Како генерација З види филозофију

И Сартр и ТикТок и Хегел и Инстаграм.

Иако важе за најнеодлучније, припадници генерације З одлучни су намери да се не одрекну филозофије - науке о мудрости.

Рођени крајем 20. и почетком 21. века, одрасли су уз дигиталне уређаје, а пажња им у просеку траје неколико секунди.

„Кад смо у четвртој години гимназије добили филозофију као предмет, знала сам шта ћу уписати”, дели утиске Милица Недовић, студенткиња филозофије.

Одувек је занимало „шта се налази иза текста” и како да „боље разуме стварност”.

• Како је Симон де Бовоар инспирисала феминисткиње на Балкану
• Корчуланска летња школа: На летовању са филозофима
• Генерација З: Колико се променила радна етика

„Невезано од времена и генерација, мислим да ће увек постојати они који се за филозофију занимају”, каже ова 20-годишњакиња из Крагујевца за ББЦ на српском.

„Чим неко каже филозофија мисли да је то нешто много компликовано и тешко, а уствари само није на добар начин приближено људима”, додаје она.

Како филозофију приближити младима?

Док су она и њени вршњаци одрастали, свет се мењао.

Генерација З, такозвани зумери, од рођења су уз друштвене мреже, а значајно их је обликовала борба за људска права и светска економска криза последњих деценију и по.

Све ово утиче и на начин на који они виде филозофију, каже Воин Милевски, професор на Филозофском факултету у Београду, за ББЦ на српском.

Теоријска учења млађим генерацијама постају интересантна „само ако имају неку практичну примену”.

„Због појаве интернета филозофију им више приближавају инфлуенсери и лајф коучеви, него професори”, каже он.

Иако се неки филозофски концепти поједностављују толико да изгубе смисао, многе тезе које се данас популаризују, попут посматрања сексуалности, националности и религије, потичу из филозофије, објашњава он.

„Тако млади посредно долазе до филозофских сазнања”, додаје Милевски.

Зашто зумери воле егзистенцијализам?

Неке филозофске спознаје су младима важније од других.

Општа и филозофска питања о идентитету или смислу постојања су нешто што опседа и генерацију З, каже Лука Бешлагић, професор на Факултету за медије и комуникације у Београду.

„Наравно, они као и већини других садржаја, филозофији приступају примарно преко интернета и друштвених мрежа, где се она појављује као већ квалитативно прерађена, често кроз филтере ироније и цинизма”, објашњава он за ББЦ на српском.

Милици се егзистенцијализам, филозофски правац који се бави проблемом људског постојања, чинио као најинтересантнији још од средње школе.

Овај правац се јавио у депресивној атмосфери после Првог светског рата, а његови најзначајнији представници су писци Франц Кафка и Албер Ками, филозофи Жан-Пол Сартр и Мартин Хајдегер.

Осликава га усамљени појединац који у борби са бесмислом покушава да преузме одговорност за живот.

„Мислим да то најбоље представља како се данашње генерације осећају”, каже она.

Суочавање са друштвеним неправдама, нестабилност у свету и ратови, неки су од разлога због којих су млади привучени овим правцем, пише у научном раду Перцептионс оф Ген З он Ексистентиалисм версус Нихилисм ин тхе Дигитал Ера.

„Егзистенцијалне теме преовладавају у савременој књижевности, филму и музици, а ту се млађа публика најпре сусретне са филозофијом”, објашњава професор Милевски.

'Знатижељна генерација'

Алекса Дрофаник је студент књижевности, али већ неколико година учествује у Филозофском клубу, где се окупљају и студенти медицине и електротехнике.

У једној од учионица Филолошког факултета читају филозофске текстове, а потом их заједно тумаче.

„Схватили смо да нам на предавањима недостају нека теоријски утемељенија знања”, каже Дрофаник за ББЦ на српском.

Била им је потребна „форма у којој нема уобичајених предавања”, већ да „дискутују у складу са њиховим интересовањима”.

„Филозофију повезујемо са књижевношчу, филмом и теоријама културе ”, додаје овај студент.

Генерација З има другачији однос према учењу и знатижељни су, показала су и истраживања Универзитета Стенфорд.

Више воле да повезују знања из различитих наука, сарадљиви су и лакше памте визуелни садржај.

„Њих не интересују толико класична предавања у којима професор чита са папира.

„Битна им је интерактивност и повезивања теорије са реалним светом”, објашњава Милевски.

Како су филозофи освојили интернет?

Реални свет зумера је интернет, те се са филозофским питањима „чему све то”, и „одакле долазимо” сусрећу кроз мимове, шаљиви онлајн садржај са информацијама из популарне културе, на којима се неретко појављују и филозофи.

„Постављам мимове, зато постојим”, пише у опису странице пхилосопхи.мемес, чији цитат алудира на мисао француског филозофа Ренеа Декарта „Мислим, дакле постојим&qуот;.

У оквиру интернет културе и друштвених мрежа неретко су различити филозофски концепти, појмови и термини, заступљени у виду исечака, каже Бешлагић.

„Од упућивања на античку филозофску мисао, па све до савремених промишљања света и човека након постмодерне, многи филозофски правци појављују се у виду фрагмената и референци кроз садржаје који циркулишу интернетом - мимове, инсерте из филмова и ТВ серија извађене из контекста, као и кадрове из стрипова, естетик приступе и слично”, навео је у писаном одговору.

Естетик приступ подразумева спој интернет естетике и неких филозофских праваца, наизглед неспојивих.

На све ове начине и филозофија, „постаје материјал који кружи интернетом&qуот;.

И на Балкану су популарни филозофски мимови попут оних на са Инстаграм старанице Вала Љепосава, који духовито повезују теорију феминистичке филозофије са домаћим контекстом и серијом Ђекна није умрла, а кад ће не знамо.

Феминистичка теорија се бави проучавањима неједнакости међу мушкарцима и женама, односима моћи и сексуалности.

Милици, студенткињи друге године Филозофског факултета у Београду, посебно се допада што учећи филозофију учи и друге науке - историју религије, уметности, социологију, књижевност, чак и математику.

„Ниједном се нисам покајала што сам то уписала, осећам да је то мој животни позив”, уверена је студенткиња.

Кратка историја филозофије

Први темељи филозофије појавили су се у античкој Грчкој.

Сократ, Платон и Аристотел поставили су темеље западне филозофије.

Сократ се бавио питањима морала и етике, а Платон је, између осталог, развио теорију идеја и концепт идеалне државе.

Аристотел је истраживао природу стварности, поставио темеље логике и установио прву поделу наука и уметности.

У средњем веку, филозофија се често преплитала са религијом.

Филозофи попут Августина и Томе Аквинског покушавали су да помире филозофске идеје са хришћанским веровањима.

Током ренесансе, појавио се рационализам - филозофско учење које у центар ставља разум.

„Мислим, дакле постојим&qуот;, мисао Ренеа Декарта, најзначајнијег филозофа рационализма, постала је кључна за модерну филозофију.

У 17. и 18. веку, емпиризам је постао доминантна филозофска струја, а наглашавало је искуство као извор знања.

Век касније, појавили су се Имануел Кант, који је говорио о критичком уму и „моралном закону”, као и Георг Фридрих Хегел, филозоф немачког идеализма, који је веровао да је целокупна стварност једна јединствена идеја.

Фридрих Ниче се бавио концептом Натчовека и разарањем идеје колективне истине, „Бог је мртав”, написао је.

Крајем 19. века Карл Маркс и Фридрих Енгелс поставиће темеље будуће идеологије коју се следили милиони људи у свету.

Марксизам предвиђа настанак бездржавног и бескласног друштва у коме нема приватног власништва, а ова иде је временом постала начин погледа на свет.

У 20. веку, филозофија је постала разноврснија.

Мислиоци попут Сартра, Хајдегера и Фукоа истраживали су теме идентитета, слободе и моћи.

Фуко се бавио сексуалношћу, надзирањем и кажњавањем, историјом лудила, што су теме веома важне и у савременом свету препуном репресивних система који надзиру појединце.

И развој технологија и загађење природе утицали су на филозофију, па се она данас бави и етиком у технологији, екологијом и глобализацијом.

Извор: Британика

• Зашто је генерација З склона конзервативизму
• Зашто је младима у Србији све теже да стекну пријатеље
• Карл Маркс - капитални мислилац антикапиталистичке идеологије

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 11.21.2024)