Pravo građana da (sve manje) znaju: Prikrivanje javnih informacija u globalnom selu
Cenzolovka pre 25 dana
Internet je riznica najraznovrsnijih informacija, osim onih najbitnijih - o radu organa javne uprave. Teorijski, građani mogu doći do podataka od javnog značaja ako ih zatraže od državnih institucija, ali u praksi one sve češće iznalaze „kreativne“ načine kako da informacije zadrže za sebe. To je trend u celom svetu u poslednjih nekoliko godina, a u Srbiji se taj mehanizam „usavršava“ već čitavu deceniju. Dakle, može se reći da smo u nečemu trendseteri. Nažalost, to „nešto“ predstavlja pretnju po
Pravo na pristup informacijama od javnog značaja obezbeđuju različiti mehanizmi koje države uspostavljaju kako bi građanima omogućile da dobiju željene informacije od državnih organa, institucija i javnih preduzeća. Dakle, od svih onih čiji rad finansiraju. Od 1992. godine, kada je usvojena Deklaracija u Riju, ovo pravo je prepoznato kao ključni element održivog razvoja. Stoga su ga mnoge države unele u svoje zakonodavstvo. Prema podacima britanske neprofitne
