Шта ће одлучити америчке изборе и зашто су толико тесни

Никад у скоријој америчкој историји исход председничких избора није био толико под знаком питања, због чега ово није трка за оне са слабијим живцима.

Иако су неки прошли избори одлучивани за длаку – победа Џорџа В. Буша над Алом Гором из 2000. године свела се на неколико стотина гласова на Флориди – одувек је постојао бар некакав утисак у ком правцу ће окренути трка у последњим данима.

Понекад, као 2016. године, тај утисак је варао.

Те године, анкете су прецениле снагу Хилари Клинтон и нису успеле да препознају касни преокрет у корист Доналда Трампа.

Овај пут, међутим, све стреле показују у различитим правцима.

Нико не може озбиљно да предвиди ниједан од исхода.

• Десет разлога због којих и Харис и Трамп могу да се надају победи
• Када ће се знати ко је победио на председничким изборима у САД-у
• Како сам упознала Викторију Вудхал, прву америчку председничку кандидаткињу

Бацање новчића

Већина најскоријих анкета дубоко су у оквирима маргине грешке, и на националном нивоу и у седам кључних „колебљивих“ држава које ће преломити изборе.

На основу статистике и пуке величине узорака, то значи да било који кандидат може да буде у предности.

Та неизвесност подједнако мучи политичке коментаторе као и стратеге предизборних кампања.

Било је мноштво изненађења – од којих је један истакнути пример недавно спроведена анкета према којој Камала Харис има шокантно вођство у републиканској Ајови.

Али већина политичких просека и модела прогнозе који их тумаче показује да би након бацања новчић могао да падне на било коју страну.

Убедљива победа још могућа

Само зато што је исход ових избора неизвестан, то не значи да прави резултат неће бити убедљив – промена неколико процената у било ком смеру може да доведе до тога да кандидат победи у свим државама „бојиштима“.

Ако су модели излазности бирача погрешни и више жена изађе на биралишта, или више становника руралних крајева, или више незадовољних младих гласача – то би драматично могло да утиче на коначне резултате.

Могло би да буде изненађења и у кључним демографским групама.

Хоће ли Трамп успети да оствари продор међу младим црним и Латино мушкарцима као што је предвидела његова кампања?

Да ли Камала Харис успева да придобије велике проценте традиционално републиканских жена из предграђа, као што се нада њен тим?

Да ли старији гласачи – који поуздано гласају на сваким изборима и обично нагињу удесно – масовно прелазе у демократске редове?

Једном кад се ови избори буду нашли у ретровизору, можда ћемо моћи одлучно да укажемо на разлог зашто је победнички кандидат тријумфовао.

Можда ће касније, из те накнадне перспективе, одговор бити очигледан.

Али свако ко каже да зна како ће све испасти у овом тренутку обмањује вас – и самог себе.

Плави зидови и црвени зидови

У већини америчких држава исход председничких избора је малтене известан.

Али постоји седам „колебљивих“ савезних држава, које се називају још и државама „бојиштима“, које ће преломити ове изборе.

Нису, међутим, све државе бојишта направљене равноправним.

Сваки кандидат има „зид“ од три државе који нуди најдиректнији пут до Беле куће.

Такозвани „плави“ зид Камале Харис, назван по боји Демократске странке, протеже се преко Пенсилваније, Мичигена и Висконсина у области Великих језера.

Овај зид је био тема многих политичких дискусија од 2016. године, кад је Трамп са малом разликом освојио све три традиционално демократске државе на путу до победе.

Џозеф Бајден је повратио све те три државе 2020. године.

Ако Камала Харис успе да их задржи, не треба јој ниједно друго бојиште, док год освоји и конгресни дистрикт у Небраски (који има незнатно другачији систем по томе како додељује гласове електорског колеџа).

То објашњава зашто је она провела већи део времена у овим државама плавог зида током финалних деоница кампање, са читавим данима проведеним на терену у свакој од њих.

У понедељак увече, она је одржала последњи митинг у Филаделфији, у Пенсилванији, на врху 72 степеника који воде до градског Музеја уметности, на које се фикционални боксер Силвестера Сталонеа Роки попео у истоименом филму – пре него што је замало изгубио од противника Апола Крида.

Трампов „црвени зид“ протеже се дуж источног обода САД-а.

О њему се мање говори, али је једнако важан за његове изборне шансе.

Он почиње у Пенсилванији а протеже се на југ до Северне Каролине и Џорџије.

Ако буде освојио ове три државе, победиће за два електорска гласа, без обзира на то како буду гласале остале државе бојишта.

То објашњава зашто је он одржао пет митинга у Северној Каролини само протекле недеље.

Тачка преклапања на оба ова зида је, наравно, Пенсилванија – највећи добитнички изборни трофеј на бојиштима.

Њен надимак, „Држава окосница“, никад јој није више одговарао него сад.

Будућност Америке о концу

У свим овим стратегијама и прекрајањима изборних мапа понекад се губи историјска важност ових председничких избора.

Харис и Трамп представљају два веома различита погледа на САД – по питању имиграције, трговине, културолошких питања и спољне политике.

Председник ће наредне четири године успети да обликује америчку владу – баш као и федералне судове – на начин који ће би могао да остави трага генерацијама.

Америчка политичка сцена се драматично мењала у протекле четири године, одражавајући промене у демографском саставу обе странке.

Републиканска странка од пре деценије изгледала је веома другачије у односу на популистичку странку коју данас предводи Трамп, и која много више привлачи раднике и гласаче са ниским примањима.

База Демократске странке и даље почива на млађим гласачима и особама обојене коже, али се сада више ослања на богате и универзитетски образоване.

Резултати од уторка могли би да понуде додатне доказе за то како тектонске промене у америчкој политици, које су се само делимично манифестовале у протеклих осам година, преобликују америчку политичку карту.

А све те промене би могле да дају једној или другој страни предност у будућим тркама.

Не тако давно – седамдесетих и осамдесетих – републиканци су доживљавани као да поседују неприкосновени кључ за председнички мандат зато што су доследно освајали већину у довољно савезних држава да однесу превагу у електорском колеџу.

Ови избори су можда трка која носи шансе од 50-50 одсто, али то не значи да је то нова нормалност у америчкој председничкој политици.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 11.06.2024)