Ambasadorka Melsom: Otvoriti prostor za dijalog

“Norveška je deo NATO-a od njegovog osnivanja. Mi smo jedna od osnivačkih nacija. Za nas je to ključna tačka bezbednosti i stabilnosti. Za Evropu, stabilan i siguran Zapadni Balkan je takođe od velikog značaja za našu bezbednost. Srbija je partner NATO-a kroz program Partnerstvo za mir od 2006. godine, ako se ne varam. Naravno, voleli bismo da Srbija postane deo našeg saveza,” rekla je ambasadorka Norveške u Srbiji, Kristin Melsom u emisiji Pola sata Demostata.

Govoreći o stanju demokratije u Srbiji ambasadorka Melsom kaže: “Na neki način, kada pogledate ankete, imate izbore, imate demokratiju. Ali, kada slušate civilno društvo, tu postoje zabrinutosti u određenim oblastima. Sada vidimo da smatraju da je njihov prostor za delovanje uži nego ranije. I dalje mislim da postoji sloboda govora, ali možda više autocenzure nego pre, što je zabrinjavajuće.”

Norveška abasadorka u Srbiji, Kristin Melsom, u intervjuu za Pola sata Demostata, govorila je o ključnim aspektima saradnje između dve zemlje: dugogodišnjoj podršci reformama u medijima, angažovanju norveških stručnjaka u energetskom sektoru Srbije, ali i o paraleli između članstva Norveške u Evropskom ekonomskom prostoru (EEA) i putu Srbije ka Evropskoj uniji.

Navela je Norvešku kao dobar primer upravljanja prirodnim resursima, ali i komunikacije sa stanovništvom kada je reč o uticaju na životnu sredinu.

“Bilateralni odnosi između Norveške i Srbije zaista su dobri i istorijski su takođe bili odlični, još iz vremena Jugoslavije. Dakle, to nije nešto novo, već nešto što se nastavilo. Kada govorimo o saradnji danas, naravno, već nekoliko godina pružamo podršku radu na medijskoj reformi. Ne sami, već zajedno sa ministarstvom, civilnim društvom i Misijom OEBS-a. I kao što ste videli, to zahteva vreme, ali sada imamo novi zakon o medijima, što je barem neki napredak, i ponosna sam što smo deo toga,“ ocenila je ambasadorka Melsom.

Komentarišući Demostatov kvalitativni monitoring Javnog servisa (RTS-a) ambasadorka Melsom kaže da “polarizacija i činjenica da ljudi obično gledaju ono sa čime se već slažu, umesto da prate različite kanale sa raznolikim temama, dodatno komplikuju situaciju. Dakle, na neki način je teško reći bilo kom mediju da bi trebalo da pruži prostor za druge glasove i slično, jer je to odluka urednika. Međutim, omogućiti frekvencije koje pokrivaju celu zemlju moglo bi pomoći, jer sam čula da oko 75% populacije u Srbiji ima pristup samo državnom javnom servisu.“

Smatra da je potrebno gledaocima omogućiti “pristup različitim kanalima” jer po njenom mišljenju “pristup različitim kanalima može biti neka vrsta početka.“

Na pitanje: Kako ocenjuje stanje demokratije u Srbiji i šta treba učiniti kako bi se poboljšalo, odgovorila je da “na neki način, kada pogledate ankete, imate izbore, imate demokratiju. Ali, kada slušate civilno društvo, tu postoje zabrinutosti u određenim oblastima. Sada vidimo da smatraju da je njihov prostor za delovanje uži nego ranije. I dalje mislim da postoji sloboda govora, ali možda više autocenzure nego pre, što je zabrinjavajuće. Kada pogledamo medije, to nije specifično samo za Srbiju, već je polarizacija, znate, taj ,,ili-ili" pristup, nešto što nije zdravo. Nažalost, ovo je tendencija koju vidimo i u drugim zemljama. Kako to prevazići? To je zadatak za naše političke lidere – oni moraju otvoriti prostor za dijalog!“

Evropska unija

Podsetila je da se ove godine navršava tačno 30 godina od kada je Norveška glasala protiv članstva u EU, iako je dve godine pre toga potpisala EEA (European Economic Area) sporazum.

„Na neki način, EEA sporazum je mogao poslužiti kao platforma za članstvo u EU, ali smo mi glasali protiv. EEA sporazum nam je dobro služio poslednjih 30 godina. On nam omogućava da budemo deo unutrašnjeg tržišta. Imamo slobodno kretanje ljudi, pristup određenim fondovima, saradnju u oblasti nauke, tehnologije i slično. Međutim, ovo takođe znači da nismo deo procesa donošenja odluka, a moramo da sledimo zakonodavstvo EU u mnogim oblastima. Dakle, postoje prednosti, ali i nedostaci. Danas vidimo da je EEA sporazum napravljen za EU u jednom drugačijem vremenu. Sada se EU proširila na mnoge oblasti koje nisu uključene u EEA sporazum, što znači da moramo da odlučimo da li da zatražimo poseban sporazum kako bismo i u tim oblastima učestvovali“ istakla je ambasadorka Melsom.

Govoreći o evropskim integracijama Srbije, ambasadorka je povukla interesantnu paralelu između EEA sporazuma i Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP). “EEA nije isto što i članstvo u EU, ali donosi značajne benefite poput slobodnog kretanja i pristupa tržištima. S druge strane, SSP predstavlja važan korak ka punopravnom članstvu Srbije u EU,” objasnila je.

“Vaš trenutni sporazum ne omogućava pristup unutrašnjem tržištu ili slobodno kretanje ljudi. Ali imate pristup određenim oblastima, kao što je IPA fond, koji mi nemamo. Mi imamo EEA grantove, tako da na neki način pomažemo zemljama članicama Evropske unije koje su najmanje povlašćene, većinom u Istočnoj Evropi, finansijskim sredstvima. Na taj način, mogli bismo reći da na neki način plaćamo za deo naših prednosti kao deo unutrašnjeg tržišta,“ rekla je norveška ambasadorka.

EPS

Jedna od ključnih tema bila je saradnja u energetskom sektoru. Ambasadorka je naglasila doprinos norveških stručnjaka u transformaciji EPS-a i važnost prilagođavanja savremenim izazovima u energetici, poput klimatskih promena.

“Veoma sam zadovoljna što su srpske vlasti razmotrile Norvešku kada su tražile kompetentne ljude koji bi mogli da budu deo Nadzornog odbora EPS-a. Međutim, oni su tamo zbog svojih zasluga. To nije vladina saradnja između Norveške i EPS-a. Radi se o tri pojedinca sa mnogo iskustva i stručnosti u transformaciji javnih preduzeća u moderna preduzeća. Nadam se da će ono što je bio cilj osnivanja ovog odbora biti ostvareno. Naravno, potrebno je vreme, kao i prilagođavanje različitim kulturama, što nije lak put. Ali zadovoljna sam što imamo kompetentne ljude iz Norveške koji svojim iskustvom mogu doneti pozitivne promene EPS-u,” istakla je ambasadorka Melsom.

Norveški model balansiranja resursa

Kako pronaći ravnotežu između razvoja obnovljivih izvora energije i očuvanja životne sredine? Na ovo pitanje osvrnula se ambasadorka, navodeći Norvešku kao primer odgovornog upravljanja prirodnim resursima.

„Norveška nije samo pronašla naftu, već je njome upravljala na način koji je doneo dugoročne koristi društvu,“ istakla je. Kroz investiranje prihoda od nafte i gasa u društvo i stvaranje globalnog suverenog fonda, Norveška je osigurala sredstva za buduće generacije. Ovakav pristup, prema njenim rečima, značajno je promenio norveško društvo.

Dok se Norveška većinom oslanja na hidroenergiju, gas izvozi, posebno u Evropu. „Osim toga, posedujemo i značajne rezerve kritičnih minerala, što je sada važna tema,“ dodala je da se i Norveška suočava sa izazovima, poput protesta protiv rudarskih i vetroenergetskih projekata.

Ključ uspeha, kako kaže, leži u transparentnosti i otvorenoj komunikaciji. „Sve što radite mora biti transparentno. Ljudi moraju znati šta se dešava. Bez toga, poverenje se gubi,“ naglasila je. Takođe, istakla je značaj minimalizovanja uticaja na prirodu i uključivanja stanovništva u proces kroz socijalni dijalog.

„Potrebna nam je energija, ali niko ne želi da je proizvodi u svom dvorištu. Zato je važno objasniti koje su prednosti, ali i mane, uz jasno i razumljivo prenošenje činjenica,“ rekla je.

Komunikacija, prema njenim rečima, igra ključnu ulogu u ovakvim projektima. „Jednostavni slogani često izazivaju strah, dok su činjenice teže za prenošenje. Zato je izazov pronaći način da informacije budu razumljive i emotivno bliske ljudima,“ zaključila je.

Klimatske promene

„Svaka zemlja mora razviti miks izvora energije. Ne možete se oslanjati na samo jedan izvor. Potrebna je raznovrsnost, naročito jer su neki izvori zavisni od vremenskih uslova, koji su nepredvidivi. Takođe, razvijamo tehnologiju za hvatanje i skladištenje ugljenika. Imamo uspostavljenu tehnologiju za to, gde se ugljenik skladišti ispod morskog dna u Severnom moru. Sve ovo je deo napora za smanjenje emisija,“ smatra ambasadorka Melsom.

Govorila je i o kratkoročnim i dugoročnim ciljevima Norveške, ističući da je „dugoročni cilj zelena tranzicija, ali tranzicija podrazumeva da je i tokom prelaznog perioda potrebna energija. Radimo na obnovljivim izvorima energije, ali istovremeno moramo imati plan kako da nastavimo snabdevanje energijom za evropske zemlje koje je trebaju. Dakle, nije moguće jednostavno prestati danas. To bi izazvalo velike probleme za industriju, životni standard i sveukupnu stabilnost u Evropi. Tako da ćemo nastaviti, ali paralelno radimo i na obnovljivim izvorima energije. Za nas su to, na primer, posebno vetroelektrane na moru. Čak i solarna energija može biti tema u Norveškoj. Takođe govorimo o zelenom vodoniku, što je veoma važno za zelenu agendu.“

Po njenom mišljenju jedna od izuzetno važnih tema je i kako smanjiti upotrebu plastike i nositi se sa otpadom. „Tu dolazimo do kružne ekonomije, gde je cilj ponovno korišćenje materijala, pa čak i pretvaranje otpada u energiju. Ima toliko oblasti u kojima radimo i gde imamo stručnost. Mislim da imamo i znanje koje bismo mogli podeliti sa Srbijom.“

NATO

Na pitanje koje bi to bile prednosti za Srbiju, ukoliko bi se pridružila NATO savezu, odgovorila je da „iako je Srbija okružena NATO zemljama i na neki način bezbedna, biti deo te zajednice donosi dodatne prednosti. Posebno za razvoj vojske. Srbija već sarađuje s NATO zemljama kroz vežbe i interoperabilnost, i to funkcioniše vrlo dobro. Imate visoko kvalifikovanu vojsku. Dakle, naravno, standardi se mogu dodatno poboljšati, ali već sada pratite određene standarde.“

Ambasadorka Melsom je naglasila da je „za Evropu, stabilan i siguran Zapadni Balkan je takođe od velikog značaja za našu bezbednost. Srbija je partner NATO-a kroz program Partnerstvo za mir od 2006. godine, ako se ne varam. Naravno, voleli bismo da Srbija postane deo našeg saveza. NATO nije samo o bezbednosti, već i o vrednostima. To je zajednica vrednosti. Radi se o zaštiti, o saradnji.“

Podsetila je da je „Norveška je deo NATO-a od njegovog osnivanja. Mi smo jedna od osnivačkih nacija. Za nas je to ključna tačka bezbednosti i stabilnosti.“

Pomoć Srbiji

„Godinama pomažemo Srbiji, još od 2000. godine, a možda čak i pre toga,“ rekla je ambasadorka Melsom, ističući kontinuiranu podršku međunarodnih partnera. „Srbija ima dobru infrastrukturu za sprovođenje projekata, ali izazovi se javljaju zbog čestih promena kadrova i pitanja institucionalne memorije,“ dodala je.

Kako je naglasila, ova situacija često otežava praćenje i nastavak postignutih rezultata, što dodatno komplikuje procenu uspešnosti pojedinih projekata. „Teško je reći da li su projekti bili potpuni uspeh ili neuspeh, jer je vremenski okvir dug, a mnogi ljudi su učestvovali u njihovoj realizaciji tokom godina,“ rekla je.

Ipak, istaknuto je da su neki projekti doneli značajnu vrednost srpskom društvu. „Lepo je kada sretnem ljude koji mi govore o projektima koji su im zaista koristili. Uvek mi je zadovoljstvo kada čujem da smo uspeli nešto da postignemo,“ zaključila je ambasadorka Norveške.

(Beta, 15.12.2024)