио је Краљевској шведској академији наука, која га је примила као члана 1884. године.
Његова породица је жестоко оспоравала тестамент, четири године борећи се на судовима широм света против Нобеловог асистента Рагнара Солмана, који је покушавао да оснује фонд.
Коначно, шведска влада је одлучила да се ово питање разреши на суду у малом граду Карлскога, у ком је Нобел живео пред крај живота и где је држао коње.
Прве Нобелове награде додељене су 1901. године, а сваки награђени је добијао девет милиона круна, баш као што добија и данас.
Зашто се додељује Награда за мир?
Постоји прича, која није потврђена, да су новине грешком објавиле Нобелову умрлицу 1888. године чувши да је умро, а један француски лист га је назвао „трговцем смрти&qуот;.
Прича се да је Нобел одлучио да оснује награду за мир да би умирио властиту савест.
- Нобелова награда за мир заточеној иранској активисткињи за људска права
- Русија, Белорусија и Иран поново позвани на доделу Нобелових награда
- Шта је руска група Меморијал, добитник Нобелове награде за мир
Вероватније објашњење је Нобелово пријатељство са женом по имену Берта Кински фон Шиник унд Тетау (касније бароница Берта фон Сатнер).
Она је била славна аустријска пацифистикиња и ауторка бестселер романа „Положи оружје&qуот;, коју је неко време ангажовао као секретарицу.
Након што је отишла из фирме да би се удала, Нобел се неколико година дописивао са њом, и сматра се да је она утицала на њега да оснује награду за мир уместо да донира новац мировном покрету.
Године 1905. постала је једина жена која је добила Награду за мир, за „смелост да се супротстави ужасима рата&qуот;.
Погледајте како је научник сазнао да је добитник Нобелове награде за економију
Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук
(ББЦ Невс, 10.12.2024)
