Помпеја ц́е ограничити дневни број туриста на 20.000, утврђено ко су јој били становници

Италијанско археолошко налазиште Помпеја из доба Римског царства ограничиц́е број посетилаца на 20.000 дневно почев од 15. новембра после наглог пораста броја посетилаца, јавља данас Би-Би-Си (ББЦ).

Помпеја, римски град затрпан у ерупцији вулкана Везува 79. године наше ере, један је од најбоље очуваних локалитета древног Рима.

Ерупција Везува је испод дебелог слоја пепела и лаког камена пловушца чувала више од 2.000 година готово нетакнуте рушевине.

Габријел Зутригел, директор налазишта које је једна од највежих туристичких атракција Средоземља, рекао је да је за очување и безбедност тог места важно смањити утицај кретања посетилаца.

Ограничење на 20.000 посетилаца дневно ц́е вероватно довести до тога да број туриста буде смањен само у неколико прилика. Портпарол налазишта рекао је Ројтерсу да је број посетилаца премашује 20.000 само сваке прве недеље у месецу јер је тада улаз бесплатан.

Рекордних 36.000 туриста посетило је то место прве недеље у октобру, а током целог октобра ове године 480.000 или у просеку по око 15.000 посетилаца дневно.

Најпрометнији месец ове године био је мај, са око 517.000 људи, односно око 16.000 дневно.

Али скоро четири милиона људи посетило је Помпеју 2023. што је за трец́ину више него претходне године.

Око трец́ине локалитета тек треба да се ископа што је од огромног интереса за археологе и јавност јер то место даје најпотпунију слику свакодневног живота у Римском царству.

Ове године су археолози открили фреске митских античких грчких ликова, укључујуц́и Јелену Тројанску и Аполона. Та уметничка дела су нађена у "сали за банкете" с подом од мозаика изграђеним од више од милион каменчића.

Међународни тим истраживача испитао је генетику пет особа које су умрле током ерупције Везува и утврдили да су становници Помпеје потицали од свежих досељеника из источног Средоземља, пише сајт "Цуррент Биологи".

Ерупција вулкана Сома-Везува 79. н.е. затрпала је неколико оближњих римских градова, убијајуц́и становнике и прекривајући јединствене скупове јавних и приватних зграда, неких веома луксузних, споменика, скулптура, слика и мозаика који пружају слику богатог живота.

Ерупција је сачувала облике тела многих умируц́их људи док се пепео сабијао око њих.

Иако је меко ткиво пропало, обриси тела су остали као шупљине у пепелу и вековима касније су читави блокови извађени багерима, а шупљине од тела су попуњене гипсом.

Од остатака скелета у гипсу, генерисани су древна ДНК и подаци о изотопу стронцијума у ​​целом геному да би се окарактерисали генетски односи, пол, порекло пет особа.

Показало се да се полови и породични односи тих појединаца не поклапају с традиционалним тумачењима што илуструје да модерне претпоставке о родно заснованом понашању можда нису поуздане за сагледавање прошлости.

На пример, једна одрасла особа која носи златну наруквицу и има детет у крилу - често се тумачи да су то мајка и дете, генетски је одрасли мушкарац, биолошки неповезан с дететом.

Слично томе, за пар особа за које се мислило да су умрле у загрљају – а често се тумачи да су то сестре, испоставило се да је бар једна - генетски мушкарац.

Утврђено је да сви Помпејци подацима о геному доследно вуку порекло углавном од тада скорих досељеника из источног Средоземља, како је и с древним геномима становника тадашњег града Рима, чиме с подвлачи космополитизам Римског царства у том периоду.

(Бета, 09.11.2024)