И даље без одговора надлежних на трагедију у Новом Саду

Док траје истрага о трагичној несрећи на железничкој станици у Новом Саду у којој је страдало 15 људи, а двоје тешко повређено, контроверза да ли је било радова на срушеној надстрешници није разјашњена и даље.

Надлежни су више пута поновили да надстрешница која се срушила 1. новембра „није била предмет реконструкције”, али стручњаци са којима је ББЦ разговарао указују да је неких радова ипак било.

„Надстрешница је рађена.

„Да није рађена, не би пала, већ би још дуго трајала”, каже Радомир Фолић, професор емеритус у пензији са Факултета техничких наука у Новом Саду, за ББЦ на српском.

Радови на станици, изграђеној 1964. године, почели су у септембру 2021, у оквиру велике реконструкције пруге од Београда до државне границе са Мађарском.

На фотографијама које су снимили грађани током извођења радова може се видети да су „у празне отворе на надстрешници убачени стаклени елементи са алуминијумским профилима и мермерне облоге&qуот;.

„Ко је одлучио да се ови елементи додају, и на основу којих прорачуна је показао да је то стабилно, кључна су питања”, каже Ана Ферик Иванович, председница Друштва архитеката Новог Сада, за ББЦ на српском.

Данашње генерације инжењера и извођача дозволиле су да објекат у државном власништву, реконструисан буџетским средствима „постане опасност по безбедност грађана Новог Сада”, саопштило је Удружење архитеката Србије.

Тужилаштво у Новом Саду је до сада саслушало више од 60 људи, а Горан Весић, министар грађевинарства, поднео је оставку.

• Трагедија у Новом Саду: 14 људи погинуло на лицу места, у болници преминула још једна особа
• Протест у Новом Саду: Фекалијама на градску кућу, инциденти и привођења
• Студент сведок пада надстрешнице на станици у Новом Саду

Да ли је било радова и на надстрешници?

Радови на Железничкој станици у Новом Саду трајали су од јесени 2021. до лета 2024. године, и коштали су 65 милиона евра.

„Надстрешница која је пала на уласку у станицу у Новом Саду није била предмет реконструкције у оквиру радова на обнови станичне зграде...

„У оквиру реконструкције рађена је унутрашњост станице, кров и фасада изнад и испод надстрешнице&qуот;, саопштено је из Инфраструктура железница Србије, инвеститора радова, одмах после несреће.

На снимку Железничке станице из маја 2024, објављеном на Јутјубу, виде се скеле и радници око надстрешнице.

ББЦ новинари, који су више пута били на станици током лета, видели су стакло и металне носаче на овој конструкцији на главном улазу.

хттпс://твиттер.цом/поправљам/статус/1852350283982028961?с=46

Јавно доступни документ, попут пројекта за грађевинску дозволу у који је ББЦ имао увид, садржи опис унутрашњости зграде, планиране радове попут уређења предворја, нове галерије и лифтова, као и перонских надстрешница.

„Предвиђени радови не угрожавају стабилност постојећег објекта, као ни аутентични изглед“, наводи се у документу у коме се не помињу радови на надстрешници.

Надстрешница је део зграде железничке станице јер је директно повезана са њом, оцењује професор Властимир Радоњанин са Факултета техничких наука у Новом Саду.

„Важно је питање да ли је надстрешница која је пала била обухваћена реконструкцијом”, каже Ана Ферик Иванович.

„Необично је да је неко радио реконструкцију целе железничке станице, а да се није бавио надстрешницом.&qуот;

Министарство грађевинарства издало је грађевинску дозволу за радове на Железничкој станици.

Пре него што је дало зелено светло могло је да затражи исправке ако је сматрало да пројекту нешто недостаје, наводе стручњаци са којима је ББЦ разговарао.

Ако су били предвиђени радови на надстрешници, објашњавају, морали су да буду наведени у документацији која је пратила пројекат, а која није јавно доступна у целини.

Ако нема података, то би могло да указује да се о радовима на надстрешници одлучивало на лицу места, о чему би морао да постоји доказ у грађевинским дневницима, указују саговорници ББЦ-а.

Извођачи имају обавезу да воде ове записе у којима се бележи шта се сваког дана радило на градилишту.

На основу њих се утврђује да ли се радови изводе по пројекту или не.

Вођење ових дневника обавеза је извођача радова, а поред њега, податке уписује и особа која обавља стручни надзор, док инвеститор мора трајно да чува ова документа, предвиђа Правилник о грађевинском дневнику.

Истрага треба да покаже ко је утврдио да је надстрешница безбедна и да нема потребе да се реконструише, рекао је Горан Весић, који је четири дана после несреће поднео оставку.

Одговорност је на свима - од пројектанта, преко извођача и надзора, до инспекције која је требало да проверава радове, каже један од грађевинских инжењера са којим је ББЦ разговарао.

Стакло које се појавило на надстрешници није пало са неба, оно је наплаћено од инвеститора и морало је бити постављено на основу нечије одлуке, јер не би другачије могло да се уђе на градилиште, каже овај инжењер који је желео да остане анониман.

хттпс://твиттер.цом/мрцослав/статус/1852452103119081681

Да је било пропуста, посумњао је и председник Србије Александар Вучић три дана после несреће.

„Да није било стакла, да ли би то (надстрешница) стајало још годину, две или три, а свакако су гвоздене сајле биле дотрајале.

„Свакако реч је о грешци струке, а не бих ја био у кожи судија и вештака&qуот;, рекао је Вучић гостујући у једној телевизијској емисији.

Без одговора

Надстрешница није била предмет радова у оквиру реконструкције станице у складу са одобреном грађевинском дозволом, саопштио је конзорцијум ЦРИЦ-ЦЦЦЦ, после несреће.

ББЦ новинари нису добили одговоре на питања упућена овим компанијама.

„Нисмо у могућности да вам тренутно обезбедимо особу за разговор&qуот;, речено је у компанији Цхина Раилваи Интернатионал Цомпани (ЦРИЦ), једном од извођача радова.

На питања упућена мејлом није одговорио ни други извођач, Цхина Цоммуницатионс Цонструцтион Цомпани (ЦЦЦЦ).

„Не дајемо изјаве&qуот;, речено је за ББЦ у компанији Пројецт биро Утибер доо, једној од задужених за надзор.

На питања упућена мејлом нису одговорили ни из Инфраструктура железница Србије, Саобраћајног института ЦИП и Министарства грађевинарства.

„Пројектом станичне зграде није обухваћена у конструктивном смислу надстрешница на јужној фасади, која је срушена и она није била ни предмет пројекта, ни реконструкције&qуот;, рекао је раније Славен Тица, директор ЦИП-а.

„Министарство ниједним својим актом није могло да утиче на пројекат и квалитет радова на реконструкцију у Новом Саду&qуот;, рекао је Горан Весић.

Први корак сваке реконструкције - утврдити постојеће стање

Пре него што почне реконструкција, неопходно је проверити у каквом је стању објекат, кажу грађевински инжењери са којима је ББЦ разговарао.

„Правило је да се тако ради и тако само радили деценијама, јер можда нешто у тој конструкцији није како треба”, каже Радомир Фолић.

Властимир Радоњанин упоређује цео поступак са лекарским прегледом.

Као што људи не могу да добију терапију док не ураде анализу крви или ултразвук, тако ни реконструкција не би требало да се ради пре провере стања, објашњава.

„Објекти не могу да говоре, али ту су инжењери који треба повремено да процене стање, посебно када се ради о конструкцијама као што је ова надстрешница”, каже Радоњанин.

Надстрешница је била осетљива како због старости, тако и због начина на који је држана сајлама за кров, указује.

„Ако је прескочена једна детаљна процена, а објекат је толико стар и осетљив - то није смело да се деси”, каже.

На основу до сада доступних информација, није познато да ли је први корак и урађен, кажу ови стручњаци.

У пројекту за грађевинску дозволу, којим је обухваћена и станична зграда, наводи се да је „објекат у конструктивном смислу у добром стању”.

„Визуелним посматрањем не уочавају се оштећења која би утицала на стабилност објекта”, пише у документу објављеном на сајту Министарства грађевинарства.

Примећује се, међутим, да су на одређеним деловима камене плоче и малтер отпали, да објекат има стару столарију и није енергетски ефикасан, а да се вода скупља на крововима и пробија плафон на појединим местима, наводи Министарство.

Хронологија реконструкције

2017.

• 9. октобар Инфраструктура железнице Србије доделила израду идејног пројекта саобраћајном институту ЦИП.

2018.

• 27. фебруар Потписан уговор о изради идејног пројекта између Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре и Саобраћајног института ЦИП.

• 7. јул Потписан комерцијални уговор о модернизацији и реконструкцији мађарско-српске железнице на територији Србије. Извођач је конзорцијум кинеских компанија, инвеститор Инфраструктура железнице Србије, а финансијер Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре. Предрачунска вредност радова, према грађевинској дозволи, износи око 848 милиона евра.

2020.

• 21. април Потписан уговор о пројектовању са компанијом Цхина Раилваи Интернатионал Цомпани и Саобраћајним институтом ЦИП, као подизвођачем на овом пројекту.

2021.

• 4. септембар Почели радови на реконструкцији.

• 21. октобар Завод за заштиту споменика културе Новог Сада предао конзерваторске услове за реконструкцију зграде.

• 26. октобар Издата грађевинска дозвола. Из Инфраструктуре Железнице Србије саопштено да су у току припремни радови, те да је предвиђена „санација подова, зидова и крова, као и енергетска санација објекта, а биће замењена фасада и столарија”.

• 28. октобар Коначан извештај о техничкој контроли пројекта за грађевинску дозволу урадила је компанија Цестра, са седиштем у Данској.

2022.

• 19. јануар Министарство грађевинарства доделило је уговор групи понуђача, предвођених компанијом Пројецт биро Утибер доо, за стручни надзор над извођењем радова на реконструкцији и модернизације железничке пруге Нови Сад-Суботица-државна граница. Вредност уговора била је 4,4 милијарде динара. У априлу 2024. године уговор је измењен и износи 4,75 милијарди динара.

• 19. март Брза пруга је пуштена у рад у присуству председника Србије Александра Вучића и премијера Мађарске Виктора Орбана, саопштила је Инфраструктура железнице Србије.

• Радови на станици су још трајали, покривени засторима и параванима. Током наредних дана, на надстрешници је постављена вештачка трава и рефлектори, као и пластичне птице које звуком терају голубове, види се на снимку ББЦ новинара.

• 12. јул Завод за заштиту споменика културе Нови Сад дао је сагласност на урађени пројекат за извођење грађевинске дозволе.

• 28. септембар Обновљени делови станице затворени су због прокишњавања, известио је портал 021.

2023.

• 6. март Инфраструктура железнице Србије објавила видео о напретку радова.

• 1. јун Локални медији јављају да је у станичној згради дошло до одроњавања.

2024.

• Јануар Станица поново затворена због радова, јављају медији.

• 23. јануар На питања портала 021.рс Министарство саобраћаја одговара да кинеска уговорна страна „није сагласна да се било који подаци из уговора и у вези са уговором достављају трећим лицима пре завршетка пројекта, односно пре добијања потврде о добро урађеном послу”.

• 5. јул Станица свечано отворена.

• 1. новембар У обрушавању погинуло је 14 људи, а троје је тешко повређено.

• 5. новембар Горан Весић, министар грађевинарства, поднео је оставку.
• 17. новембар саопштено да је преминула и 15. жртва трагедије

Има ли станица употребну дозволу?

Пре отварања у јулу 2024. урађен је нов станични вестибил, галерија, а завршени су шалтери за продају карата и чекаонице, пренео је информативни лист Железница Србије Пруга.

Урађени су нови перони, а број колосека повећан са девет на 12, рекао је тада министар Весић.

За овај објекат, међутим, није могуће пронаћи употребну дозволу у јавно доступној бази података у оквиру Централне евиденције обједињених процедура (ЦЕОП).

Више грађевинских инжењера рекло је за ББЦ да би употребна дозвола, ако постоји, морала бити у бази ЦЕОП-а.

Употребна дозвола издаје се на крају реконструкције пошто се уради технички преглед који треба да покаже да је посао урађен добро, уз коришћење квалитетног материјала и у складу са грађевинском дозволом.

На основу прегледа се даје препорука Министарству грађевинарства да изда употребну дозволу, која значи да је објекат безбедан и може да се користи.

„Постојала је грађевинска ограда око станице која је уклоњена.

„После тога, грађани нису упозорени да можда има још неких интервенција”, каже Ана Ферик Иванович.

После пада надстрешнице, зграда је небезбедна и без озбиљне анализе у коју би био укључен велики број стручњака, зато не сме да се дозволи да је људи користе, упозорава она.

Како до истине?

„Мора да дође до комплетног буђења инжењерске струке”, сматра Ана Ферик Иванович.

Потребне су и строже процедуре и независна контрола радних тела, указује.

Неопходно је формирање међународне комисије која би окупила стручњаке из региона, оцењује Радомир Фолић.

„Не може се из Новог Сада правити комисија која ће бити независна и неподложна притисцима”, каже.

Властимир Радоњанин има поверења у истрагу коју је најавила Инжењерска комора Србије.

„Биће потребно доста анализа, узимања узорака, прорачуна и сагледавања целокупне документације која је пратила радове.

„Али нема ту две или три истине, једна је истина”, каже.

• Ко је Горан Јешић, бивши функционер приведен на протесту у Новом Саду
• „Ми смо ти само потрошни материјал” - рудари у Сокобањи занемели после погибије колега
• хттпс://ввв.ббц.цом/сербиан/лат/екстра/покстгму6фо/србија-саобрацај-несреце

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 11.18.2024)