Šta je BRIKS o kome se priča i u Srbiji
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić neće učestvovati na samitu zemalja BRIKS-a u Rusiji. Srbija šalje delegaciju.
Cigla po cigla - zid.
Engleska reč za cigle (BRICS) označava i pojam u međunarodnim odnosima - organizaciju Brazila, Rusije, Indije, Kine i Južnoafričke Republike - koja je nedavno proširena novim članicama, a mogla bi da dodatno očvrsne posle predstojećeg samita.
Ruski predsednik Vladimir Putin, koji će biti domaćin skupa u Kazanju od 22. do 24. oktobra, vidi zemlje BRIKS-a kao protivtežu Zapada u globalnoj politici i trgovini.
Očekuje se da u ovom zapadnom ruskom gradu zvaničnici raspravljaju o primanju novih članova, a među prvima na listi pridošlica mogla bi da bude Turska.
„Vrata su otvorena, mi nikome ne branimo“, rekao je Putin novinarima iz zemalja BRIKS-a u petak, 18. oktobra, navodeći da je još 30 država širom sveta zainteresovano za saradnju sa ovom grupom.
Ako zaista Turska postane nova članica, biće to prva NATO zemlja koja će se prodružiti nezapadnom ekonomskom savezu koji predvode Rusija i Kina.
Kina, Indija i Ujedinjeni Arapski Emirati potvrdili su da će njihovi lideri prisustvovati samitu dok je 78-godišnji brazilski predsednik Luis Inasio Lula de Silva otkazao put zbog povrede glave.
Pozivnicu od Putina dobio je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, ali samitu neće prisustvovati, izjavio je u intervju za Radio-televiziju Srbije.
„Rekao sam Putinu (u telefonskom razgvoru) da imam dogovorene posete, a i da nije tako, bilo bi mi teško da dođem na samit BRIKS-a, ali ćemo poslati delegaciju", naveo je Vučić.
U Kazanj stiže delegacija koju čine četvoro ministara: potpredsednik vlade Srbije Aleksandar Vulin, ministar odbrane Bratislav Gašić, ministar bez portfelja Nenad Popović i ministarka privrede Adriana Mesarević.
https://youtu.be/ilkRlzO9KAs?si=glxY83Hkl41zvSO5
Šta je Putinov cilj?
Rusija predstavlja ovaj skup kao dokaz da su propali pokušaji Zapada da je izoluje zbog rata u Ukrajini, prenosi Rojters.
Moskva želi da i druge zemlje sarađuju sa njom na popravci globalnog finansijskog sistema, kako bi se završila dominacija američkog dolara.
Putin je rekao da članovi grupe rade na sistemu za razmenu finansijskih poruka nalik SVIFT-u, koji bi bio imun na zapadne sankcije i koristio bi nacionalne digitalne valute za finansiranje investicionih projekata unutar i van BRIKS-a.
Razgovori o stvaranju jedinstvene valute BRIKS-a su „preuranjeni”, istakao je Putin.
Samit u Kazanju, Kremlj naziva jednim od „najvećih spoljnopolitičkih događaja svih vremena“ u Rusiji.
„Jasna poruka je da su pokušaji da se izoluje Rusija propali“, smatra Kris Vifer, osnivač konsultantske firme Makro-Advajzori.
„Kremlj želi da pokaže da Rusija izdržava sankcije, iako znamo da postoje ozbiljne pukotine ispod površine.
„Ali na geopolitičkom planu, Rusija želi da pokaže da ima prijatelje i da su svi oni ruski partneri", rekao je Vifer u razgovoru sa BBC urednikom Stivom Rozenbergom.
Kako je nastao BRIKS?
Akronim BRIK za Brazil, Rusiju, Indiju i Kinu smislio je ekonomista sa Zapada - iz investicione banke Goldman Saks Džim O'Nil 2001. godine.
Pošto su to velike zemlje sa srednjim primanjima koje su istovremeno privrede ubrzanog rasta, on je predvideo da će one postati vodeće svetske ekonomije do 2050. godine.
Ove četiri zemlje su 2006. godine odlučile da se udruže kao grupa BRIK.
Kad im se prodružila Južna Afrika (na engleskom South Africa) 2010. nastao je BRIKS.
Još četiri zemlje - Egipat, Etiopija, Iran i Ujedinjeni Arapski Emirati - od 1. januara 2024, postale su članice BRIKS-a, a pominjala se i Saudijska Arabija, ali to nije zvanično potvrđeno.
Zajednički, zemlje BRIKS-a imaju 3,24 milijarde stanovnika, što je oko 45 odsto svetskog stanovništva, a njihov zbirni nacionalni dohodak je 28 biliona dolara.
To je 28 odsto svetske ekonomije.
Međutim, prema Atlantskom savezu, američkoj stručnoj grupi, zemlje BRIKS-a imaju svega 15 odsto glasačkog prava u glavnoj finansijskoj instituciji UN-a Međunarodnom monetarnom fondu (MMF).
Veliki igrači
Moguće pridruživanje Ankare bilo bi simbolično važno, ne samo za Tursku i BRIKS, već i za NATO i zapadni blok, ocenio je ranije Kerim Has, stručnjak za tursko-ruske odnose.
Turskoj su, kaže, potrebne strane investicije i zato joj je potrebno da razigra odnose imajući u vidu duboku ekonomsku krizu kroz koju prolazi zemlja.
Svaka zemlja BRIKS-a je izuzetno značajna u sopstvenom regionu, a neke su i susedi.
„Kina je postala veliki igrač", kaže profesor Pedrejg Karmodi, razvojni geograf sa koledža Triniti u Dablinu.
„Preko BRIKS-a, ona postaje upadljiva kao vodeći glas Globalnog juga, pozivajući na reformu ili rušenje postojećeg međunarodnog poretka."
Međutim, Indija je rival Kine u Azijsko-pacifičkom regionu.
Ona ima dugogodišnji granični spor sa Kinom, a sarađivala je sa SAD i drugima na zaustavljanju njenog uticaja u regionu.
Na samitu bi moglo da dođe do razgovora indijskog premijera Narendra Modija i kineskog predsednika Sija Đinpinga, što bi bilo prvi put da se dva lidera sastanu posle sukoba u dolini Galvan 2020, prenosi sajt BRIKS-a.
Kina i Indija optužuju jedna drugu za sukobe u kojima je stradalo najmanje 20 indijskih vojnika na području Himalaja.
Zemlje BRIKS-a su podeljene i oko odnosa prema Zapadu.
„Rusija doživljava BRIKS kao deo vlastite borbe protiv Zapada, kao pomoć u zaobilaženju sankcija koje su joj uvedene zbog invazije na Ukrajinu", izjavio je ranije Kreon Batler, direktor Globalnog programa za ekonomiju i finansije u londonskoj stručnoj grupi Četam haus.
Posle sankcija zapadnih zemalja na uvoz ruske nafte, Indija i Kina postale su njeni najveći potrošači.
Rusija je u februaru 2023. održala i zajedničke pomorske vežbe sa Kinom i Južnom Afrikom.
Međutim, druge zemlje BRIKS-s ne žele da on postane izričito antizapadnjački pakt.
„Južna Afrika, Brazil i Indija ne žele podeljeni svet", rekao je Batler.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Čitajte više
- Zemlje BRIKS-a, novi svetski poredak i senka nad Rusijom zbog optužbi za ratne zločine
- Gvozdena vladavina Rusijom: Novi predsednički mandat Putina
- Kako su povezani rast cena, rat u Ukrajini i klimatske promene
(BBC News, 10.22.2024)
