У Паризу отворена обновљена катедрала Нотр Дам
Париска катедрала Нотр Дам поново је вечерас отворила своја врата, више од пет ипо година након великог пожара, у присуству око 40 шефова држава и влада, укључујуц́и Емануела Макрона (Еммануел Мацрон) и Доналда Трампа (Трумп).
Врата катедрале су се поново отворила у 19.20, након што их је надбискуп Париза Лоран Илриш (Лаурент Улрицх) симболично три пута ударио штапом, чиме се означава да је катедрала његова парохија.
Потом су хорови отпевали делове Библије, а код трећег певања, врата катедрале су се отворила.
Уследила је верска церемонија у присуству око 1.500 званица, међу којима су били Трамп, председник Украјине Володимир Зеленски, британски принц Вилијам (Виллиам) и милијадер Илом Маск (Елон Муск). Потом ће бити прочитана порука поглавара Римокатоличке цркве, папе Фрање, који није могао да дође.
После верског и грађанског дела церемоније током којег ће се обратити и Макрон, уследиће вечера у Јелисејској палати и концерт који ће бити емитован на француској телевизији. Наступиће амерички музичар Фарел Вилијамс (Пхаррелл Виллиамс) и француска глумица Марион Котијар (Цотиллард).
Тачно 15. априла 2019. године џиновски пожар похарао је катедралу, симбол хришц́анства који је уврштен у светску баштину Организације УН за образовање, културу и науку (УНЕСКО). Катедрала је до тада сваке године примала 12 милиона посетилаца.
Катедрала Нотр Дам за Французе није само светски позната средњовековна готска катедрала, већ срце Париза и здање које су овековечили књижевници и део историје нације.
Градњу катедрале је започео 1163. године бискуп Морис де Сили (Маурице де Сулли), а завршена је скоро два века касније 1345. године.
Нотр Дам је тесно повезан са историјом Француске. Њена снажна звона су се 24. августа 1944. године огласила да означе ослобађање земље од нациста, а 26 година касније су звонила на сахрани лидера Покрета отпора, генерала Шарла де Гола (Цхарлес де Гаулле).
Катедралу је опевао песник Жерар де Нервал (Герард де Нервал) који јој је 1832. године посветио песму "Богородична црква у Паризу". Виктор Иго (Вицтор Хуго) је годину дана раније написао роман истог имена, о катедрали, звонару Квазимоду и ромској плесачици Есмералди.
Звона катедрале у Паризу су се наводно огласила и после Косовске битке 1389. године, што није потврђено, као и на 800. годишњицу те битке.
(Бета, 07.12.2024)
