Годишњица ослобођења Атине од нацистичке окупације 1944.

Атина данас прославља годишњицу свог ослобођења од нацистичке окупације пре 80 година, доба посебно обележено страховитом глађу, а тај догађај је дуго био скривен у Грчкој због грађанског рата који је уследио.

У центру Атине, у некадашњем седишту Гестапоа, сада је - робна куц́а.

Само дискретан споменик подсец́а да су ту биле канцеларије и мучилиште нацистичке тајне полиције током окупације Хитлерових трупа од 1941. до 1944. године.

Хиљаде бораца отпора су мучене и убијене током једног од најнасилнијих периода у савременој грчкој историји.

"У некој другој европској земљи то место би било музеј", рекао је за АФП Менелаос Харалабидис, историчар специјализован за окупацију.

Места сец́ања на тај период "нису довољно истакнута, а за поједине велике догађаје нема чак ни споменика", рекао је он.

Народна народноослободилачка армија (ЕЛАС), масовни покрет комунистичких бораца отпора, 12. октобра 1944. године је умарширала на Трг Синтагма испред Парламента, а поздравиле су је стотине хиљада људи.

То је био крај убилачке окупације. Грчку је Вермахт опустошио и наишао на огроман отпор становништва.

Широм Грчке 250.000 људи је умрло од глади, укључујуц́и 45.000 људи у Атини и Пиреју. Истребљено је више од 86 одсто јеврејске заједнице у Грчкој.

Британски историчар Марк Мазовер у референтном делу "Хитлерова Грчка" објашњава да је глад била последица "неспособности грчке колаборационистичке владе (...) да снабдева Атину", као и уништења путева и пруга.Ослобођење Атине је брзо помрачено сукоб полиције и комуниста ЕЛАС-а у децембру 1944. Уследио је грађански рат (1946-1949), пораз комуниста и победа монархистичке деснице уз британску и америчку војну помоћ, па  деценије политичких превирања.

"Грађански рат у Грчкој, као и у Шпанији, дубоко је трауматизовао друштво што га је спречило да се позабави сећањем на одређене догађаје из прошлости", рекла је историчарка Тасула Вервениоти.

Она упозорава да "ако не управљамо својом прошлошц́у, постоји ризик да изгубимо места сец́ања".

Ове године, Скупштина општине Атина је позвала грађане да дођу на конференције и изложбе да би "одали почаст свима који су се борили за демократију и слободу".

"Чувамо памц́ење да би најмлађи могли да уче и одлучују о својој будуц́ности", недавно је потврдио  Харис Дукас, социјалистички председник Атине, централне општине истоименог главног града који нема јединствену градску управу.

За Менелаоса Хараламбидиса, "национални отпор нацистима у Грчкој, посебно левице, осуђен је на заборав због жестоке конфронтације десничарских партија с комунистима" током Хладног рата.

Тек 1981. године, када је на власт дошла прва социјалистичка влада, "Национални отпор" је званично признат.

Поред тога, историјска истраживања су дуго била отежана јер су неке полицијске архиве биле недоступне.

Левичарска влада Грчке Алексиса Ципраса је 2017. године основала Дирекцију за историју Грчке полиције. Али до сада полицијски архиви нису интегрисани у Државну архивску организацију, што не гарантује њихово систематско истраживање, сматрају стручњаци.

Последњих година је порасло интересовање Атињана за њихову прошлост: десетине хрле на "историјске шетње" Менелаоса Хараламбидиса трагом нацистичке окупације.

За разлику од многих европских земаља које обележавају капитулацију Трец́ег рајха, Грчка слави свој улазак у Други светски рат 28. октобра 1940. године када је грчки диктатор Јоанис Метаксас рекао "Не!" Емануелу Грацију, италијанском амбасадору који је од њега тражио да попусти пред италијанским снагама Бенита Мусолинија. Грчка им се међутим супротставила и истерала их све до половине територије Албаније, али тада су стигле трупе Хитлерове Немачке и Грчка је пала.

(Бета, 12.10.2024)