Izrael gađao vojne ciljeve u Iranu: Kakav će biti odgovor Teherana
Iran je okarakterisao potez Izraela kao „očigledno kršenje” međunarodnog prava.
Skoro mesec dana pošto je Iran ispalio desetine projektila prema Izraelu, izraelska vojska je uzvratila vazdušnim napadima na vojne ciljeve širom zemlje.
Iz Izraelskih odbrambenih snaga navode da su u subotu ujutru sproveli „precizne i ciljane udare“, a između ostalog su pogodili iranske jedinice za protivvazdušnu odbranu i objekte za proizvodnju raketa.
Dodaju da će ovi napadi omogućiti izraelskoj vojsci „više slobode u vazdušnim operacijama“ u budućnosti.
Iranski državni mediji javljaju da su eksplozije zabeležene u prestonici Teheranu i pokrajinama Kuzistan i Ilam, prilikom kojih su poginula četiri vojnika.
Iranska vojska tvrdi da su napadi na vojne baze uspešno osujećeni, ali da je bilo „ograničene štete“ u nekim oblastima.
Iransko Ministarstvo spoljnih poslova je okarakterisalo potez Izraela kao „očigledno kršenje” međunarodnog prava.
„Iran smatra da ima pravo i obavezu da se brani protiv stranih činova agresije”, navodi se u saopštenju.
- Neprijateljstvo Izraela i Irana: Sve što treba da znate
- Koliko je Bliski istok blizu izbijanja potpunog rata
- Kolika je vojna sila Irana u poređenju sa izraelskom
Amerika, Velika Britanija, Rusija i Ujedinjene nacije su pozvale Iran na uzdržanost.
Antonio Gutereš, generalni sekretar Ujedinjenih nacija, apelovao je da „sve strane obustave sve vojne akcije, obuhvatajući i Gazu i Liban, kao i ulože napore da spreče sveopšti regionalni rat i vrate se na put diplomatije”.
Isto su učinile arapske zemlje, među kojima Ujedinjeni Arapski Emirati, Saudijska Arabija, Katar i Egipat, i osudile su udare na Iran.
Hamas je saopštio da je ovaj potez „očigledno kršenje iranskog suvereniteta”.
Amerika, najbliži saveznik Izraela, rekla je da su udari na Iran „prikaz samoodbrane“.
To je ponovljeno i u Velikoj Britaniji, čija vlada je saopštila da Izrael „ima pravo na samoodbranu sve dok se pridržava međunarodnog humanitarnog prava“.
Izraelska odmazda za iranski napad 1. oktobra - kada je ispaljeno skoro 200 balističkih projektila prema Izraelu - očekivala se nedeljama.
Teheran je tada saopštio da su napali Izrael u znak odmazde zbog onoga što nazivaju „kršenjem iranskog suvereniteta i mučeništvom“ političkog lidera Hamasa Ismaila Hanijea, koji je ubijen u Teheranu u julu, a za šta su iranski zvaničnici optužili Izrael.
Izrael je tom prilikom oborio većinu projektila, ali mali broj je pao u centralnom u južnom delu zemlje.
Portparol izraelske vojske kontraadmiral Daniel Hagari izjavio je da je „Iran sada platio cenu" za nedavne napade.
„Ovo je jasna poruka. Svako ko preti Izraelu će skupo platiti.
„Ako iranski režim ponovo načini grešku i pokrene novu rundu eskalacije odnosa, moraćemo da odgovorimo”, dodao je.
Kako je izgledao napad Izraela na Iran:
Iran pred teškim izborom - da li esklairati sukob ili izgledati slabo
- Analiza Džeremija Bouvena, međunarodnog BBC urednika
Izraelski napad na Iran produbljuje rat na Bliskom istoku.
Ajatolah Ali Hamnei, iranski vrhovni vođa, i njegovi savetnici sada odlučuju da li će izbegavati ili izazvati još goru eskalaciju odnosa.
Oni moraju da se opredele za najmanje loš u nizu teških izbora.
Prva opcija jeste da uzvrate još jednim talasom balističkih projektila, iako je Izrael već zapretio da će se osvetiti ukoliko dođe do toga.
Druga opcija jeste da podvuku crtu posle razarajućih razmena direktnih udara.
Ukoliko Iran ne uzvrati, rizikuje da ostavi utisak slabe države, koja se plaši izraelske vojne moći, političke odlučnosti i njihove američke podrške.
Vrhovni vođa i njegovi savetnici će verovatno doneti odluku koja, po njihovom mišljenju, najmanje šteti opstanku iranskog islamskog režima.
Iranski državni mediji su nekoliko sati pre i posle izraelskih napada preneli prkosne izjave koje ukazuju da je odluka o odgovoru već doneta.
Iran je istakao pravo da se brani od napada, ali ulozi su toliko visoki da bi Teheran mogao da odluči da odustane od pretnji.
I Izrael i Iran čekaju ishod predsedničkih izbora u Americi kako bi načinili naredne korake.
Ako Donald Tramp dobije drugi mandat, možda će biti manje zabrinut od odlazećeg predsednika Džozefa Bajdena da li će se na potencijalnu iransku odmazdu odgovoriti udarima na nuklearna, naftna i gasna postrojenja.
Bliski istok ponovo čeka.
Izraelska odluka da ne gađa najvredniju iransku imovinu možda daje Teheranu šansu da odloži odgovor, barem dovoljno dugo da diplomate obave njihov posao.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Pročitajte više:
- Kako je izgledao napad Irana na Izrael
- Izrael tvrdi da je ubio i najavljenog novog lidera Hezbolaha
- Sad kad je vođa Hamasa mrtav, šta sprečava primirje u Gazi
- Kako Izrael zamišlja novi Bliski istok
(BBC News, 10.27.2024)
