Председница ЕК на турнеји по земљама Западног Балкана

Председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен (вон дер Лаиен) почиње сутра турнеју по Западном Балкану где ц́е посетити све кандидате за чланство у Европској унији (ЕУ), који се надају да ће, после година чекања, имати користи од повратка проширења на дневни ред Уније.

Четврта посета Урсуле фон дер Лајен региону представља "јак сигнал" да је проширење поново на дневном реду, изјавила је истраживачица и чланица истраживачког центра Бројгел Хедер Грабе (Хеатхер Граббе).

"То што она тамо одлази тако рано у свом другом мандату и што тамо иде редовно, важан је политички гест јер показује своју заинтересованост и посвец́еност", додала је Хедер Грабе.

Њен претходник Жозе Мануел Барозо (Јосе Барросо) посетио је Балкан само једном током свог првог мандата. А пре њега, Жан-Клод Јункер (Јеан-Цлауде Јунцкер) је рекао да нец́е бити проширења под његовим председништвом, подсетила је она.

За кандидате за улазак у ЕУ – Албанију, Босну и Херцеговину, Косово, Северну Македонију, Црну Гору и Србију, та посета ц́е такође бити прилика да покажу да су предузели реформе неопходне да се придруже ЕУ.

Дебата о проширењу дуга је 20 година. Током тог периода, у појединим земљама се смањила подршка становништва за придруживање ЕУ, као и политичка воља за спровођење очекиваних реформи.

Међутим, другачији је став од почетка руске инвазије на Украјину, која је оживела тај процес. "Ванредна ситуација око Украјине и Молдавије помогла је Балкану", оценила Хедер Грабе.

"Претпостављам да ц́е њена турнеја имати прилично оптимистичан тон", изјавила је потпредседница невладине организације Европски покрет у Србији Јелена Минић и додала да је управо покренут нови механизам за приближавање читавог региона ЕУ, а то је план раста, покренут у новембру 2023. године.

За борбу против економских утицаја Кине и Русије на Западном Балкану, ЕУ је "ставила" шест милијарди евра на сто, у виду плана раста, чији је циљ удвостручење економских капацитета региона.

План је структуриран око четири стуба: интеграција у јединствено тржиште, регионално заједничко тржиште, убрзање темељних реформи и повец́ана финансијска помоц́.

Али исплате ц́е бити подвргнуте строгим условима у вези са спровођењем реформи, посебно у вези са усклађивањем партнера у заједничкој спољној и безбедносној политици.

Дипломатско усклађивање које се тражи од кандидата стога ц́е вероватно бити на "менију" разговора, посебно у Србији.

Београд никада није применио санкције Москви, а председник Србије Александар Вучиц́ захвалио је у недељу у телефонском разговору руском председнику Владимиру Путину, што је обезбедио да Русија ове зиме Србији осигура довољне количине гаса.

Шеф европског института Жак Делор, Лука Мачек оценио је да ће под лупом бити све што Урсула фон дер Лајен буде рекла и радила у Србији.

"Шта ц́е она да каже, шта ц́е да ради у Србији, то ц́е се посматрати, јер је можда била критикована – као и други европски званичници, што није довољно јасно рекла Вучиц́у које су границе, шта ЕУ може, а шта не може да прихвати у смислу нелибералне политике", рекао је Мачек.

Вучиц́, који је своје сталне промене ставова између Истока и Запада учинио кључним делом своје спољне политике, одбио је у понедељак позив Путина да присуствује самиту БРИКС у Казању, уз образложење да очекују важне посете Србији.

Још једно горуц́е питање које би могло да буде тема разговора Урсуле фон дер Лајен је распоред пријема у ЕУ, јер су неке земље кандидати после 20 година уморне од чекања.

"Не верујем да је пуноправно чланство могуц́е пре истека мандата ове Комисије" 2030. године, оценио је Мачек.

"Мислим да је могуц́е да неке земље попут Црне Горе, а можда и друге, обезбеде да на крају мандата Комисије преговори буду затворени", додао је Мачек.

(Бета, 22.10.2024)