Balkanski volonteri: Pokretači „kruga dobrote”

Igor, Bojana, Aleksa i Haris žive u različitim mestima na Balkanu, ne poznaju se, ali sve ih povezuje potreba da čine dobra dela.

Nikšićanin Igor Mijušković volontira još od srednje škole.

Zajedno sa kolegama prikupljao je pakete pomoći za socijalno ugrožene ljude, a pred novogodišnje praznike pravili su i paketiće za decu.

„Potrebni smo jedni drugima.

„Volontiranje je postalo mnogo važnije u savremenom svetu u kom svi jurimo za nekom ličnom koristi”, kaže ovaj 22-godišnji student elektrotehnike, uz osmeh.

Često se dogodi da članovi socijalno ugroženih porodica, kojima je pomagao, kasnije takođe volontiraju.

„To je kao krug dobrote.

„Kad nekom pomognem, bez bilo kakve novčane nadoknade, osećam neopisivu sreću i zadovoljstvo”, kaže Igor za BBC na srpskom.

Ujedinjene nacije svakog 5. decembra obeležavaju svetski dan volontera, u znak sećanja na dan kada su 1985. godine napravile prvi program za dobrovoljni rad.

• Kada su verski volonteri u Srbiji desna ruka pacijentima
• Upoznajte porodicu koja duh Božića neguje cele godine
• Stolar Mile - harmonikaš koji pravi i poklanja stolice za decu

Čišćenje jezera posle poplava

Dve nedelje pošto su početkom oktobra velike poplave zahvatile centralne i jugoistočne delove Bosne i Hercegovine (BiH), Haris Ćosić je bio među dobrovoljcima koji su čistili obale Jablaničkog i Grabovičkog jezera.

Stanje jezera i reka je u tom periodu „bilo jako loše”, ali je i pre poplava bilo problema zbog nagomilane plastike, ispričao je za medije.

„Lako smo se organizovail, mi tu živimo i zato mi nije teško da se potrudimo”, kaže Ćosić koji živi u Jablanici, u srcu BiH, za BBC na srpskom.

Pošto je u pitanju mala zajednica od nekoliko hiljada stanovnika u kojoj se svi međusobno poznaju, bilo je dovoljno da pozovu jedni druge ili podele objavu na društvenim mrežama.

„Bilo je teško prikupiti smeće koje plovi po vodi, ali nam nije trebalo mnogo vremena.

„Posle svega što se dogodilo, to je bilo najmanje što smo mogli da učinimo, a dolazili su i iz drugih mesta da pomognu”, dodaje on.

U poplavama, odronima i klizištima 4. oktobra poginulo je najmanje 27 ljudi, a pojedina mesta su potpuno urušena i odsečena.

Volontiranje pomaže i volonterima

Kad pomogneš drugome, pomogao si i sebi - ova misao motala se po glavi Bojani Živković pre nego što je letos krenula vijugavim putem u selo na obronicima Kopaonika.

U Međuhani, u opštini Blace, zajedno sa ostalim volonterima učestvovala je u izgradnji sportskih terena i klupa za decu i mlade.

„Ljudi koji žive u Međuhani su druželjubivi, ali nisu imali uređen prostor ili igralište, pa sam želela da učestvujem i da pomognem.

„Deca su se radovala i čitavo selo je radilo sa nama”, kaže Bojana za BBC na srpskom.

aOva pravnica se dugo bavi volonterskim radom, ali je sada prvi put zajedno sa meštanima uređivala travnjake, farbala koševe i golove.

Opisuje to kao „pravu malu avanturu”.

„Ne postoje reči koje bi opisale zadovoljstvo kad vidite da ste obradovali celu zajednicu”, dodaje ona.

Naučna studija iz 2017. godine pokazuje da volontiranje poboljšava kvalitet života i smanjuje simptome depresije i stresa.

Bojanu je činilo srećnom i kada je učestvovala u sakupljanju sredstava za školski pribor za decu.

„Njihovi vršnjaci su oslikavali magnete i prodavali ih.

„U toj povezanosti je lepota volonterizma”, kaže ona.

„Kada volontiramo, bežimo od sopstvenih problema i doživljavamo brojne emocionalne koristi - srećniji smo, mirniji, otporniji“, rekao je ranije za BBC, Stiven Post, profesor preventivne medicine na Univerzitetu Stoni Bruk u Njujorku i koautor knjige Zašto se dobre stvari dešavaju dobrim ljudima.

'To nije besplatan rad'

Dvadesetogodišnji Aleksa Mitić, kao ljubitelj prirode, lako je odabrao da se uključi u Mlade istraživače Srbije.

U maju prošle godine volontirao je na ekološkim radionicama u Francuskoj.

„Imao sam priliku da se sprijateljim sa volonterima iz drugih država, a na radionicama o brizi za životnu sredinu naučio sam mnogo toga“, kaže on.

Generacija Z je sklona volontiranju, jer im je bitna briga o životnoj sredini i briga o ljudskim pravima.

Mladi na Balkanu često vide volontiranje kao besplatan rad, a to se događa jer ih organizacije sa kojima sarađuju ne vrednuju dovoljno, objašnjava Edin Salihagić iz bosanskohercegovačkog udruženja „Za Doljanku” koje okuplja volontere za ekološke akcije za BBC na srpskom.

Oni nemaju nikakvu satisfakciju osim „ličnog lepog osećanja“, smatra.

„Ljude koji su spremni da izdvoje vreme, trud i korist treba da budu vrednovani i viđeni u društvu”, dodaje Salihagić.

'Pronalazak smisla'

U Srbiji je Unicef pokrenuo platformu volonterinamrezi.rs u saradnji sa državom kako bi se lakše povezali i informisali mladi koji žele da volontiraju sa organizacijama, institucijama, sportskim savezima i lokalnim samoupravama.

I Bojani je volontiranje pomoglo da se bolje poveže da ljudima u okruženju.

„Postanete svesni trenutka, mesta gde živite, ljudi oko vas i toga da niko ne treba da bude sam u problemu.

„A sve to hrani dušu”, zaključuje ona.

• Kako Robin Fud pomaže gladnima
• Mladić sadi novu šumu u selu kod Čačka da bi „proizvela kiseonik za sve nas"
• Kad se male ruke slože i naprave kolače za one koji nemaju
• Volonteri koji kuvaju hranu za beskućnike i siromašne

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 12.05.2024)