Маринко Роквић, сећање на прву велику позорницу: Дани Илиџе и Буциних сентиша

"Некад сам срећан био, за бриге нисам знао све док сам момак био ја, цуре сам миловао и с песмом другово, био сам момак весељак. Певајте песме мени, певајте веселије, нека буде као раније, нећу да тугујем, хоћу да ашикујем, био сам момак весељак. Некад сам сваке ноћи у крчму знао поћи и увек био задњи гост, цуре сам миловао и с песмом друговао, био сам момак весељак. Сад су на челу боре, друге ме бриге море ал песму опет волим ја, срце је моје младо, девојке