Шта доносе нови закони о кладионицама

Јавне личности попут глумаца, политичара, спортиста, инфлуенсера и свих других који остварују неки вид друштвеног утицаја, неће више моћи да учествују у рекламама за игре на срећу, а маркетиншке поруке коцкарница и кладионица више неће моћи да се нађу на јавним површинама укључујући и возила јавног превоза попут аутобуса или таксија.

То је само једно од ограничења које ту делатност треба да учини мање видљивом, а иницијатива која је потекла од министарства трговине Томислава Момировића преточена је у предложене измене и допуне Закона о оглашавању. Предлогом који је на јавној расправи до 20. октобра Министарство трговине предвиђа и да компаније које организују различите игре на срећу, од коцкарница до интернет кладионица, своје огласне паное могу да поставе на спортским догађајима уколико их спонзоришу, као и на својим пословним просторијама и службеним возилима, док ће светлеће рекламе бити забрањена осим за играчнице (како законодавац зове у народу познат касино или коцкарнице). 

Реклама за класичне игре на срећу за које дозволу има једино Државна лутрија Србије, могу се наћи на електронским медијима, у биоскопима или позориштима, осим када је програм намењен деци. Посебне игре на срећу које се одвијају преко аутомата, кладионица, интернета или у коцкарницама, неће више моћи да се рекламирају на телевизијама, радију или штампаним медијима осим када се везују за спортске догађаје и кроз рубрике које те догађаје прате. Приређивачима ових игара остаје простор на сопственој интернет станици и својој друштвеној мрежи, при чему у сваком оглашавању мора да се нагласи да је забрањено за малолетна лица уз одговарајући текст упозорења о превенцији болести зависности. Такође, уколико кладионице учествују као спонзори или организатори у друштвено одговорним акцијама, допуштено им је да истакну свој лого. Све заједно требало би да кладионице и аутомате за игре на срећу учини мање видљивим како би се спречило укључивање малолетника али и особа које показују знаке зависности. 

Посебне игре на срећу које се одвијају преко аутомата, кладионица, интернета или у коцкарницама, не могу се рекламирати на телевизијама, радију или штампаним медијима осим када се везују за спортске догађаје. 

Мере друштвено одговорног понашања у овом сегменту подржало је и министарство  финансија Синиша Малог, па је предложило измене и допуне Закона о играма на срећу. Јавна расправа о том тексту окончана је 30. септембра, сва четири удружења која окупљају приређиваче на аутоматима, кладионицама и играма на срећу путем интернета, дала су издашне примедбе, али ни једно од њих није желело да се изјашњава пре него што виде колико су оне прихваћене у коначном предлогу закона.

Према образложењу за овај предлог Министарство је навело да је основни циљ законских измена, осим жеље да се иде у корак са временом и променама које оно доноси, настојање да се увећају буџетски приходи, повећа друштвена одговорност посебно кад је реч о малолетницима и лицима која показују знаке зависности, затим да се обезбеди правна и економска сигурност, побољша систем контроле и посебно врши надзор над токовима готовине што би требало да спречи прање новца и финансирање тероризма а у складу је са међународним стандардима. 

Када је реч о буџету, он ће сигурно бити на добитку ако предлог остане у овој форми јер су дажбине које ће убудуће плаћати коцкарнице и кладионице, вишеструко увећане – стопа накнаде за приређивање посебних игара на аутоматима иде са 10 на 15 одсто, минимални износ по аутомату са 40 иде на 100 евра, минимални месечни износ увећава се са 550 на 1.000 евра а депозит који се полаже уместо досадашњих 300.000 пење се на 500.000 евра. 

Ипак, верује се да ће индустрија игара на срећу моћи у глобалу да издржи те намете јер из године у годину и са садашњим стопама, увећава свој удео у државној каси. Пре десет година, укупна давања кладионица и коцкарница достизала су 4,8 милијарди динара (42 милиона евра по тадашњем курсу) а од тада, иако се број регистрованих приређивача готово није мењао, износи су се сваке године увећавали, па се 2023. која им и није била међу најуспешнијим, у буџет слило 17,7 милијарди (151 милион евра). На крају 2023. одобрење за приређивање игара на срећу на аутоматима имало је 60 фирми (у овој години на тржиште је дошла још једна), од тог броја 20 може да организује и клађење а 23 (ове године и три нове) су се окушале и у онлајн играма. Класичне игре на срећу може да организује само Државна лутрија Србије а играчнице само две компаније – Гранд касино и ЈА Цомпани. Све заједно имају своје коцкарнице или кладионице на укупно 2.969 локација широм земље или, како је израчунао Форбс Србија, по једну на мање од 2.300 становника. Према тим подацима, Србија је друга земља у Европи према броју коцкарница по глави становника. 

Тај податак ће након ових законских измена можда да се мења, незванично сазнаје Демостат у удружењима из те гране, јер мањи “играчи” на тржишту, бар 20 одсто њих, неће моћи да издрже најављена оптерећења па ће се или угасити или удруживати што је до сада било забрањено, али се новим прописима омогућава. 

Запослени немају законско овлашћење да врше легитимисање нити да Управи за игре на срећу достављају, односно омогућавају увид у податке (матични број и слично) посетилаца

Предлагач закона акценат ставља на повећање друштвене одговорности али у једном од удружења истичу да је то теоријски добро, али да начин на који се то планира може бити проблем. Наиме, предвиђено је да запослени у кладионици или коцкарници легитимишу особе које улазе у објекте, како би се спречило да млађи од 19 година (то је нова граница) учествују у клађењима, као и да се поставе апарати који очитавају личне карте и физичким баријерама, као на аеродрому, спречавају улазак малолетника или оних са проблемом зависности који су поднели захтев за самоискључење (најмање на један дан) или самоограничење улога. Али, запослени немају законско овлашћење да врше легитимисање нити да Управи за игре на срећу достављају, односно омогућавају увид у податке (матични број и слично) посетилаца. “То јесте могуће, али су огромни трошкови који падају на терет припређивача а не елиминишу могућност да неко узме туђу личну карту коју ће очитати и проћи баријеру”, наводе у том удружењу. 

Нова правила захтевају да се поставе камере у свим објектима а снимак чува уместо садашњих 30 дана, наредних 90 али и да објекти буду умрежени и повезани са Управом за игре на срећу из које би овлашћени чиновници могли да врше надзор у сваком тренутку, и одложено и у реалном времену. Осим што се може јавити проблем капацитета интернет мреже, јер се ради о огромној бази снимака, тај сегмент измена може бити проблематичан из угла Закона о заштити података о личности, могућих злоупотребе јер посетиоци кладионица су и јавне личности, политичари, естрада, глумци... 

Највећи ефекат од законских измена може да дође у делу појачане друштвене одговорности, што је један од циљева оба министарства. Тражи се строжа контрола малолетника и сузбијање растуће зависности посебно у интернет клађењу. 

Може бити проблема и са одредбом да се забрањује служење хране и точење пића осим оног са ниским садржајем алкохола (пиво, на пример) или сокова, али и тада шанк не сме да се налази у просторији где су машине и аутомати. Пре две-три године сви приређивачи добили су десетогодишње дозволе и према тадашњим правилима дугорочно планирали пословање. Уколико се та нова мера не односи само на нове приређиваче који сада подносе захтев за лиценцу, ови који већ послују морали би све објекте да прилагоде, реновирају према новим правилима уколико је то могуће, посебно у мањим локалима, али свакако подразумева додатни трошак. 

“Највећи ефекат од законских измена може да дође у делу појачане друштвене одговорности, што је један од циљева министарстава. Тражи се строжа контрола малолетника и сузбијање растуће зависности посебно у интернет клађењу. Очекује се да запослени препознају такве особе и реагују. Ми и сада за своје раднике имамо организовану обуку у Болници за лечење зависности (Драјзеровој) али је она формална – приређивачи доставе списак полазника, они дају линк са наставом од два-три сата а потом сви са пријављене листе добију сертификат да су прошли обуку. То би требало да се уозбиљи” каже извор Демостата из редова приређивача. 

Он не очекује да закон да велики допринос у сузбијању нелегалног рада у овој индустрији, јер је у сивој зони последњих неколико година мало ко могао да остане. Наиме, када је пре четири године утврђено законско правило да удаљеност између две кладионице не може бити мања од 200 метара, сваки власник је почео да проверава да ли нова, која се појавила у комшилуку има све потребне дозволе и да ли ради по њима. “Ако посумња, послаће анонимну пријаву по којој одмах долазе инспектори за привредни криминал. Откривани су такви случајеви, неке кладионице су радиле на више локација него што су пријавили, углавном по селима, 20 или 30 локала је изгубило дозволу, неке су имале дозволу за аутомате, али су технички могле да учествују и у клађењу што нису пријавиле па је пар лиценци одузето. Али, углавном су биле новчане казне, 150.000 до 200.000 динара, мада је један приређивач платио 4,5 милиона”, каже саговорник Демостата који тврди да се у последњих неколико година значајно смањила сива зона у овом послу.

Све машине којима располажу приређивачи морају да буду умрежене, да раде преко једног сервера повезаног са Управом за игре на срећу која има потпуну контролу

Каже и да су након усвајања Закона о играма на срећу из 2020. године и правилника који су га пратили, све машине којима располажу приређивачи прошле сертификовање код једине две лабораторије, на Војнотехничком институту и Математичком факултету. Оне морају да буду умрежене, да раде преко једног сервера повезаног са Управом за игре на срећу која има потпуну контролу, видљиво јој је колико је свака таква машина примила уплата, колико исплата, све мора да буде и на рачуну приређивача а то се односи и на издавање тикета у кладионицама. Да ли ту има прања новца, даље је ствар Пореске управе а контрола може да се врши и преко централне банке и преко МУП-а”, објашњава сарадник једног од удружења.

(Бета, 18.10.2024)