Počinje lov na vukove: EU promenila pravila

Prvi sneg ove zime pao je u Sanmartinu, selu u istočnim Karpatima u Rumuniji.

Pastir Jožef Rač i njegovi sinovi ovde vode 500 ovaca na ispašu.

To je težak život - kada ne brine o muži ovaca, što radi tri puta dnevno, brine kako da ih zaštiti od grabljivica.

Jožef svake godine izgubi pet ili šest ovaca zbog vukova ili medveda, i zato drži 17 pasa.

„Dobar pas je najbolje sredstvo pastira za zaštitu stada noću, a i danju”, kaže stočar.

• Vukovi uzvraćaju udarac - šire strah po Švajcarskoj
• Drevna vrsta vuka bi mogla da izumre zbog ukrštanja sa psima lutalicama
• Afrička svinjska kuga na Balkanu: Šta mogu biti posledice neizlečive bolesti

Stroga zaštita koju je sivi vuk uživao 45 godina u Evropskoj uniji (EU) ukinuta je 3. decembra, nakon što su zvaničnici zaduženi za zaštitu prirode usvojili predlog EU za ublažavanje statusa zaštite ovih životinja.

To znači da će sivi vuk, koji je bio uvršten u Aneks II (strogo zaštićene vrste) Bernske konvencije o očuvanju evropske divlje flore i faune, biti premešten u Aneks III (zaštićene vrste).

Ovim se ukidaju mnoge mere zaštite koje su omogućile rast populacije vukova u Evropi, a od početka marta sledeće godine svaka članica EU moći će da odredi godišnju kvotu vukova za odstrel.

Evropska komisija (EK) je tvrdila da se broj vukova u EU skoro udvostručio, sa 11.000 u 2012. godini na više od 20.000 danas, i da ove životinje nanose previše štete stoci.

Svetska fondacija za prirodu (WWF) opisala je odluku kao „izuzetno razočaravajuću”.

„Populacije vukova su se jedva oporavile nakon što su bile na ivici izumiranja u većini delova Evrope, a ublažavanje mera zaštite moglo bi da ugrozi njihov nestabilan oporavak”, navela je fondacija u saopštenju.

Organizacija je takođe optužila EK da političkim odlukama daje prednost nad naukom.

Naglašavaju da su na odluku uticali „lični razlozi nakon što je vuk ubio ponija predsednice EK Ursule fon der Lajen 2022. godine”.

Borci za zaštitu divljih životinja kažu da bi poboljšane metode zaštite, među kojima su dresura ovčarskih pasa, bile bolje rešenje od ukidanja mera zaštite.

Kažu da vukovi smanjuju broj jelena i divljih svinja koji oštećuju drveće i useve.

Vukovi takođe sprečavaju širenje bolesti jer jedu bolesne životinje.

U gradiću Baile Tušnadu, u dolini blizu Jožefovog sela, nedavno su se sastali stručnjaci za divlje životinje da razgovaraju o ovim velikim mesožderima.

Većina njih se protivi lovu na vukove i medvede.

„Afrička kuga svinja širi se po celoj Evropi, a vuk je veoma dobar ’lekar’ za nju, jer suzbija bolest”, rekao je Mihal Haring, biolog iz Slovačke.

„Vukovi ne mogu od nje da obole”.

Još jedan argument protiv odstrela vukova je to što oni love u čoporima od pet do osam jedinki, obično par i njihovo potomstvo.

Ako se ustrele stariji vukovi, čopor se raspada, što im otežava hvatanje jelena i divljih svinja.

„Kada su sami, vukovi češće napadaju ovce i druge domaće životinje”, objašnjava Haring.

Borci za zaštitu divljih životinja takođe ukazuju na izveštaj EU iz 2023. godine, u kom se navodi da samo oko 50.000 od 68 miliona ovaca i koza u Evropi ubiju vukovi na godišnjem nivou, što je 0,065 odsto od ukupnog broja, napominjući da je ukupan uticaj vukova na stoku u EU „veoma mali”.

Naglašavaju i da nije bilo smrtonosnih napada vukova na ljude već 40 godina.

„Ako očekujemo da zemlje poput Indije ili Indonezije štite njihove tigrove, i od Afrikanaca da štite lavove i slonove, onda bi mi kao relativno bogati Evropljani trebalo da budemo spremni da tolerišemo vukove”, kaže Loran Šli, šef odeljenja za zaštitu divljih životinja u vladi Luksemburga.

Luksemburg je jedna od svega nekoliko zapadnoevropskih zemalja u kojima još nisu primećeni vukovi, ali Šli veruje da je to samo pitanje vremena.

„Imamo veoma mnogo jelena i divljih svinja, tako da postoje potrebni uslovi za vuka.

„Naravno, ako vukovi pojedinačno ili u čoporu počnu da ubijaju previše stoke, ili postanu agresivni prema ljudima, morali bismo da reagujemo.

„Bezbednost ljudi je uvek na prvom mestu”.

Vukovi su opasni jer su „pametne životinje”, kaže Jožef.

On se zalaže za strože zakonske mere za odstrel ovih predatora.

Medvedi prilaze iz šume, gaze granje i tako upozoravaju njegove pse, kaže Jožef.

Ako upadnu u ograđeni prostor gde njegovo stado boravi noću, zgrabiće samo jednu životinju.

Međutim, ako uđe čopor vukova, odjednom može da ubije desetine ovaca.

Prošle godine dok su išli sa jednog na drugi pašnjak, vukovi su usred dana ubili Jožefovog omiljenog psa Mudija.

Što je više vukova, veća je verovatnoća da će njegove ovce stradati, kaže Jožef.

A potrebno je mnogo vremena da se pas dresira i postane dobar čuvar.

• Kako se na Balkanu čuva šarolikost prirode
• Zašto životinje napadaju ljude u divljini
• Zbog čestih napada, Japan olakšava ubijanje medveda

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 12.07.2024)