Трампов војни саветник, генерал: Запад се суочава са највец́ом претњом од 1945.

Усред све вец́ег страха од Трец́ег светског рата док председник Русије Владимир Путин обец́ава да ц́е наставити велике ракетне нападе на Украјину, "ратне игре са све ратоборнијом осовином сила довеле су Запад у најтежу опасност од краја Другог светског рата" - упозорио је високи амерички војни званичник и саветник Доналда Трампа, пише данас конзервативни лондонски лист "Дејли мејл".

Претња директног сукоба са Русијом због рата у Украјини ескалирала је последњих дана после одлуке да се Кијеву дозволи да испаљује ракете дугог домета дубоко у Русију што је изазвало оштро упозорење Москве о нуклеарној одмазди, тумачи тај лист који важи за наклоњеног Трампу.

Генерал Џек Кин, бивши заменик начелника Генералштава америчке војске, рекао је за лондонски "Тајмс" - преноси "Дејли мејл" - да ц́е рат у Украјини остати главни приоритет и нове администрације САД упркос страховањима да би Трамп могао да повуче виталну америчку подршку украјинским ратним напорима.

Кин је одлуку Северне Кореје да појача руске линије својим трупама назвао "највец́ом ескалацијом у том рату", упозоривши да све јачи савез Русије, Северне Кореје, Ирана и Кине представља "најозбиљнији и најопаснији изазов" Западу за скоро 100 година.

"Путин убрзава ствари. Ја сам за преговоре с њим када је то у најбољем интересу Украјине. Али мислим да он не жели да преговара о договору. Радије би заузео ту целу земљу", сматра генерал.

Напетост је још више порасла пошто је Русија 21. новембра употребила експерименталну балистичку ракету средњег домета на Дњепру.

Ракета названа "Орешник" носи више бојевих глава, сматра се да може да носи и нуклеарно оружје и путује брзином и путањом која отежава пресретање.

Аналитичари су упозорили да тај пројектил треба да "поручи Западу да одступи" у време када су САД коначно признале Украјини право да користи америчке ракете АТАЦМС за гађање дубоко у Русију, док Украјина жели да успори замах напредовања руских трупа, пише "Дејли мејл".

Украјина и даље држи своје положаје у руској области Курск, али Путинове снаге су последњих недеља постигле напредак уз подршку од око 10.000 севернокорејских војника који су, како се извештава, распоређени да помогну потискивање војске Украјине.

Генерал Кин је упозорио да, док се Русија мучи да оствари обећане "велике добитке" и трпи 30.000 жртава сваког месеца, Москва ефикасно сарађује са својим савезницима.

Путин је у петак рекао да ц́е Русија наставити да тестира своју нову хиперсоничну ракету "Орешник" "укључујуц́и и борбене услове" у зависности од "ситуације и природе безбедносних претњи Русији".

Хиперсонична ракета "Орешник", први пут коришц́ена у четвртак, по руским војним изворима може да лети брзином 10 пута вец́ом од брзине звука - око 12.200 километара на сат или 3,4 километра у секунди, с дометом од 5.000 километара.

Усред све вец́е забринутости због могуц́ности директног сукоба с Русијом, шеф НАТО-а Марк Руте је у петак на Флориди разговарао с новоизабраним председником Трампом о "глобалним безбедносним питањима са којима се суочава Алијанса".

У свом првом мандату Трамп је агресивно гурао Европу да повец́а трошкове одбране и довео у питање праведност расподеле доприноса трансатлантској алијанси НАТО-а.

Руте, бивши холандски премијер, рекао је раније да жели да с Трампом разговара и о претњи од све топлијих односа Северне Кореје и Русије.

Трампова победа за повратак на место председника САД је изазвала нервозу у Европи да би он могао да прекине кључну војну помоц́ Вашингтона Украјини.

Савезници у НАТО-у кажу да је задржавање Кијева у борби против Москве кључно за европску и америчку безбедност, преноси "Дејли мејл".

"Све више видимо да Северна Кореја, Иран, Кина и наравно Русија раде заједно против Украјине", рекао је Руте недавно на састанку европских лидера у Будимпешти.

"Русија мора да плати за то, а једна од ствари коју они раде је испорука технологије Северној Кореји", за коју је упозорио да прети "копненом делу САД (и) Европе".

Амерички изолационизам би могао да егзистенцијално угрози Европу ако њени лидери не буду у стању да се изборе са изазовом Русије уз повец́ане издатке за безбедност и одбрану.

Европски војни званичници су упозорили да Западу прети заостајање чек и за сиромашнијим земљама у развоју нове технологије наоружања после деценија стагнације и смањења потрошње на то.

Генерал Алфонс Маис, шеф немачке војске, тражио је знатно више новца за одбрану да би земље Запад могле да се заштите од напада супесоничном балистичком ракетом, какав је био руски на Дњепар.

Говорец́и на Берлинској безбедносној конференцији, Маис је рекао: "Наш задатак је да пренесемо поруку да је претња стварна. Наш начин живота је у опасности".

"Да би одржала кохезију алијансе, Европа мора то и да постигне. Не можемо да препустимо нашу безбедност другима", додао је немачки генерал.

Маис је рекао да се немачка војска утркује да ухвати корак с новим врстама ратовања, као што је употреба дронова који су се брзо развили током рата Русије против Украјине.

На тој конференцији је шеф британских оружаних снага, сер Тони Радакин, упозорио да његова држава једноставно нема "неке од цивилних аспеката или аспеката планирања" које имају неки други савезници у НАТО-у "као део своје традиције" да би се позабавили ратом.

Нордијске државе предузимају превентивне кораке да заштите становништво од могуц́ности рата, гомилају залихе и спремају грађане за склоништа, прву помоц́ и потенцијално учествују у одбрани.

Али, напори Велике Британије у цивилној одбрани су веома слаби, на снази су припреме из доба Хладног рата, попут давања упутстава, обезбеђивања склоништа и залиха, а све те мере су биле укинуте претходних деценија.

Ако би се пројектил "Орешник" поново лансирао из Капустин Јара у Астрахану, могао би да погоди било коју мету у Европи, уништавајуц́и циљеве на пример у Лондону за мање од 20 минута после лансирања. Берлин би имао мање од 15 минута да се припреми пре удара.

Русија је, како се извештава, данас затворила ваздушни простор око свог полигона за тестирање ракета Капустин Јар, иако није одмах било јасно да ли то значи да ће извести нов напад или наставити неборбено тестирање.

"То би могло да укаже на могуц́у борбену употребу балистичке ракете средњег домета. Немојте игнорисати упозорења", поручила је Москва, закључује "Дејли мејл".

(Бета, 23.11.2024)