Ćelije, mine i tajni dosijei: BBC unutar prostorija sirijskih obaveštajnih službi

Novinar BBC-ja na arapskom Feras Kilani bio je u podzemnim, tajnim, prostorijama bivšeg režima u kojima su se odvijala mučenja i zatvaranja i kojih su se plašili mnogi Sirijci.

Svetu kojem je vrlo malo autsajdera imalo pristupa.

U podrumu sedišta sirijske Državne bezbednosti pronalazimo jezive prostorije tajne obaveštajne mreže koja je decenijama održavala brutalno vođstvo zemlje na vlasti.

Ređaju se redovi i redovi skučenih ćelija, sa debelim železnim vratima, u kojima su držani zatvorenici.

Zavirivši u jednu od njih, vidimo da je duga samo dva a široka metar, dok se na njenim prljavim zidovima nalaze tamne fleke.

Jedina svetlost koja dopire dovde dolazi kroz male rešetke visoko na zidovima koje propuštaju tanušne sunčeve zrake.

• Zloglasni zatvor u Siriji: Mapiranje Asadove „ljudske klanice"
• „Asad je pao. Ne bojte se": Oslobađanje ljudi iz ozloglašenih sirijskih zatvora
• Potraga za nestalim zatvorenicima u Siriji

Zatvorenici su držani u ovim ćelijama mesecima, dok su ih saslušavali i mučili.

One se nalaze tik ispod nivoa ulice, u prometnoj četvrti Kafr Sousa u centru Damaska, gde je sedište službe.

Svaki dan su tuda prolazile hiljade Sirijaca, baveći se svakodnevnim poslovima samo nekoliko metara od mesta na kojima su njihovi zemljaci bili držani u zatočeništvu i mučeni.

U hodniku, pod je prekriven komadićima pocepanih slika svrgnutog predsednika Bašara al-Asada zajedno sa gomilama dosijea koje su obaveštajne službe vodile nadzirući aktivnosti miliona ljudi.

Pošto su privremeno držani ovde, zatvorenici su potom prebacivani u dugoročnije pritvorske centre, kao što je ozloglašeni zatvor Sajdnaja na obodima prestonice.

Ova ustanova samo je jedan deo ogromne mreže koju je vodila bivša sirijska vlada.

Od početka ustanka protiv Asada 2011. godine sve do jula prošle godine, nezavisna posmatračka grupa Sirijska mreža za ljudska prava (SNHR) zabeležila je 15.102 smrti izazvanih torturom u zatvorima širom zemlje.

Ona procenjuje da je do kraja avgusta ove godine više od 130.000 ljudi još bilo u pritvoru ili prisilnom zatočeništvu.

Amnesti internešenel kaže da je bivša sirijska vlada decenijama koristila mučenje i prisilne nestanke kao sredstvo gušenja svake pobune.

Ova međunarodna organizacija kaže da obaveštajne službe ove zemlje „nisu polagale račune nikome".

Nekoliko stotina metara od sedišta Državne bezbednosti, stižemo do Generalne obaveštajne direkcije, još jednog dela mreže špijunskih agencija u zemlji.

Protivnici Asadovog režima tvrde da je to jedna od organizacija koja je špijunirala svaki detalj iz svakodnevnih života ljudi.

Unutra zatičemo sobu sa kompjuterskim serverima, podove i zidove ofarbane u besprekorno belo, kao i čitave redove crnih jedinica za skladištenje podataka koje tiho zuje.

Struja je isključena većem delu Damaska, ali čini se da je ova ustanova toliko važna da ima vlastito napajanje električnom energijom.

Uprkos digitalnim sistemima, postoji i ogromna količina papirnih spisa.

Svi deluju netaknuto.

Dosijei su nagurani u ulubljene metalne ormane poslagane uza zid jedne sobe, dok su u drugom čitavi redovi svezaka naslagani od poda do plafona.

Čini se da oni koji su radili ovde nisu imali vremena da unište ništa pre nego što su pobegli dok se režim rušio svud oko njih.

Evidencija seže unazad godinama, nikad ništa nije bilo uništavano.

Pronašli smo čak i kutije sa čaurama ispaljenih metaka.

U drugom odeljku je oružje, među njima minobacači i nagazne mine.

Sve vreme smo u pratnji borca Hajat Tahrir al-Šam (HTS), islamističke militantne grupe koja je zauzela Damask.

Pitam ga zašto je svo ovo oružje ovde.

On kaže da su tokom saradnje Asadovog režima sa Rusijom „sve državne institucije bile pretvorene u štabove za borbu protiv sirijskog naroda i njegovo tlačenje".

Čitave planine dokumenata i kompjuterskih spisa u Generalnoj obaveštajnoj direkciji mogu da odigraju ključnu ulogu u potencijalnim budućim krivičnim gonjenjima odgovornih za zatvaranje i mučenje sirijskih građana.

Lider HTS-a Ahmed al-Šara, poznat i pod ratnim imenom Abu Muhamed al-Džolani, najavio je u saopštenju u koje je imao uvid Rojters da će svako ko je učestvovao u mučenju ili ubijanju zatvorenika za vreme prethodnog režima biti uhvaćen i da njegovo pomilovanje ne dolazi u obzir.

„Lovićemo ih po Siriji i tražićemo od zemalja da nam predaju one koji su pobegli da bismo mogli da zadovoljimo pravdu", poručio je na kanalu Telegram.

Posledice pada sirijske bezbednosne mreže mogle bi da se osete daleko van granica zemlje.

Pronalazimo brojne dosijee povezane sa Jordanom, Libanom i Irakom.

Ako ovi dokumenti postanu javni i otkriju veze istaknutih pojedinaca u tim zemljama i Asadovih bezbednosnih službi, to bi moglo da izazove potrese u čitavom regionu.

Kako novi delovi Asadovog bivšeg bezbednosnog aparata budu vremenom razotkrivani, posledice toga mogle bi biti ogromne.

• Nadam se da će Asad platiti, kaže majka tinejdžera čija smrt je potpirila sirijsku revoluciju 2011.
• Lider HTS-a nije jedini igrač u budućnosti Sirije koja se ubrzano menja
• Šta je sledeće za Siriju: Tri moguća scenarija

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 12.17.2024)