Право грађана да (све мање) знају: Прикривање јавних информација у глобалном селу
Цензоловка 28.10.2024
Интернет је ризница најразноврснијих информација, осим оних најбитнијих - о раду органа јавне управе. Теоријски, грађани могу доћи до података од јавног значаја ако их затраже од државних институција, али у пракси оне све чешће изналазе „креативне“ начине како да информације задрже за себе. То је тренд у целом свету у последњих неколико година, а у Србији се тај механизам „усавршава“ већ читаву деценију. Дакле, може се рећи да смо у нечему трендсетери. Нажалост, то „нешто“ представља претњу по
Право на приступ информацијама од јавног значаја обезбеђују различити механизми које државе успостављају како би грађанима омогућиле да добију жељене информације од државних органа, институција и јавних предузећа. Дакле, од свих оних чији рад финансирају. Од 1992. године, када је усвојена Декларација у Рију, ово право је препознато као кључни елемент одрживог развоја. Стога су га многе државе унеле у своје законодавство. Према подацима британске непрофитне
