„Ćutao sam jer je bilo neophodno”: Ukrajinski ratni zarobljenik koji nije progovorio godinu dana
Dvadesetdvogodišnji ukrajinski marinac koji je proveo više od dve godine u ruskom zatočeništvu i godinu dana nije govorio, dao je jedan od prvih intervjua za BBC njuz na ukrajinskom nakon puštanja na slobodu.
„Bilo je bolno saznati koliko je mnogo ljudi, koliko mnogo vremena i truda, trebalo da bih bio oslobođen iz ruskog zarobljeništva”, kaže Jurij Gulčuk.
Ovaj 22-godišnji marinac je bio ratni zarobljenik više od dve godine.
Bio je u zatočeništvu 30 meseci, između aprila 2022. i septembra 2024. godine, prebacivan iz jednog ruskog zatvora u drugi, često premlaćivan i zlostavljan.
Skoro godinu dana u zatočeništvu nije progovorio ni reč, što mu je pružilo psihološku i fizičku zaštitu, ispričao je on.
Nastavio je da ćuti čak i posle povratka kući.
Video snimak njegove majke Milane, dok grli njegovo mršavo telo i miluje mu lice počeo je da kruži internetom.
„Volimo te, volimo te” , ponavljala je Milana da bi ga navela da progovori.
On je kasnije objasnio da nije imao snage da komunicira.
Prva stvar koju je njegova majka čula da izgovara bila je: „Zašto su ljudi toliko svirepi jedni prema drugima? Zašto ima toliko mnogo bola?”.
- Jezivo putovanje Ukrajinca do ruskog zatvora i nazad: Povratak bez ijednog nožnog prsta
- „U meni bukti strast za životom”: Čovek bez obe noge postao najpoželjniji muškarac u Ukrajini
- Rat u Ukrajini stvorio armiju amputiranih: Pokretna traka slomljenih tela
Istorijski dan
Jurij se prijavio u marince samo dve nedelje pre nego što je potpuna ruska invazija započela 24. februara 2022. godine.
Toga dana je bio u Marijupolju.
„Probudili smo se i čuli zvuk lomljave. Prozori u prizemlju su bili razbijeni. Mislili smo da je to od eksplozije sa obližnje prve linije fronta.”
Nekoliko sati kasnije, postalo je očigledno da je počeo rat.
„Istorijski udžbenici će pisati da je sve počelo ovoga dana u Marijupolju, pomislio sam. A ja sam bio u Marijupolju, baš tamo i tada”, rekao je Jurij.
„Ali nisam imao pojma kakve me budućnost čeka.”
Skoro dva meseca kasnije, zarobila ga je ruska vojska.
’Očigledno sadisti’
„Kako su se ophodili prema nama zavisilo je od toga ko je u smeni u zatvoru” , prisetio se Jurij.
„Bilo je čuvara koji su tukli sve zatvorenike. Drugi bi pitali ko ima više od 50 godina, ko je bolestan ili ranjen, i njih bi poštedeli. Ali neki čuvari su bili očigledno sadisti.”
U oktobru je visoki komesar UN za ljudska prava Folker Tirk upozorio da ruske snage učestvuju u „široko rasprostranjenom i sistematskom” mučenju ukrajinskih zatvorenika.
Njegova izjava je zasnovana na dokumentovanim svedočanstvima 174 ukrajinska ratna zarobljenika, od kojih su skoro svi opisali dosledna iskustva mučenja u zatočeništvu.
Između ostalog, mučili su zatvorenike elektroškovima, premlaćivali ih, seksualno zlostavljali, uskraćivali im san i pretili novim nasiljem.
U avgustu je Danijela Bel, šefica Posmatračke misije UN za ljudska prava u Ukrajini, rekla da se 95 odsto ukrajinskih vojnika koje je zarobila Rusija suočava se mučenjem.
U Generalnoj skupštini UN-a 29. oktobra predstavljen je izveštaj Nezavisne međunarodne ispitne komisije za Ukrajinu, u kojem se mučenje navodi kao zločin protiv čovečnosti ruskih vlasti.
U oktobru su ukrajinski tužioci otvorili istragu o, kako su opisali, „najvećem masovnom pogubljenju” ukrajinskih zarobljenika koje su počinile ruske trupe od početka potpune invazije Moskve, navodeći da je 16 muškaraca postrojeno i streljano u šumi.
Rusija nije komentarisala nijedan od izveštaja UN-a o mučenju ukrajinskih ratnih zarobljenika za koje su optužene njene snage.
U junu je ruski predsednik Vladimir Putin saopštio da je zarobljeno 6.465 ukrajinskih vojnika.
Međutim, Medijska inicijativa za ljudska prava, ukrajinska nevladina organizacija, procenila je da bi u zarobljeništvu ruskih snaga moglo da bude i 10.000 ukrajinskih vojnika.
Ukrajina kaže da je uspela da izdejstvuje oslobađanje najmanje 3.650 ljudi iz zarobljeništva.
’Psihološka igra’
Jurij Gulčuk je izgubio više od 20 kilograma tokom zatočeništva, ali je ostao čvrsto rešen da jednog dana bude slobodan.
Sanjao je roditelje, detinjstvo i pravio planove za budućnost.
Najveći deo tog vremena je ćutao.
„Prešao sam na ćutanje postepeno. Nisam samo jednog dana odlučio da prestanem da govorim … Ćutao sam zato što je to bilo neophodno.”
Kad je odveden na razmenu za ruske zatvorenike, isprva nije verovao da će uskoro biti oslobođen.
Mislio je da je to još jedna „psihološka igra” ruskih vojnika, da oni samo govore da ga vode u razmenu zarobljenika, ali da ga u stvari prebacuju u još jedan zatvor.
Tamo bi često samo još više tukli zatvorenike, rekao je on.
Zato se na dan svoje razmene Jurij pripremio ne za radost što će videti roditelje posle dve godine, već na mlaćenje, ponižavanje i bol.
On i drugi ukrajinski zatvorenici su vođeni kroz Belorusiju, ruskog suseda koji se takođe granični sa Ukrajinom.
Dozvoljeno im je da skinu pokrov sa glave i dobili su suvi obrok sa čokoladom, krekerima i kolačima.
„Delovalo je nadrealno” , prisetio se Jurij.
Uporno je mislio kako će se na kraju ispostaviti da je to neslana šala i tek kad je video majku i drugu rodbinu kako ga čekaju i osmehuju se, počeo je da veruje da je sve to stvarno.
Privikavanje na život
Isprva nije mogao da govori.
„Nije se radilo samo o aktiviranju glasnih žica.
„Da bih počeo da govorim, ili da pevam ili da vičem, morao sam da razradim mentalne mišiće, koji su atrofirali.
„Morao sam prvo njih da povratim u život.”
Juriju je bilo potrebno nekoliko dana da poveruje da se vratio kući i da je na bezbednom.
On kaže da želi da pogleda sve hit filmove koji su imali premijeru tokom njegovog zatočeništva, da nadoknadi svu propuštenu najnoviju muziku i da vozi električni skuter.
Razmišlja da se vrati studijama kineskog jezika na Državnom univerzitetu u Kijevu - napravio je pauzu neposredno pre izbijanja rata da bi se prijavio u vojsku.
„Govorim sebi da moje vreme provedeno u zatočeništvu nije potpuno izgubljeno” , kaže on.
„Možda se samo tešim, ali želim da mogu da kažem da sam stekao nešto iz čitavog tog iskustva.
„Imao sam sreće što sam preživeo. Nisu svi bili te sreće.”
- Ukrajinski ratni zarobljenici tvrde da su mučeni u ruskom zatvoru
- Tri meseca iza rešetaka u proruskom zatvoru: Vrištanje, himna Rusije i spavanje u fekalijama
- Tragična ljubavna priča Ukrajinke u bunkerima opkoljene čeličane u Marijupolju
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
(BBC News, 11.15.2024)