Biblioteke u Srbiji u strahu od novog nameta

Bibliotekare u Srbiji plaši novi namet koji ih čeka na početku 2025. godine

BBC News pre 15 sati | Jelena Subin - BBC novinarka

Muškarac u beloj majici sedi za stolom u biblioteci. Izgleda zabrinuto

U skučenoj, zatvorenoj prostoriji svi pričaju u glas, ubeđeni da su u pravu, a na momente deluje kao da se međusobno ne čuju.

Nisam na sastanku stambene zajednice u mojoj zgradi, već na skup koji je organizovalo Društvo bibliotekara Srbije na Sajmu knjiga u Beogradu.

Ne razgovora se o nekom knjževnom delu, već je žučnu raspravu izazvao trošak od 15 dinara po pozajmljenoj knjizi koju bi opštine ili lokalne biblioteke trebalo da polaćaju od 1. januara 2025. godine.

Novac će se sliti na račun Organizacije za ostvarivanje reprografskih prava (OORP), a odatle na ravne časti pojedinim književnicima i prevodiocima u Srbiji, rečeno je na skupu.

Da do toga ne bi došlo, Bibliotekarsko društvo Srbije predalo je Vladi i Skupštini Srbije peticiju za ukidanje naknade, sa potpisima oko 10.500 ljudi.

Peticija je poslata i na adresu Ministarstva kulture Srbije, kao i raznim skupštinskim odborima, navodi se u saopštenju BDS, prenela je agencija Beta.

Zašto se uvodi tarifa za pozajmljene knjige?

Bibliioteka grada Beograda — Biblioteka grada Beograda

Ovaj namet je opisan kao „naknada za davanje na poslugu originala i umnoženih primeraka autorskih dela izdatih u štampanoj formi”.

Prikupljanje novca po toj osnovi propisuje Zakon o autorskim i srodnim pravima.

Nije, međutim, ova odluka došla iznenada - za nju se zna od 2022. godine kada je OORP oglasio zvaničan poziv za javnu raspravu, na koju se niko od zainteresovanih strana tada nije javio, rekao je Dušan Mijatović, advokat OORP.

Kako se približava datum za početak naplate, Bibliotekarsko društvo Srbije traži od nadležnih da odluku stave van snage.

Ta želja je sporna za OORP.

„Hoćete da ukinete zakone i tarife da bi vama bilo dobro.

„Da se autorima i književnicima uskrate prava, da biste vi, državni činovnici, primali plate”, uzburkao je Mijatović atmosferu na skupu ovim tvrdnjama.

Bibliotekari su ujedinjeni i stoga su pokrenuli peticiju kako bi, po njihovom mišljenju, ova štetna odluka bila odložena.

„Nisu sagledane okolnosti u kojima se biblioteke nalaze i ne znam nijednu lokalnu samoupravu koja će posebno izdvojiti novac za to, čak i Beograd čeka da vidi šta će da radi“, rekao je Jovica Krtinić, direktor Biblioteke „Milutin Bojić“ u glavnom gradu.

Iz Vlade Srbije nisu odgovorili na pitanja BBC na srpskom hoće li biti odložena naplata.

U Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave za BBC su rekli da ova odluka nije u njihovoj nadležnosti, već kolega koji se bave kulturom.

BBC nije dobio odgovore hoće li se i kako primenjivati nova tarifa iz Ministarstva kulture.

Malo para za biblioteke

Nije sporno plaćanje naknade autorima i književnicima, ali „budžeti biblioteka zavise od osnivača, lokalnih samouprava, a novac koji im se odobrava najčešće je minimalan", kaže Jelena Glišović, predsednica Bibliotekarskog društva Srbije.

„Ali ako se nešto ne promeni, dosadašnji budžeti za nabavku knjiga mogli bi da budu prilično umanjeni ili potpuno preusmereni na plaćanje ove naknade“,.

Namet je ustanovljen bez temeljne rasprave i zajedničkih dogovora, upozorili su učesnici skupa.

„Potrebno je hitno odložiti primenu ove tarife dok se ne uspostavi drugačiji mehanizam naplate koji bi bio moguć i održiv“, rekla je Glišović.

U Gradskoj upravi Pančeva, zvaničnici kažu da su upoznati sa obavezama.

„Potrudićemo se da ova vrsta troškova ne optereti ili bar da ne pada značajno na teret biblioteka", rečeno je BBC-ju u Gradskoj upravi Pančevo.

„U interesu je da se njihove aktivnosti i dalje odvijaju nesmetano.“

Godišnji budzet javnih biblioteka „moraće da bude mnogo veći kako bi se plaćao novi namet", rekao je ranije Dejan Bosnić, direktor Gradske biblioteke Pančevo, za BBC na srpskom.

„Iz OORP samo su nam poslali obaveštenje o naplati.“

Zabrinuti su i u kragujevačkoj biblioteci.

„U 2023. dali smo na korišćenje 200.000 knjiga, to znači da bi trebalo da platimo tri miliona dinara OORP.

„Naš budžet za kupovinu knjiga prošle godine je bio dva miliona dinara“, kaže Gordana Vučković iz Narodne biblioteke „Vuk Karadžić“ u Kragujevcu.

Biblioteke neće imati šta da ponude čitaocima i taj strah je opravdan strah, upozorava ona.

U Norveškoj postoji sličan zakon, ali tamo država plaća naknadu na osnovu sporazuma između vlade i organizacija koje zastupaju interese autora, ukazuje Vučković.

Kome idu pare

Biblioteke će biti u obavezi da dostave spisak izdatih knjiga lokalnim samoupravama, a one bi na osnovu brojki platiti naknadu OORP-u, objašnjeno je na skupu održanom na Međunarodnom sajmu knjiga.

Ali bibliotekari upozoravaju da će, ukoliko nadoknadu ne plati opština, novac morati da odvoje oni.

U prvoj verziji dokumenta je bilo predviđeno da naknadu plaćaju osnivači javnih biblioteka - većinom lokalne vlasti.

U avgustu je odredba izmenjena uz zbunjujuće objašnjenje da tarife plaćaju bibliotekę, odnosno osnivači, čulo se na skupu.

Zamisao je da prikupljeni novac OORP uputi na račune i autorima i prevodiocima, registrovanim u strukovnim i umetničkim udruženjima.

Književnici ili prevodioci čija dela nisu objavljena proteklih godina ne mogu da učestvuju u raspodeli novca za autorska prava, rekli su ranije iż OORP-a za BBC na srpskom.

Bibliotekari smatraju da i ova odluka nema smisla.

„Apsurdno je da autor, koji je izdao neko besmisleno delo i niko ga ne čita i ne uzima iz biblioteke, dobije novac od knjige koju su pisali Ivo Andrić ili Aristotel”, kaže Jovica Krtinić.

Vrelo ulje na vatru dosulo je objašnjenje advokata Mijatovića da su za OORP pozajmljene knjige, koje god bile, jedinica mere koja se množi sa 15 dinara.

„Za ljude koji se bave književnošću i kulturom, knjige nisu jedinica mere već vredna dela”, burno je reagovao profesor Aleksandar Jerkov, upravnik Univerzitetske bibliotekę „Svetozar Marković” u Beogradu.